Bosna i Hercegovina
Rezime
Bosna i Hercegovina je u ranoj fazi priprema u sektoru energetike. Zemlja treba da ojača saradnju i koordinaciju unutar sektora. Fragmentiran, nedosledan i neujednačen zakonodavni okvir između različitih nivoa vlasti koči opšti napredak. BiH mora pojačati napore ka uspostavljanju funkcionalnih unutrašnjih tržišta i njihovoj integraciji u regionalno tržište.
Pod hitno, potrebno je usvojiti zakonodavstvo na državnom nivou usklađeno sa Trećim energetskim paketom u sektoru električne energije, koje bi trebalo biti praćeno odgovarajućim zakonodavstvom na nivou entiteta.
Sve u svemu, zemlja zaostaje u sprovođenju obaveza koje proističu iz Ugovora o Energetskoj zajednici. Sektor je opterećen političkim uplitanjem, što je rezultiralo nepovoljnom investicionom klimom i nedovoljnom regulatornom nezavisnošću. Da bi se osigurao dosledan i sveobuhvatan razvoj energetskog sektora, vlasti moraju da izrade konkretne akcione planove za pojednostavljenje primene okvirne energetske strategije zemlje u skladu sa obavezama za sprečavanje klimatskih promena.
U narednoj godini, BiH bi trebala da usvoji zakonski okvir za sektor električne energije u skladu sa Trećim energetskim paketom i intenzivira napore u cilju podrške funkcionisanju regionalnog tržišta.
Analiza
Republika Srpska osporava nadležnost države u pogledu razvoja politike, zakonodavstva i regulacije u većini energetskih podsektora, posebno za prirodni gas. To se odnosi osporavanje usvajanja zakonodavstva na državnom nivou ili uspostavljanje državnog regulatora za gas na državnom nivou.
Energetski bilans Bosne i Hercegovine sastoji se od uglja, nafta, gasa, ogrevnog drveta, hidroenergije i drugih obnovljivih izvor energije. U 2016. godini glavni izvori u bruto potrošnji energije bili su ugalj (61,2%), nafta (36,5%) i hidro energija (10,2%), dok je udeo prirodnog gasa samo 3,9%.
Što se tiče gasa, jedina mrežna interkonekcija sa Srbijom je u lošem stanju, dok je interna mreža često preopterećena u zimskim mesecima.
Okvirna energetska strategija BiH do 2035. godine je na snazi, sa strateškim dokumentima za entitete i Distrikt Brčko kao sastavnim delovima. Strategija postavlja ključne energetske smernice sa ciljevima i prioritetima implemetacije koje treba postići u narednim godinama. To doprinosi kapacitetima zemlje da reši pitanja vezana za sigurnost snabdevanja.
Različiti scenariji proizvodnog miksa navedeni u strategiji doprinose povećanju sigurnosti snabdevanja, ali ostavljaju izbor i primenu određenog scenarija budućim akcionim planovima. Većina scenarija predviđa povećanje udela fosilne energije u ukupnoj potrošnji i samim tim dalju karbonizaciju, suprotno obavezama prema klimatskim promenama. Nivo sigurnosti snabdevanja električnom energijom je dovoljan.
Bosna i Hercegovina je članica Centra za koordinaciju sigurnosti, kompanije operatora sistema Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, sa sedištem u Beogradu.
Zakonodavni okvir Bosne i Hercegovine nije usklađen sa acquis EU relevantnim za zalihe nafte. Operativni i finansijski sistem neophodan za uspostavljanje obaveznih zaliha nafte nije uspostavljen. U skladu sa Ugovorom o Energetskoj zajednici zemlja se obavezala da će ispuniti zahteve EU u pogledu zaliha nafte, ekvivalentne za 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan dnevne domaće potrošnje do 2021. godine.
Zemlja doživljava brojne poteškoće u uspostavljanju institucionalnog i pravnog okvira za prikupljanje relevantnih podataka potrebnih za izračunavanje obaveznih zaliha i izveštavanje u skladu sa acquis EU. Postojeće zakonodavstvo na nivou entiteta relevantno za sektor i rezerve nafte nije usklađeno između entiteta i sprečava uspostavljanje državnog tela za obavezne zalihe nafte i naftnih derivata.
U Federaciji postoje skladišni kapaciteti od 81.250 m³, dok su dostupni dodatni skladišni kapaciteti od 117.000 m³, koji trenutno nisu u funkciji. U Republici Srpskoj trenutno nema rezernih zaliha nafte. Da bi se ispunili zahtevi acquis EU, značajna sredstva moraj biti uložena u kupovinu naftnih derivata, obnovu postojećih i izgradnju novih skladišnih kapaciteta. Bosna i Hercegovina nije usklađena sa Uredbom koja se odnosi na mere zaštite sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. U 2018. godini BH Gas, javno preduzeće za proizvodnju i transport gasa na teritoriji Federacije, postao je posmatrač u ENTSO za gas.
Bosna i Hercegovina ima tri projekta za gasne interkonekcije koji su na listi PECI / PMI, za povezivanje infrastrukture sa hrvatskim sistemom prirodnog gasa.
Zemlja je u potpunosti zavisna od uvoza ruskog prirodnog gasa jednom rutom, preko Ukrajine, Mađarske i Srbije. Ruske kompanije takođe kontrolišu dve rafinerije u zemlji, koje se nalaze u Republici Srpskoj.
Izrada projektne dokumentacije za gasnu interkonekciju Zagvozd – Posušje – Travnik napreduje, iako ovaj projekat osporava Vlada Republike Srpske. Projekat gasovoda Brod – Zenica, koja bi Bosni i Hercegovini obezbedio pristup alternativnom izvoru snabdevanja, blokiran je zbog nedostatka političkog konsenzusa.
Bosna i Hercegovina bi trebala osigurati hitno usklađivanje sa Trećim energetskim paketom kako bi se uspostavilo funkcionalno interno tržište električne energije i gasa. U granicama sadašnjeg zakonodavstva o električnoj energiji identifikovani su pojedini tržišni akteri, ali fragmentirano i neusklađeno zakonodavstvo u sektoru gasa ne dozvoljava adekvatnu identifikaciju i konzistentan status tržišnih aktera.
Ne postoji harmonizovan pristup zaštiti ranjivih kupaca gasa. Bosna i Hercegovina treba da definiše koncept ranjivog kupca, što je trebalo biti urađeno do 2015. godine.
Zbog konstantne neusklađenosti u sektoru gasa, Bosna i Hercegovina ozbiljno i uporno krši svoje obaveze kao potpisnice Ugovora o Eneregetskoj zajednici. Postojeći režim nije u skladu sa acquis, uključujući upravljanje pristupom treće strane gasovodu. Dok Federacija nije voljna da usvoji zakonodavstvo na nivou entiteta bez konsenzusa na državnom nivou, Republika Srpska je usvojila potpuno autonoman zakon o gasu na osnovu Trećeg energetskog paketa, što sprečava usvajanje zakon na državnom nivou koji bi osigurao traženo usklađivanje sa Trećim energetskim paketom.
Svi potrošači prirodnog gasa u Federaciji snabdevaju se po regulisanim cenama. U Republici Srpskoj postoje različiti snabdevači, sa regulisanim cenama samo za domaćinstva. Ipak, tržište u zemlji mora se smatrati visoko zatvorenim za konkurenciju.
U pogledu kvalifikovanoosti, svi kupci u Federaciji su zarobljeni, dok je Republika Srpska tačno transponovala kriterijume kvalifikovanosti date u Direktivi o unutrašnjem tržištu prirodnog gasa. Postojeće zakonodavstvo je neujednačeno i sprečava siguran rad sistema u zemlji. Pored toga, čini se da ne dozvoljava tržišno poslovanje i sprečava pravilnu regulaciju i nadzor sistema. Potreban je politički konsenzus kako bi se pod hitno uskladio zakonodavni i regulatorni okvir sa Trećim energetskim paketom.
Na državnom nivou i u Federaciji ne postoje pravila o prosepekciji, istraživanju, i proizvodnji, u skladu sa acquis EU o hidrokarbonatima. U Republici Srpskoj, Zakon o geološkim istraživanjima iz 2013. godine uključuje pravila koja su delimično usklađena sa acquis. U Bosni i Hercegovini ne postoji zakonski okvir za transpoziciju Direktive o sigurnosti offshore naftnih i gasnih instalacija.
Crna Gora
Rezime
Crna Gora je dostigla dobar nivo priprema u ovoj oblasti. U periodu izveštavanja ostvaren je određeni napredak, posebno u daljem usklađivanju zakona koji se odnosi na obnovljive izvore energije. Preporuke za 2018. godinu ostaju na snazi. U narednoj godini Crna Gora bi trebala da usvoji Zakon o sigurnosti snabdevanja naftnim derivatima i uspostavljanju skladišta za obavezne zalihe nafte.
Analiza
U pogledu sigurnosti snabdevanja, Crna Gora ima strategiju energetskog razvoja do 2030. godine, sa akcionim planom 2016-2020. i dugoročnim energetskim bilansom 2017-2019. Akcioni plan za 2015. godinu o obaveznim strateškim rezervama nafte i naftnih derivata tek treba da se revidira. Treba usvojiti Zakon o sigurnosti snabdevanja naftnim proizvodima, koji je u pripremi od 2016. godine, kao i odgovarajuće podzakonske akte i uspostaviti centralno telo za strateške rezerve nafte. Trenutni nivo zaliha ostaje blizu nule.
Što se tiče internog energetskog tržišta, Zakon o energetici iz 2015. godine i Zakon o prekograničnoj razmeni električne energije i prirodnog gasa iz 2016. godine omogućavaju usklađivanje sa Trećim energetskim paketom. Međutim, Crna Gora nema tržište gasa.
Nacionalno zakonodavstvo je usklađeno sa Direktivom EU o licenciranju hidrokarbonata; Direktiva o bezbednosti offshore operacija tek treba da se sprovede u potpunosti. Koncesioni ugovori za proizvodnju hidrokarobonata potpisani su tokom 2016. i 2017. godine i povezani istražni radovi su počeli u novembru 2018. godine. Nakon usvajanja master plan gasifikacije 2017. godine, uključujući listu prioritenih investicionih projekata, napredak je ostvaren u pripremnim studijama za Jonsko-jadranski gasovod.
Makedonija
Rezime
Zemlja je u ovom području umereno pripremljena. Postignut je napredak u usklađivanju nacionalnih pravila sa Trećim energetskim paketom. U narednoj godini, trebalo bi završiti razdvajanje (sertifikaciju) sistema za prenos gasa i povećati broj osoblja i tehničke / inženjerske kapacitete odeljenja za energetiku u Ministarstvu ekonomije i Agenciji za energetiku.
Analiza
Dostupnost uglja za termoelektranu Bitolj treba pod hitno rešiti, jer to utiče na sigurnost snabdevanja i zahteva akciju, uključujući ulaganje u nove i održive resurse. Zakon o obaveznim rezervama nafte iz 2014. godine izmenjen je četvrti put i njegovo stupanje na snagu u januaru 2020. godine znači da se sa tim kasni pet godina. Pripremljeno je zakonodavstvo za implemetaciju i akcioni planovi, koji su u skladu sa Direktivom o zalihama nafte, ali se i tu kasni. Zalihe nafte u zemlji odgovaraju prosečnoj dnevnoj potrošnji za 63 dana, ali se metoda za njihovo izračunavanje smatra neadekvatnom. Naftna industrija još uvek ne dobija adekvatnu nadoknadu za držanje hitnih zaliha nafte, zbog čega ne učestvuje na javnim tenderima za nabavku nafte i naftnih proizvode, koji bi zemlji mogli omogućiti da održi i poveća zalihe nafte.
U pogledu internog tržišta energije, zemlja je usvojila zakonodavni okvir u skladu sa Trećim energetskim paketom za sektor gasa. Tržište gasa je otvoreno za konkurenciju. Odgovarajuće sekundarno zakonodavstvo je u procesu usvajanja. Identifikovani su odgovarajući tržišni akteri. Prenos i distribucija gasa su formalno razdvojeni. Pristup trećih lica sistemu prirodnog gasa je regulisan Zakonom o energetici, koji je usklađen sa acquis, ali alokacija kapaciteta i transparentnost moraju biti unapređeni. Nije napravljen napredak u postavljanju ulazno-izlaznog prenosnog tarifnog sistema i nije bilo pozitivnih pomaka u rešavanju spora oko vlasništva nad prenosnim gasovodom. U oblasti hidrokarbonata, Zakon o mineralnim resursima ima za cilj da se uskladi sa Direktivom o licenciranju hidrokarbonata.
Srbija
Rezime
Srbija je umereno pripremljena u ovom sektoru. Ograničeni napredak napravljen je u većini oblasti. Međutim, u pogledu reforme energetskog tržišta, nedostaci nisu pravilno adresirani. U narednoj godini Srbija bi trebalo da potpuno razdvoji i sertifikuje Srbijagas i Jugorosgaz, kao i da razvije konkurenciju na tržištu gasa i implementira uslove koje zahteva Sekretarijat Energetske zajednice o izuzeću Gastransa, merama koje povećavaju likvidnost na tržištu gasa i obezbeđuju pristup treće strane delovima novoh kapaciteta; i da u potpunosti implementirat reformske mere u skladu sa Agendom povezivanja.
Analiza
Srbija ima visok nivo usklađenosti sa acquis EU o sigurnost snabdevanja, uključujući hitne zalihe nafte. U 2018. godini Srbija je usvojila dugoročni plan uspostavljanja i održavanja zaliha nafte. Zalihe nafte su blago povećane u poređenju sa prethodnom godinom, i odgovarale su, početkom 2019. godine, prosečnoj dnevnoj potrošnji za 19 dana.
Međutim, nedostatak reformi na tržištu gasa mogao bi uticati na sigurnost snabdevanja u sektoru gasa. U septembru 2018. godine skupština je odobrila uklanjanje klauzule o odredištu sadržane u međuvladinom sporazumu iz 2012. godine između Srbije i Rusije o snabdevanju prirodnim gasom, u skladu sa zakonodavstvom EU. Ova klauzula je propisivala da je gas isporučen u skladu sa sporazumom predviđen samo za srpsko tržište, čime se ograničava teritorija na kojoj bi srpski kupac mogao da proda gas.
U decembru 2018. godine, ministarstvo je usvojilo preventivni akcioni plan za vanredne situacije, koristeći elemente nove Uredbe EU o sigurnosti snabdevanja gasom.
Nastavljene su pripreme za izgradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom. Aktivnosti bi trebale biti ubrzane kako bi se postigo postavljeni rok za puštanje u rad u maju 2022. godine.
U oktobru 2018. godine energetski regulator AERS odobrio je izuzeće za srpski deo projekta Turski tok 2 (Gastrans) od pravila Trećeg energetskog paketa. U februaru 2019. godine Sekretarijat Energetske zajednice je postavio uslove kako bi ovo izuzeće bilo u skladu sa Trećim energetskim paketom. U martu 2019. godine regulator je izdao konačnu odluku o izuzeću koja samo delimično odražava postavljene uslove.
Srbija i dalje odlaže razdvajanje Srbijagasa. Ne postoji pristup treće strane sistemu gasne infrastrukture Srbijagasa i Jugorosgaza. Razdvajanje i sertifikacija Jugorosgaza nije u skladu sa zahtevima acquis, prema oceni Ministarskog Saveta Energetske zajednice.
U gasnom sektoru, cene snabdevanja su deregulisane za sve kupace, ali domaćinstava i mali kupci imaju pravo na snabdevanje po regulisanim cenama. Neregulisano tržište činilo je 73% ukupne krajnje potrošnje gasa u 2017. godini. Ne postoji raspored za postepeno ukidanje unakrsnih subvencija između mrežnih i aktivnosti snabdevanje Srbijagasa.
U pogledu hidrokarbonata, Srbija tek treba da uskladi zakon sa Direktivom o licenciranju hidrokarbonata, posebno u pogledu uslova za izdavanje i upotrebu dozvola za prospekciju, istraživanje i proizvodnju.
