Dana 10. januara 2025. godine, američka vlada je preduzela odlučujuću akciju kako bi prekinula tokove prihoda prema ruskom energetskom sektoru, tako što je uvela sankcije više od 200 pojedinaca i entiteta, uključujući velike aktere poput GazpromNefta i njegovih filijala. Jedna od tih filijala, srpska naftna kompanija NIS, direktno je pogođena ovim sankcijama.
Nakon najave, NIS je 14. januara izdao saopštenje, nakon što su njegove akcije privremeno suspendovane sa Beogradske berze. Kompanija je potvrdila da su SAD uvele sankcije NIS-u i navela da pažljivo proučava situaciju. Uprkos ovim događanjima, NIS je uverio javnost u svoju posvećenost očuvanju stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. Kompanija je istakla da je mreža njenih pumpi nastavila da radi nesmetano i da Rafinerija nafte u Pančevu funkcioniše normalno, snabdevajući tržište svim potrebnim naftnim proizvodima.
Međutim, analitičari tržišta i stručnjaci iz industrije izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog dugoročnog uticaja na sigurnost snabdevanja naftom u regionu. Dizel gorivo, posebno, se smatra velikom tačkom ranjivosti. U 2022. godini, Srbija je potrošila 500 kilotona benzina i 2.300 kilotona dizela. Dok susedne zemlje generalno mogu obezbediti višak benzina za zamenu srpske domaće proizvodnje od 600 kilotona, situacija je komplikovanija kada je reč o dizelu. Region, osim Grčke, Bugarske i Italije, suočava se sa deficitom u snabdevanju dizelom, a domaća proizvodnja dizela u Srbiji od 2.100 kilotona u velikoj meri zavisi od uvoza van EU. Ovo povećava zavisnost Srbije od stranih izvora i stvara logističke izazove, posebno u uslovima trenutnih geopolitičkih tenzija.
Neizbalansiranost između ponude i potražnje za dizelom verovatno će dovesti do rasta cena, što će pogoršati logističke i proizvodne troškove. Ovo bi moglo negativno uticati na konkurentnost regionalnih industrija, koje se već suočavaju sa poteškoćama zbog poremećaja u snabdevanju izazvanih pandemijom COVID-19 i tekućom energetskoj krizom izazvanom ratom u Ukrajini. Pored toga, rastuće cene goriva mogli bi povećati troškove života za građane.
Uprkos ovim brigama, stručnjaci veruju da operator hrvatskog JANAF naftovoda nije u neposrednoj opasnosti, čak i ako Srbija ne reši pitanje ruskog vlasništva u NIS-u u roku od 45 dana. NIS je ključni partner hrvatskoj kompaniji, a iako situacija ostaje napeta, neposredna pretnja za JANAF nije smatrana kritičnom.
