U 29. nedelji 2025. godine, cene električne energije na tržištima u svim zemljama Jugoistočne Evrope (JIE) porasle su u odnosu na prethodnu nedelju, pri čemu su prosečne nedeljne cene ostale iznad 90 €/MWh, osim u Turskoj. Ovaj rast je posledica povećane potražnje za električnom energijom usled povratka visokih temperatura nakon kratkog perioda umerenih vremenskih uslova, kao i smanjenja proizvodnje iz obnovljivih izvora u većini tržišta. Cene su na početku nedelje u većini zemalja JIE bile iznad 100 €/MWh, ali su do petka blago pale i završile oko 77 €/MWh.
Italija i Hrvatska zabeležile su najveći procentualni rast cena električne energije, sa povećanjem od 8,76% odnosno 7,50%. Slede Grčka sa 7,06%, a zatim Bugarska i Rumunija sa rastom od 7,05% i 6,49%.
Tokom treće nedelje jula 2025, tržišta električne energije u Centralnoj Evropi takođe su zabeležila porast prosečnih nedeljnih spot cena. Većina glavnih zemalja beležila je cene oko 85 €/MWh, u rasponu od 61 €/MWh do 100 €/MWh. Slovenija je imala najskuplje tržište sa prosečnom cenom od 96,76 €/MWh, što predstavlja rast od 7,91% u odnosu na prethodnu nedelju, a odmah iza nje je Slovačka sa istom cenom. Francuska je imala najnižu cenu u regionu od 60,89 €/MWh, ali sa značajnim nedeljim skokom od 21,88%.
Evropske prosečne nedeljne cene električne energije kretale su se oko 92 €/MWh, u rasponu od 60,89 €/MWh u Francuskoj do 117,89 €/MWh u Italiji. Dana 20. jula, Francuska je zabeležila najnižu dnevnu prosečnu cenu od 20,58 €/MWh, dok je Italija dostigla najvišu dnevnu prosečnu cenu od 122,52 €/MWh 15. jula. Na MIBEL tržištima, Španija i Portugal su zabeležili blagi porast cena, obe sa cenom od 77,80 €/MWh.
Potražnja za električnom energijom u regionu JIE porasla je za 2,81% u odnosu na prethodnu nedelju, dostižući ukupno 17.668,01 GWh. Ovaj rast je prekinuo prethodni pad i bio je podstaknut novim talasom vrućina koji je povećao upotrebu klima uređaja. Italija i Hrvatska predvodile su u povećanju potražnje sa rastom od 7,22% odnosno 4,77%, dok su Grčka i Srbija zabeležile porast od 3,24% i 2,96%. Potražnja u Mađarskoj porasla je za 1,40%, dok je Rumunija bila jedina zemlja sa padom od 1,82%.
Proizvodnja električne energije iz promenljivih obnovljivih izvora u JIE pala je za 9,1%, ukupno na 3.634,37 GWh. Ovaj pad je uglavnom posledica značajnog smanjenja solarne proizvodnje za 17,2%, pri čemu je Italija zabeležila najveći pad od 27,8%. Proizvodnja iz vetra porasla je za 5,1% na 1.513,24 GWh, zahvaljujući većoj proizvodnji u Italiji i Turskoj, koje su zajedno dodale 192,20 GWh. Hidroelektrane su takođe zabeležile pad od 14,85%, što je uglavnom posledica smanjenja u svim zemljama osim Srbije i Rumunije, gde je proizvodnja porasla za 29,40% odnosno 9,24%. Najveće padove u hidroenergiji imale su Mađarska i Italija, sa smanjenjem od 43,40% i 34,44%.
Termoelektrane u regionu JIE smanjile su proizvodnju za 4,97%, na 8.358,17 GWh, uprkos povećanoj potražnji za električnom energijom. Proizvodnja iz uglja blago je pala za 0,93% na 3.507,45 GWh, dok je proizvodnja iz gasa pala za 7,69% na 4.850,72 GWh. U Turskoj je proizvodnja iz uglja porasla za 1,43%, dok je proizvodnja iz gasa pala za 3,44%. Bugarska je zabeležila rast proizvodnje iz uglja od 19,70%, ali pad proizvodnje iz gasa od 7,09%. Grčka je imala rast proizvodnje iz uglja od 31,97% i rast proizvodnje iz gasa od 3,48%.
Međunarodna trgovina električnom energijom u regionu JIE pokazala je porast neto uvoza u 29. nedelji 2025. godine za 19,84%, dostigavši 1.280,28 GWh u odnosu na prethodnu nedelju. Istovremeno, izvoz električne energije pao je za 27,2%, na 171,18 GWh, dok je ukupni uvoz porastao za 11,3%, na 1.451,45 GWh. Rumunija, Italija i Hrvatska zabeležile su značajan rast neto uvoza od 54,03%, 13,81% i 5,55%, redom. Mađarska je imala pad neto uvoza od 32,39%. Grčka i Bugarska nastavile su sa izvozom, ali na nižem nivou, sa padom neto izvoza od 41,65% i 58,09%. Turska je povećala neto izvoz za 10,77%. Srbija je u ovom periodu postala neto izvoznik električne energije, zabeleživši neto izvoz od 23,52 GWh.
