Osnivački kapital nove kompanije iznosiće 80.000 EUR, a Montenegro Bonus će imati jednaki udeo u vlasništvu kao ostale tri kompanije, odnosno 25%, pišu Vesti.
Sedište zajedničke firme biće u Splitu.
Pošto je neophodno da se za osnivački kapital uplati 20.000 EUR, Ministarstvo kapitalnih investicija predložiće da se taj novac obezbedi iz tekuće budžetske rezerve i da to Vlada odobri, a prethodno je zatraženo mišljenje Agencija za zaštitu konkurencije (AZK) u vezi usklađenosti sa Zakonom o kontroli državne pomoći.
AZK je u mišljenju navela da bi ovih 20.000 EUR za osnivački kapital predstavljalo pomoć male vrednosti, shodno propisima kojima se uređuju pitanja državne pomoći.
Kako se u dokumentu AZK-a navodi, projektom Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP) planirano je da se gasovodom poveže albanski grad Fiera i hrvatski Split.
IAP bi potom bio integralni dio Trans-jadranskog gasovoda, gde se gas iz Azerbajdžana doprema preko Turske i Grčke u Italiju.
Predviđena ukupna dužina gasovoda je oko 511 kilometara, od čega je dionica kroz Crnu Goru duga oko 96 kilometara, a 37 kilometara cevovoda bi bilo postavljano pod morem.
Pre 15 godina ministarstva Hrvatske, Albanije i Crne Gore, nadležna za oblast energetike, su pokrenula inicijativu za izgradnju IAP-a potpisivanjem deklaracije, a kojoj se kasnije pridružila i BiH.
Crnogorska Vlada je 2013. godine odredila Montenegro Bonus za operatora prenosnog gasa, a onda su 2018. godine u Azerbejdžanu predstavnici operatora prenosnih sistema gasa navedenih zemalja potpisali pismo namere o osnivanju kompanije.
Nakon toga, hrvatska kompanija Plinacro dostavila je kompanijama-potpisnicama predlog statuta kompanije, radi davanja saglasnosti.
– Ovu kompaniju bi osnovala preduzeća u državnom vlasništvu zemalja učesnica u IAP projektu – Plinacro iz Hrvatske, Albgaz iz Albanije, Montenegro Bonus iz Crne Gore, BH Gas iz BiH, sa podjednakim udelom u firmi i sedištem u Splitu. Kompanija bi obavljala poslove vezano za pripremu izgradnje gasovoda koji će prolaziti kroz navedene zemlje, promovisanja i sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa za ugovornice projekta, kao što su komunikacija sa EU organima, učestvovanje u radnim grupama nadležnih organa, saradnja sa internacionalnim telima – piše u mišljenju AZK-a.
Dodaje se da svaka članica projekta zadržava pravo samostalnog obavljanja poslova pripreme, izgradnje i upravljanja gasovodom koji se odnose na deonicu projekta koja se nalazi na teritoriji države u kojoj članica ima sedište.
Na sajtu hrvatske kompanije Plinacro se navodi da je planirani završetak projekta 2025. godina, a da je kapacitet budućeg gasovoda pet milijardi metara gubnih godišnje, od čega bi snabdevanje prirodnim gasom u Crnoj Gori iznosilo 500 miliona.
Navedeno je i da bi celokupan projekat omogućio otvaranje novog energetskog koridora za regiju srednjoistočne i jugoistočne Evrope, te Zapadnog Balkana.
Evropska unija (EU) uvrstila je IAP na listu projekata od zajedničkog interesa Energetske zajednice, dok se ovaj poduhvat nalazi i na jedinstvenoj listi prioritetnih infrastrukturnih projekata, koji je Vlada usvojila 2019. godine, piše eKapija.
