U nedelji 43. 2024. godine, cene električne energije u regionu Jugoistočne Evrope (JIE) zabeležile su značajan porast u odnosu na prethodnu nedelju. Povećanje je prvenstveno uzrokovano padom proizvodnje vetroenergije i rastućim cenama gasa, pri čemu su TTF terminske cene gasa dostigle nivoe koji nisu viđeni od decembra 2023.
Hrvatska i Bugarska su zabeležile najveće procentualne poraste cena električne energije, sa skokom od 43,37% i 41,71% respektivno. Mađarska i Rumunija su usledile sa povećanjima od 39,65% i 38,65%. Nasuprot tome, Italija i Turska su bile jedine zemlje sa jednocifrenim rastom, od 4,04% i 3,96% respektivno.
U Centralnoj Evropi takođe su zabeleženi porasti prosečnih spot cena električne energije, uzrokovani višim cenama gasa i povećanom potražnjom za električnom energijom. Cene su se kretale od 71 do 108 evra/MWh, pri čemu je Slovačka imala najskuplje tržište sa cenom od 107,68 evra/MWh, što predstavlja porast od 41,71% u odnosu na prethodnu nedelju. Slovenija je usledila sa cenom od 104,7 evra/MWh, dok je Francuska imala najnižu cenu od 70,67 evra/MWh, što je povećanje od 33,79%.
U širem evropskom kontekstu, prosečne cene su se kretale oko 99 evra/MWh, pri čemu je Italija zadržala najvišu tržišnu cenu od 120,86 evra/MWh treću uzastopnu nedelju. Na Iberskom poluostrvu, cene su bile nešto niže, sa Portugalom na 74,83 evra/MWh i Španijom na 74,63 evra/MWh.
U regionu JIE, većina zemalja je zabeležila cene električne energije iznad 100 evra/MWh, pri čemu je Turska imala najnižu prosečnu cenu od 61,55 evra/MWh. Grčka je imala prosečnu cenu od 101,91 evra/MWh. Mađarska i Rumunija su bile među najskupljim tržištima, sa cenama od 108,76 evra/MWh i 108,15 evra/MWh, respektivno.
Potražnja za električnom energijom u zemljama JIE blago je porasla za 0,71% u odnosu na nedelju 42, dostigavši ukupno 15.056,33 GWh. Dok su Bugarska i Srbija zabeležile najveće poraste potražnje od 7,62% i 3,57%, Mađarska i Italija su zabeležile pad potražnje od -1,82% i -1,52% respektivno.
Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora u regionu opala je za 3,3%, ukupno dostigavši 2.568,46 GWh, uglavnom zbog pada proizvodnje vetra od 9,3%, koja je pala na 1.549,21 GWh. Nasuprot tome, proizvodnja solarne energije je porasla za 7,4% i dostigla 1.019,25 GWh, pri čemu su Bugarska i Grčka zabeležile najznačajnije poraste.
Proizvodnja hidroenergije takođe je opala za 5,03% na 2.621,30 GWh, uz smanjenje u većini zemalja SEE, osim u Hrvatskoj i Bugarskoj. Proizvodnja iz termalnih izvora je, međutim, porasla za 7,71%, pri čemu je proizvodnja iz uglja porasla za 1,79%, a iz gasa za 13,73%.
Međunarodna trgovina električnom energijom zabeležila je porast neto uvoza od 51,51% u regionu SEE, ukupno dostigavši 1.665,45 GWh. Izvoz iz regiona porastao je za 82,9%, dok su uvozi povećani za 55,5%. Hrvatska, Rumunija, Mađarska i Italija zabeležile su značajne poraste u neto uvozu električne energije, dok su Srbija i Turska nastavile da budu neto izvoznici. Bugarska je prešla iz pozicije neto izvoznika u poziciju neto uvoznika, dok je Grčka bila neto izvoznik u ovoj nedelji.