U 23. nedelji 2025. godine, cene električne energije porasle su u gotovo svim zemljama jugoistočne Evrope (JIE), osim u Turskoj, pod uticajem viših cena gasa i CO₂, kao i smanjenjem proizvodnje vetroenergije. Cene su na početku nedelje bile oko 100 €/MWh, da bi potom postepeno pale ispod 100 €/MWh i završile nedelju oko 60 €/MWh u nedelju, 8. juna. Sve zemlje JIE zabeležile su dvocifreni rast cena električne energije, osim Italije koja je zabeležila skroman rast od 2%. Najveći skok cena imali su Grčka (+35,11%) i Hrvatska (+23,01%), dok su sledeće bile Bugarska (+21,30%), Rumunija (+20,86%) i Srbija (+20,68%). Nasuprot tome, Turska je zabeležila značajan pad cena od -38,98%.
U centralnoj Evropi tokom prve nedelje juna 2025. prosečne nedeljne cene električne energije pokazale su mešovite trendove. Većina glavnih tržišta trgovala se oko 65 €/MWh, odražavajući regionalne pritiske na cene. Slovenija je bila najskuplje tržište sa prosečnom cenom od 92,71 €/MWh, što predstavlja rast od 26,12% u odnosu na 22. nedelju, dok je Austrija sledila sa 77,67 €/MWh. Francuska je zabeležila najnižu prosečnu cenu u regionu od 17,09 €/MWh, što je oštar nedeljni pad od -38,96%.
U celoj Evropi u 23. nedelji prosečne nedeljne cene električne energije kretale su se oko 74 €/MWh, u rasponu od 17,09 €/MWh u Francuskoj do 99,73 €/MWh u Italiji. MIBEL tržišta Španije i Portugala zabeležila su značajan rast cena od 70,97% i 59,19%, dostigavši 51,41 €/MWh i 55,27 €/MWh. U južnoj Evropi, zemlje JIE imale su cene blizu 90 €/MWh, osim Italije koja je dostigla preko 99 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu od 36,23 €/MWh, a Grčka 87,70 €/MWh. Italija je predvodila nedelju sa najvišom prosečnom cenom, koja je blago porasla za 2%. Bugarska je bila drugo najskuplje tržište JIE sa 91,35 €/MWh. Dnevne cene u JIE obično su dostizale vrhunac u ponedeljak, 2. juna, a najniže vrednosti bile su u nedelju, 8. juna.
Potrošnja električne energije u JIE u 23. nedelji pala je ukupno za -6,63% u odnosu na prethodnu nedelju, uglavnom zbog oštrog pada u Turskoj od -21,91%. Bugarska i Rumunija takođe su zabeležile manje padove od -1,62% i -0,59%. Nasuprot tome, potrošnja je porasla u Grčkoj (+7,79%), Hrvatskoj (+6,91%), Srbiji (+6,38%), Mađarskoj (+4,80%) i Italiji (+3,11%), usled viših temperatura i potrebe za hlađenjem. Ukupna potrošnja u regionu iznosila je 13.567,98 GWh.
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u JIE pala je za -8,8% u odnosu na prethodnu nedelju, na ukupno 2.102,85 GWh. Glavni uzrok bio je oštar pad proizvodnje vetra od -32,2% (797,74 GWh), sa najvećim smanjenjem u Grčkoj (-62,4%) i Hrvatskoj (-59,7%). Sa druge strane, proizvodnja solarne energije porasla je za 15,6% na 1.305,10 GWh, predvođena Bugarskom (+57,2%) i Rumunijom (+56,8%). Jedino su Turska i Italija zabeležile pad proizvodnje solarne energije. Hidroelektrane u JIE zabeležile su pad proizvodnje od -5,42%, sa ukupno 2.255,94 GWh, uglavnom zbog značajnih padova u Bugarskoj (-37,21%) i Turskoj (-13,60%). Ostale zemlje JIE imale su povećanje proizvodnje iz hidroenergije zahvaljujući lokalnim padavinama, posebno Grčka (+31,51%), Mađarska (+29,95%) i Italija (+27,29%).
Termoelektrane u JIE smanjile su proizvodnju za -14,13% u odnosu na prethodnu nedelju, sa ukupno 3.837,21 GWh. Proizvodnja iz uglja i gasa pala je, pri čemu je proizvodnja uglja opala za -14,13% (2.437,17 GWh), dok je gasna proizvodnja pala još oštrije za -22,93% (1.400,00 GWh). Turska je smanjila proizvodnju uglja za -12,13% i gasnu proizvodnju za -58,73%. Bugarska je smanjila proizvodnju uglja za -8,65%, ali je gasna proizvodnja porasla za 11,55%. Grčka je zabeležila značajne poraste, sa proizvodnjom uglja većom za 70,38% i gasnom proizvodnjom višom za 13,18%.
Međunarodna trgovina električnom energijom u JIE značajno je opala u 23. nedelji. Neto uvoz pao je za -13,52% na 1.100,88 GWh, dok je izvoz drastično pao za -71,3%, na svega 24,11 GWh u poređenju sa 21. nedeljom. Rumunija, Srbija, Mađarska i Italija zabeležile su oštre padove neto uvoza (-65,37%, -18,45%, -13,62% i -13,14%). Suprotno tome, Hrvatska je povećala neto uvoz električne energije za 32,87%. Grčka je održala neto izvoz na 24,11 GWh, nastavljajući ulogu izvoznika iz prethodne nedelje. Bugarska i Srbija su postale neto izvoznici, sa izvozom od 5,76 GWh, odnosno 0,96 GWh.
