Godinu dana od donošenja Zakona o upravljanju otpadom, u našoj zemlji reciklira se samo pet odsto onoga što bacimo. U naredne tri godine taj procenat trebalo bi da bude povećan sedam puta. Za sada je, međutim, malo gradova u Srbiji koji imaju kontejnere za razdvajanje otpada.
Bacamo gotovo sve – plastiku, konzerve, staklo, baterije, lekove, ostatke hrane, metal, drvo. Građani kažu da bi rado razdvajali otpad i na taj način učestvovali u zaštiti životne sredine, ali nemaju gde to da učine.
U našoj zemlji je sve više onih koji se individualno bave prikupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina. To je jedini izvor prihoda za oko 40 hiljada građana.
Međutim, kako navodi pomoćnik ministra životne sredine Aleksandar Vesić, sakupljačka mreža nije dovoljno organizovana.
“Lokalne samouprave su bile u obavezi da pripreme lokalne i regionalne planove u upravljanju otpadom. Takođe, u direktnoj nadležnosti lokalne samouprave je da obezbedi građanima kese ili kontejnere, ali to još nije u dovoljnoj meri obezbeđeno”, kaže Vesić.
Građani koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina treba da dobiju podršku lokalnih samouprava u osnivanju sopstvenih preduzeća, smatraju u republičkom sindikatu skupljača sekundarnih sirovina.
Šaban Salijević iz Sindikata sakupljača sekundarnih sirovina apeluje na sakupljače da se učlane u sindikat, gde će, kako navodi, sigurno mnogo lakše da ostvare svoja prava.
“Nastojimo da sakupljače uvedemo u legalne tokove. Treba da nađemo modus kako da to zanimanje uvedemo u nomenklaturu zanimanja i da omogućimo tim ljudima da mogu da uplaćaju penziono i socijalno osiguranje, kao što plaćaju recimo poljoprivrednici”, navodi Salijević.
Otvaranje malih i srednjih preduzeća koja se bave sakupljanjem i preradom otpada, unosan je posao, kažu nadležni. Pri tom, reciklažom jedne tone kancelarijskog papira sačuvaju se 24 stabla, a staklo bačeno na deponiju nikada se ne razgradi, a može da se reciklira nebrojeno puta.
Izvor rts.rs
