Gasovod Trans-Jadran (TAP) isporučio je 50. milijardu kubnih metara prirodnog gasa na evropska tržišta od kada je pušten u rad 2020. godine. Sa godišnjim kapacitetom od 10 milijardi kubnih metara, ovaj gasovod dug 877 kilometara povezuje kaspijska gasna polja sa evropskim potrošačima, transportujući snabdevanje iz Azerbejdžana preko gasovoda Trans-Anatolija (TANAP).
Ruta prolazi kroz severnu Grčku i Albaniju, nastavlja se ispod Jadranskog mora i izlazi na kopno u italijanskoj regiji Apulija. Od puštanja u rad, Italija je primila približno 41,7 milijardi kubnih metara gasa preko TAP-a, dok je Grčka dobila 4,8 milijardi, a Bugarska 3,2 milijarde kubnih metara. Ovo naglašava značaj TAP-a u diversifikaciji energetskih snabdevanja u južnoj i istočnoj Evropi.
Prema podacima operatera, dostizanje milenijuma od 50 milijardi kubnih metara pokazuje pouzdanost gasovoda u radu, kao i njegov doprinos evropskoj energetskoj bezbednosti i tranziciji. Uvođenjem novog izvora snabdevanja i transportnog koridora, TAP je pomogao u smanjenju zavisnosti od goriva sa većim ugljeničnim otiskom, dok istovremeno sprovodi dekarbonizaciju u sopstvenim operacijama.
Prva faza proširenja kapaciteta je već u toku, sa dodatnih 1,2 milijarde kubnih metara godišnje planiranih od 2026. godine. Na duži rok, TAP je projektovan da može transportovati do 20 milijardi kubnih metara godišnje, u zavisnosti od tržišne potražnje.
Projekat upravlja međunarodni konzorcijum, pri čemu bp, SOCAR, Snam, Fluxys i Enagas drže po 20% udela. Kontinuirani razvoj TAP-a potvrđuje njegovu stratešku poziciju kao ključnog transportnog pravca i buduće spremnog elementa u promenljivom evropskom energetskom pejzažu.
