Strujni kolaps koji je proteklog petka pogodio Crnu Goru, delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine pokrenuo je opet debatu kako se Zapadni Balkan, koji je decenijama bio partner u energetskoj bezbednosti Evrope, pretvorio iz energetskog resursa u teret.
Pored argumenata za energetsku tranziciju koji se temelje na međunarodnim obavezama, klimatskim promenama, procesom pristupanja Evropskoj uniji, postoje i drugi razlozi zbog čega je potrebna energetska tranzicija jer na Zapadnom Balkanu nema dovoljno energije da podrži ekonomski razvoj.
Da se Srbija ne bi našla u toj poziciji, potrebne su investicije i povezivanje sa evropskim energetskim sistemom, to u intervjuu za Bloomberg Adriju kaže stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević.
„Zbog čega se kolaps dogodio? Postoje tehnički uzroci o kojima će se voditi istraga i uraditi analize u narednim nedeljama i mesecima verovatno. Međutim, postoje i strukturni sistemski uzroci o kojima se malo govori, a koji su verovatno napravili najveći problem. Dakle, vidimo da su one zemlje koje su se našle u sistemu koordiniranih aukcija bile u većem problemu. Srbija nije u tom sistemu, to je jedan bitan razlog,. Naravno, način kako je mreža razvijana u poslednjih petnaestak godina očigledno prouzrokuje povećane rizike za ovakve događaje“, navodi Kovačević.
Prema njegovim rečima, ulaganja u obnovljive izvore energije je dobar način da se omogući energetska tranzicija, ali ne i dovoljan. Kovačević smatra da je i za Evropsku uniju važna energetska stabilnost Zapadnog Balkana i da može na dva načina da se integriše sa EU tržištem energije.
„Balkan je vrlo ozbiljan resurs hidroenergije koji je u ovoj situaciji za evropsko energetsko tržište važan radi stabilnosti. To je jedna dimenzija, ta energija ovog trenutka nije na raspolaganju evropskom tržištu usled novih problema koje imamo ovde u regionu. S druge strane, bilo bi korisno da se region nađe u evropskom finansijskom tržištu, odnosno da se više izdaju zelene obveznice“, smatra Kovačević.
Ključno pitanje jeste i to – da li bi sa ekstremnim temperaturama, kako tokom zime, tako i tokom leta, strujni kolapsi mogu da se ponove.
„Naravno da mogu da se ponove strujni kolapsi – ako izostanu investicije, mi gledamo u jedan period apsolutne nestabilnosti i nepredvidivosti. Nepredvidivosti kako sa stanovišta tehničkih ispada, kvarova, tako i sa stanovišta isporuke uglja, gasa. Gledamo na ekstremne situacije kako u smislu gubitaka na mreži na ekstremne situacije, tako i u smislu velikih skokova potrošnje, odnosno velike osetljivosti potrošnje u odnosu na meteorološke prilike“, ukazao je Kovačević.
