Da li država može da proveri investitore i koliko je taj postupak kompilikovan i da li je skup, bavio se ovih dana specijalizovani Internet portal „eKapija“. Amerikanci u Srbiji grade najveći solarni park na svetu, kompanija iz Emirata koju vodi Indijac ulaže u putnu infrastrukturu i diže naše građevinarstvo sa kolena, samo su neke od najavljenih megalomasnkih investicija u poslednje vreme.
Od solarnog parka, međutim, neće biti ništa. Uz to, firma „Securum Eljuity Partners„, koja je raskinula sporazum s Vladom, traži od naše države da joj isplati 160 miliona evra odštete.
Navodno, Srbija nije ispunila obaveze iz sporazuma, kojim je bilo predviđeno da se obezbedi lokacija od 3.000 hektara za izgradnju solarne elektrane snage 1.000 megavati. Druga strana priče je da naša Vlada nije dobro proučila sporazum, ali ni investitora. Jer tek sada, saznajemo da je projekat u startu bio nerealan.
Ono što najviše iritira u celoj priči jeste činjenica da ako država nije u stanju da proveri investitora, šta treba da očekuju obični privrednici. Drugo pitanje koje se nameće je koliko je postupak provere nekog potencijalnog investitora komplikovan i koliko košta? Sve se dozna za par dana U vodećim bonitetnim kućama koje je „eKapija“ kontaktirala, kažu da je procedura manje-više jednostavna i da traje svega nekoliko dana.
Tako beogradski „Rating” ekskluzivno zastupa najstariju bonitetnu kuću u svetu, kompaniju „Dun and Bradstreet” na teritoriji Srbije i u Crnoj Gori, što njegovim korisnicima omogućava direktan pristup najvećoj poslovnoj bazi u svetu koja sadrži više od 220 miliona kompanija iz gotovo svih država sveta.
Direktorka „Ratinga” Ljiljana Cupara, kaže za „eKapiju” da je velika prednost D&B bonitetnih izveštaja u tome što su bonitetne ocene dodeljene po jednakoj metodologiji čime su kompanije međusobno uporedive bez obzira na to iz kog su dela sveta. Ona dodaje da procedura za proveru u proseku traje 3-4 dana dana za većinu kompanija iz evropskih zemalja, dok je za ostatak sveta prosek nešto veći (7-8 dana).
„ Za većinu evropskih zemalja pri normalnoj brzini isporuke (prosečno 3-4 dana) cena izveštaja je oko 80 EUR. Cene su nešto veće ukoliko je izveštaj hitno potreban ili se radi o kompanijama koje su iz geografski udaljenijih država” – kaže direktorka bonitetne kuće „Rating”.
Aleksandar Miloradović, savetnik u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kaže da se njima obraća veliki broj kompanija, među kojima se javljale i kompanije ili pojedinci sa špekulativnim pokušajima. Međutim, on napominje da upravo zahvaljujući proverama investitora do sada nisu došli u situaciju da započnu projekat ni sa jednom takvom kompanijom.
„S druge strane, bilo je onih koji uđu sa nerealnim poslovnim planovima, ili ih je kriza previše uzdrmala, sa kojima smo po proceduri raskidali ugovorni odnos i u slučaju isplaćenih subvencija naplaćivali bankarske garancije koje su dužni po ugovoru da nam dostave” – kaže Miloradović.
Ulagači sa Kajmana
Za pomenuti slučaj „solarnog parka” koji očito neće ugledati Sunce, Aleksandar Miloradović kaže da su čuli iz medija i da ne raspolažu svim potrebnim podacima.
„Ipak, iz inicijalnih medijskih najava pomenute investicije, to jest parametara koji su u njoj navedeni, bilo je potrebno ozbiljno proveriti navodnog investitora. Prosto, kada vam neko traži 3.000 hektara i obećava dve milijarde evra, što bi bila najveća strana investicija u Srbiji svih vremena, potrebno je bar videti neki manji solarni park koji su već negde izgradili“, smatra sagovornik „eKapije“.
Izvor Dnevnik
