Rastući kapacitet obnovljivih izvora energije u Grčkoj, posebno u sektoru vetroenergije i solarne energije, ima potencijal da značajno utiče na regionalno tržište električne energije i može postaviti zemlju kao neto izvoznika energije, prema rečima jednog grčkog trgovca.
Trenutno, Grčka ima kapacitet od 5,7 GW za vetroenergiju na kopnu, ali potencijal zemlje za vetroenergiju je mnogo veći, naročito sa razvojem ofšor vetroelektrana. Grčka je postavila ambiciozan cilj da do 2030. godine dostigne najmanje 2 GW kapaciteta ofšor vetroenergije, a ministar energetike je nedavno najavio planove za dodavanje još 1,5 GW vetrokapaciteta do 2027. godine. Nacionalni plan za energetiku i klimu predviđa ukupan kapacitet od 8,9 GW vetroenergije do 2030. godine, sa povećanjem na 9,5 GW do 2035. godine.
Proširenje kapaciteta vetroenergije u Grčkoj moglo bi imati značajan uticaj na cene električne energije u susednim zemljama, kao što su Bugarska, Italija, Rumunija i Mađarska, smatraju regionalni trgovci. Uz nedavne dodatke u kapacitetima solarnih i vetroelektrana, Grčka je na putu da postigne najniži nivo godišnjih uvoznih potreba za električnom energijom od 2000. godine. Savetnik za energetiku premijera Kirijakosa Micotakisa, Nikos Tsafos, istakao je u septembru da ovi razvojni koraci u sektoru obnovljivih izvora energije doprinose energetskoj nezavisnosti Grčke.
Međutim, trgovci naglašavaju da, kako bi Grčka iskoristila svoj rastući kapacitet obnovljivih izvora i izvozila energiju, zemlja mora proširiti svoje električne interkonekcije sa susednim zemljama, uključujući Albaniju, Severnu Makedoniju, Tursku, Italiju i Bugarsku. U 2023. godini, Grčka je uvezla 4,9 TWh električne energije i izvezla 3,2 TWh, pri čemu većinu uvoza čini električna energija iz Bugarske, a većinu izvoza čine Albanija, Severna Makedonija i Italija.
Cene spot električne energije u Grčkoj obično se trgovinsku sa premijom u odnosu na druga tržišta jugoistočne Evrope, uglavnom zbog povezivanja sa skupljim italijanskim tržištem, koje je dominantno zasnovano na proizvodnji iz gasnih elektrana. Međutim, uz značajan porast kapaciteta vetroenergije, grčka premija na cenu mogla bi da se smanji ili čak da se obrne, sugerišu trgovci, što bi moglo učiniti cene električne energije u Grčkoj konkurentnijima u širem regionalnom tržištu.
U zaključku, iako se grčki sektor obnovljivih izvora energije sprema za rast, širenje električnih interkonekcija biće ključno za potpuno iskorišćavanje potencijala vetro- i solarnih resursa, kao i za uspostavljanje Grčke kao glavnog izvoznika čiste energije u jugoistočnoj Evropi.
