Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) podržaće zelenu tranziciju zemalja Jugoistočne Evrope (JIE) kroz finansiranje, podršku inovacijama i savete u kreiranju dugoročnih nacionalnih strategije u skladu sa Pariskim sporazumom, rekla je predsednica banke Odile Renaud-Basso.
„[…] izazovi su takvi da ne možete tek tako da odlučite da imate različite energetske potrebe“, rekla je Renaud-Basso odgovarajući na pitanje SeeNews-a tokom onlajn medijskog događaja koji je zajmodavac organizovao prošle nedelje.
Zelena tranzicija uključuje puno investicija i utiče na dugoročno donošenje odluka, jer treba razmotriti mnogo različitih opcija, objasnila je ona, dodajući da će EBRD pomoći zemljama u regionu da odrede svoj nacionalni doprinos (NDCs), koji će morati da se primeni u kontekstu Pariskog sporazuma usvojenog 2015. godine.
Pariski sporazum, koji je do marta 2021. ratifikovala 191 zemlja, ima za cilj da održi rast globalne prosečne temperature na znatno ispod 2°C u odnosu na preindustrijski nivo, u pokušaju da smanji uticaje klimatskih promena. To bi trebalo postići smanjenjem emisija i postizanjem neto nulte emisije u drugoj polovini 21. veka, a svaka država mora da utvrdi, planira i redovno izveštava o svojim doprinosima.
Da bi pomogla zemljama u izgradnji nisko-ugljeničnih i otpornih ekonomija, EBRD planira da poveća zeleno finansiranje na više od 50% svog godišnjeg obima poslovanja do 2025. godine. Takođe ima za cilj postizanje neto godišnjeg smanjenja emisija gasova staklene bašte od najmanje 25 miliona tona tokom petogodišnjeg perioda.
Banka nema određeni cilj za zeleno finansiranje u Jugoistočnoj Evropi, rekla je Renaud-Basso kao odgovor na pitanje SeeNews-a.
„Nemamo određeni cilj za zeleno finansiranje za različite regione, ovo je globalni cilj banke i mislim da ćemo, kako bismo mogli da postignemo ovaj cilj, morati da imamo važne projekte u zelenoj zoni za svaki region“, prokomentarisala je.
„Želimo da pomognemo zemljama da razviju projekte u svim dimenzijama zelene agende“, rekla je, dodajući da bi to, između ostalog, moglo da uključuje proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, transporta ili energetske efikasnosti. „U Jugoistočnoj Evropi se zaista zalažemo za istu agendu.“
Bugarska, Rumunija i Grčka i dalje se uveliko oslanjaju na ugalj, a neke zemlje Zapadnog Balkana proizvode čak 70% svoje energije iz uglja. Jedan od prioriteta EBRD-a je da se pozabavi ovim pitanjem i podrži prelazak sa uglja, navodi predsednica EBRD.
„Naša podrška nije samo finansiranje, finansiranje projekata, već i razvoj inovacija i razvoj te posebne vrste instrumenata koji će pokrenuti poboljšanja“, rekla je Renaud-Basso.
Kao primer istakla je emisiju zelenih evroobveznica grčke industrijske i energetske grupe Mytilineos, u kojoj je EBRD učestvovala sa investicijom od 60 miliona evra, od ukupne ponude od 500 miliona evra. Sa prihodom od obveznica Mytilineos će nastaviti da sprovodi svoju strategiju održivosti posvećenu minimiziranju karbonskog otiska kompanije, sa krajnjim ciljem postizanja neto nulte emisije do 2050. godine u svim svojim poslovnim aktivnostima, u skladu sa Pariskim sporazumom.
Izvor: seenews.com
