Izgradnja industrijskog pristaništa za potrebe TE-KO “Kostolac” na Dunavu, trebala bi da počene krajem godine, a do kraja 2014. pristanište bi imalo osposobljen bar jedan kej i opremu za pretovar. Firma “Ehting”, uz učešće Saobraćajnog instituta CIP, sprema potrebnu tehničku dokumentaciju kako bi se sa realizacijom projekta počelo čim se završi sa administradivnim procedurama.
Kako kaže Dragomir Jevtić, odgovorni projektant iz firme “Ehting”, tehnički deo posla završava se znatno ispred administrativnog.
– Uradili smo Prethodnu studiju opravdanu sa Generalnim projektom. Sada završavamo Idejni projekat i Studiju opravdanosti, a počinjemo da radimo Glavni projekat u elementima koji mogu da se rade – objašnjava sagovornik “eKapije”.
Pristanište je bazenskog tipa sa dva naspramna keja koja se grade dobrim delom na račun vodenih površina, dela rukavca Dunava, takozvanog Dunavca, a do kojeg se dolazi Kostolačkim kanalom.
Inicijalni razlog za izgradnju pristaništa bio je dopremanje krečnjaka iz kamenoloma Jelenske stene kod Golupca do TE “Kostolac B”, kao i za rečni transport opreme, ali i odvoz pepela, gipsa i drugih materijala iz termoelektrane.
Naime, u TE “Kostolac B” predviđena je izgradnja objekta za odsumporavanje, odnosno eliminaciju sumpora iz gasova koje ispušta termoelektrana, za šta se koristi krečnjak.
– Do sada je sumpor odlazio u atmosferu, što je bila pretnja za životnu sredinu, a izgradnjom tog objekta, TE “Kolstolac B” planira da jedan deo gipsa koji se dobija u procesu odsumporavanja, plasira na tržištu. Iako je to u Evropi uobičajen proces, do sada ni jedna termoelektrana u Srbiji nije primenila taj postupak – naglašava Jevtić.
Na plasman gipsa, koji je kao proizvod jeftin, utiču visoki drumski ili železnički transportni troškovi, dok bi rečni transport plovilima koja mogu da prime preko hiljadu tona, bio mnogo povoljniji, posebno do udaljenih kupaca.
– Među stranim kompanijama vlada interesovanje za kupovinu gipsa iz procesa odsumporavanja u TE “Kostolac B”. Jedna od njih je i “Knauf” koja je zainteresovana za isporuku od čak 100.000 tona godišnje – ističe naš sagovornik.
Drugi “proizvod” je suvi pepeo koji se izdvaja na filterima termoelektrana. Ovakav pepeo ima primenu u industriji cementa i drugih građevinskih materijala, pa se pretpostavlja da bi se “Lafarge” cementara u Beočinu snabdevala suvim pepelom iz TE “Kostolac”.
– Cementara sada uzima pepeo iz termoelektrane u Obrenovcu, ali kamion-cisternama što je nedovoljno za ozbiljnu industrijsku proizvodnju. “Lafarge” već ima industrijsko pristanište u Beočinu, dakle postoje uslovi da se pepeo doprema rečnim putem. Sa druge strane izgradnjom kapaciteta za pretovar pepela u plovila na keju u pristaništu “Kostolac”, omogućio bi se jeftin i efikasan transport pepela do kupaca – kaže Jevtić.
Izgradnjom keja i montažom odgovarajuće pretovarne opreme i uređaja za pretovar gipsa i pepela, pristanište “Kostolac” bi postalo prvo pristanište u Srbiji sa kojeg bi se ovi materijali odvozili rečnim putem, a TE-KO “Kostolac” prvi koji bi komercijalno plasirao ovaj “otpad” iz tehnološkog procesa termoelektrana.
Na suprotnoj obali bazena, predviđen je drugi kej, koji bi trebalo da se završi krajem iduće godine, kako bi bio spreman za utovar uglja, istovar krečnjaka i opreme koja se veoma teško transportuje drugim prevoznim sredstvima.
Pored dva keja, planirana je izgradnja montažnih objekta, čeličnih konstrukcija skladišta, nabavka lučke dizalice, razne mehanizacije, kao i izgradnja objekata administrativne uprave, rečne policije, lučke uprave, ispostava kapetanije odnosno Agencije za luke, a i carina će imati svoju poslovnicu, najavljuju u kompaniji “Ehting”.
Prema Genaralnom projektu predviđena ulaganja u pristanište su oko 13 mil EUR, a u Prethodnoj studiji opravdanosti je procenjeno da će pristanište biti rentabilno po stopi rentabilnost od 6 do 7%. To je, kako ističu u “Ehtingu”, visok procenat za takve infrastrukturne projekte.
– Projektovani godišnji pretovar u pristaništu TE-KO “Kostolac” je oko 600.000 tona godišnje što je znatno više od trenutnog pretovara u ostalim lukama u Srbiji, koji se kreću oko 250.000 tona godišnje – zaključuje sagovornik.
Izvor Agencije
