Vreme određuje energetiku, Jovica Vranić, direktor Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji EPS-a za trgovinu električnom energijom
Prošle godine u februaru potrošnja električne energije u Srbiji, bez Kosova i Metohije, bila je oko pola milijarde kilovat-sati veća nego ovogodišnjeg istog meseca. – Na elektroenergetski bilans lane odrazila se i dugotrajna suša, a ove godine, uz dane toplije od prosečnih, i veliki dotoci.
Da bi se procenilo koliko je koga u prošloj godini koštala zima, posebno najhladniji januarski i februarski dani, trebalo bi imati podatke koliko su građani potrošili više nego uobičajeno uglja, drva, gasa ili električne energije da bi se koliko-toliko ugrejali, po kojim cenama su ogrev plaćali i da li su na mrazu istresali džepove ili su mogli račune da plate tek kada sunce dobro ugreje. U zemljama razvijene statističke analize sve se to beleži, obračunava, analizira i sistematizuje da bi se za buduće slične situacije unapred preduzimale mere da se udružene hladnoća i suša, kako je prošle zime bilo u Srbiji, podnesu sa što manje teškoća.
U Srbiji produbljenijih analiza nema, ali je sasvim jasno da elektroenergetska situacija predstavlja sintezu ukupnog energetskog portfelja i proizvodnje i potrošnje energije. Većina građana greje se na struju. Otuda ovaj naš pokušaj da prikažemo uporedne podatke za februar prošle i ove godine pre svega ima cilj da se konstatuje i objasni šta se događa kada su spoljne temperature znatno ispod proseka, dotoci manji nego u sto godina, odnosno koliko se lakše podnosi zima kada se živa u termometru zadržava iznad prosečnog nivoa za određene dane, a voda nadođe do pretnje od poplava.
Sinteza sve energetike
O februarskim pokazateljima i iskustvima razgovarali smo sa Jovicom Vranićem, direktorom Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji EPS-a za trgovinu električnom energijom. Za početak, on nam je rekao da se razlika između prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg februara može iskazati sa oko pola milijarde kilovat-sati potrošenih više kada je srednja dnevna temperatura bila minus tri stepena Celzijusova.
– Februara ove godine srednja dnevna temperatura iznosila je 4,4 stepena, a to je 2,5 stepeni toplije od 120-godišnjeg proseka za ovaj mesec. Zahvaljujući tako toplom vremenu, a ne treba zaboraviti ni smanjenu industrijsku aktivnost, prodaja električne energije krajnjim kupcima (potpuno snabdevanje) dostigla je „samo“ oko 3,2 milijarde kilovat-sati, što je 8,1 odsto manje od planiranog. Istoga meseca prošle godine prodaja je iznosila celih 3,6 milijardi kWh, s tim što su vrlo tešku elektroenergetsku situaciju s početka meseca ublažili topliji dani u drugoj polovini februara. Tako je srednja dnevna temperatura zaustavljena na samo tri stepena ispod nule, a u stvari mi smo u prvoj polovini februara imali ekstremne hladnoće, sa čak minus 9,3 stepena. Pod takvim spoljnim uslovima, 7. februara ostvarena je rekordna potrošnja u Srbiji bez Kosova i Metohije od 141,4 miliona kWh – objasnio je Vranić.
Podsetivši da je uravnoteženju bilansnih obaveza i potreba umnogome pomogla odluka Vlade Srbije da se redukuje potrošnja električne energije u industriji, što je većina proizvođača savesno ispoštovala, Vranić je kazao da ni sa takvom redukcijom sve potrebe konzuma ne bi mogle da se podmire iz EPS-ovih elektrana, pogotovo što je učinak protočnih hidroelektrana bio znatno smanjen zbog suše, a „Kolubara“ danima bila u teškoćama damobezbedi kontinuirano otkopavanje i odvoz uglja do TENT-a, zbog zaleđene mehanizacije, železničkog koloseka i vagona.
I snabdevanje i sigurnost
U ukupnoj takvoj situaciji EPS-ove elektrane su februara 2012. godine uspele da proizvedu oko 3,2 milijarde kWh, što je moglo da bude dovoljno za konzum, ali ne i za ostale potrebe za električnom energijom u Srbiji. Da bi se podmirile sve te potrebe i obezbedila sigurnost rada elektroenergetskog sistema, na slobodnom tržištu kupljeno je oko 500 miliona kilovat-sati, ne računajući redovnu nabavku na osnovu dugoročnih i godišnjih ugovora, koja je iznosila oko 96 miliona – istakao je Vranić.
Naš sagovornik objasnio je da je u prva dva meseca prošle godine držana vrlo mala rezerva u sistemu, što znači da su termoelektrane na ugalj radile maksimalnom snagom, da su dodatno angažovane TE-TO, za koje su na tržištu kupovane dodatne količine mazuta, a da je stanje bilo posebno složeno zbog malih dotoka, koji su desetkovali proizvodnju protočnih hidroelektrana.
Tačnije, u februaru 2012. godine protočne HE proizvele su samo 536 miliona, pri dotocima na Dunavu od 3.150 kubika u sekundi i na Drini od samo 230 metara kubnih u sekundi.
Ovogodišnji februar bio je potpuna suprotnost od prošlogodišnjeg. Već smo naveli koja je razlika u proizvodnji električne energije i srednjoj dnevnoj temperaturi između ova dva meseca. Što se dotoka tiče, ovogodišnji februar nadmašio je ne samo prošlogodišnji nego i planirani nivo. Srednji dnevnimdotok na Dunavu bio je oko 7.200 kubika u sekundi, što je 3.000 kubika više od planiranog. Drinom je doticalo pet stotina metara kubnih u sekundi, a to je 200 kubika više od planiranog. Zahvaljujući takvim dotocima, proizvodnja protočnih HE bila je blizu milijardu kWh, što je 52 procenta više od planiranih količina.
U vezi sa uslovljenošću rada hidroelektrana hidrološkim prilikama, Vranić je skrenuo pažnju da su akumulacione HE ovog februara sistemu dale 23 odsto manje energije od planiranog (207 miliona kWh), jer nije bilo potrebe da se više angažuju, a da su u istom mesecu prošle godine proizvele 331 milion kWh, odnosno onoliko koliko je bilo potrebno da se pomogne termosektoru i da se održi stabilnost proizvodnje u ukupnom elektroenergetskom sistemu EPS-a.
– Ukupno posmatrano, prošle godine u februaru imali smo potrošnju za tačno 457 miliona kWh veću od ovogodišnje februarske, a proizvodnju za 270 miliona manju nego februara ove godine. U strukturi proizvodnje posebno je bitno da je proizvodnja protočnih HE prošlog februara bila za čak 440 miliona kWh manja nego ovog februara, a akumulacionih HE veća za 124 miliona kWh. Takođe, TE-TO su prošlog februara proizvela 97 miliona kWh više nego ovogodišnjeg istog meseca. To su razlozi što je JP EPS prošle zime, pa i u februaru, morao da kupuje dodatne količine električne energije na slobodnom tržištu – istakao je Vranić.
Pozitivan efekat
Za 2013. godinu ukupna proizvodnja iz hidroenergije planirana je na nivou 70 odsto verovatnoće pojave neregulisanog dotoka na profilu hidroelektrane.
Tako se u EPS-u planiralo sve do 2004. godine, a onda se prešlo na 50 procenata, što je donosilo povećanje rizika u poslovanju. Da bi se ti rizici smanjili, u elektroenergetskom portfelju proizvodnja iz hidroenergije u 2013. godini više ne učestvuje 30 odsto, kao u protekloj skoro celoj deceniji, već samo 24 odsto. Ipak, nebo nam ide naruku, tako da je učešće hidroelektrana u ukupnoj proizvodnji već u prva dva meseca premašilo 30 procenta. Zahvaljujući tome, u februaru ove godine JP EPS je na slobodnom tržištu prodao oko 308 miliona kWh, a ako se uzme u obzir da nije morao na tržištu da kupi ukupne planirane količine za ovaj zimski mesec, onda je pozitivan efekat toplog vremena i dobre hidrologije očigledan – istakao je Vranić.
Izvor kWh
