Evropske cene struje u 34. nedelji porasle su u odnosu na poslednju nedelju jula, usled rasta cena gasa i smanjenja proizvodnje energije vetra. Ovom trendu doprineli su i porast potražnje i povećanje prosečne cene prava na emisiju CO2.
U regionu jugoistočne Evrope cena struje je u proseku porasla za 39%. Mađarska je zabeležila najveći skok cene električne energije od 47%, a sledi Hrvatska koja se suočila sa poskupljenjem struje od 45% u odnosu na 30. nedelju. Rumunija i Bugarska su zabeležile više cene struje za 43%, odnosno 42%.
Cene struje u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Srbiji i Hrvatskoj porasle su za 42% do 47%. Italija i Grčka su zabeležile manji procenat povećanja od 31%, odnosno 24%.
Spot cene struje kretale su se između 76 i 138 evra po MWh. Najnižu cenu je zabeležila Turska sa sedmičnim prosekom od 75,8 evra po MWh, a slede Hrvatska i Srbija – 132,3 evra po MWh i 134,73 evra po MWh respektivno.
Italijansko tržište je bilo najskuplje u Evropi sa 137,7 evra po MWh, a sledi Grčka sa 137,6 evra po MWh.
Prosečne nedeljne spot cene električne energije u centralnoj Evropi pratile su trend rasta tokom poslednje nedelje avgusta kao posledica povećanja cena gasa i pada proizvodnje vetra na većini tržišta.
Sva veleprodajna tržišta električne energije u Centralnoj Evropi zabeležila su značajan rast cena, a cene su prešle prag od 100 evra po MWh. Holandija je bila zemlja sa najnižom cenom struje od 117,5 evra po MWh, a sledi Francuska, sa 117,5 evra po MWh.
