Godišnjim programom poslovanja „Elektroprivrede Srbije“ za 2013. Godinu opredeljene su 62 milijarde dinara za investicije, a uz pretpostavljene uslove, očekuje se da će iz sredstava EPS – a moći da se obezbedi oko 47, 94 milijarde dinara za investicije, osnovna sredstva, remontno i tekuće održavanje. Nažalost, svedoci smo da su realizacije investicija iz godine u godinu niže od planiranih, te je u 2011. Godini odnos vrednosti realizovanih i planiranih investicija bio 1: 2, a u 2012. Je realizovano samo 37 odsto planova – kaže u razgovoru za „kWh“ Miloš Stojanović, direktor Direkcije EPS – a za strategiju i investicije.
Naš sagovornik ističe da, kako je ove godine još nepovoljnija finansijska situacija EPS – a, neophodno je opredeliti se za one finansijske aranžmane koji bi na najracionalniji način omogućili realizaciju planiranog. Radiće se na usklađivanju planova privrednih društava kako bi što preciznije odredili prioritete i definisali dugoročne smernice investiranja.
Koji investicioni projekti su prioritet?
Prioriteti Direkcije su definisani u skladu sa strateškim pravcima razvoja energetike Srbije i nastojimo da pokrenemo inicijative koje će ojačati kompaniju, približiti je konkurentima u regionu i dostizanju evropskih normi i standarda. S obzirom na proces liberalizacije tržišta, jedna od osnovnih funkcija Direkcije je analiza tržišta električne energije. Radimo i na izradi studija izvodljivosti i isplativosti.
Naši investicioni projekti grupišu se u tri oblasti: rudnici, termoelektrane i hidrosektor. Rudarstvo je u poslednje vreme bilo investiciono gurnuto u zapećak, a Direkciji je ovaj sektor sada na prvom mestu. Trenutno smo u fazi formiranja grupe u koju će biti uključeni i predstavnici Direkcije za proizvodnju energije, PD „RB Kolubara“ i PD „TE – KO Kostolac“. Grupa će se baviti sveobuhvatnim razmatranjem razvoja rudarskog sektora, kako bi što ranije došli do proizvodnje koja će moći da isprati TE. Najviše smo odmakli sa projektom PK „Radljevo“, kapaciteta 13 miliona tona uglja godišnje, vrednosti 700 miliona evra.
Šta je sa gradnjom novih elektrana?
Imajući u vidu Sporazum o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope i starost naših elektrana, a poslednja je sagrađena 1989. Godine, nova elektrana je nešto u šta će morati da se ulaže. Aktuelni projekti su TENT B3 (740 MW, 1, 6 milijardi evra) , „Kolubara B“ (750 MW, 1, 5 milijardi evra) , „Kostolac B3“ (350 MW, 600 miliona evra) i elektrana sa kombinovanim gasno – parnim ciklusom „Novi Sad“ (450 MWe + 350MWt, 450 miliona evra). U toku su izrade Studija izvodljivosti i isplativosti za sve projekte, a očekujemo da budu završene do kraja godine. Poslovodstvo će potom odlučiti koji projekti su prioritet. Hidrosektor je najdinamičniji u poslednjih nekoliko godina, a reverziblna HE „Bistrica“ (4h170 MW, 560 miliona evra) je jedan od najbitnijih projekata, ne samo za Srbiju, nego i za region. Iz tržišnog ugla i profitnog poslovanja EPS – a, ima poseban značaj jer omogućava prodaju „vršne“ energije. Očekujemo da Studija izvodljivosti bude urađena, a potom bi se krenulo sa daljom realizacijom. „Moravske HE“ sa nemačkim RWE i „Ibarske“ sa italijanskom kompanijom „Seći“ projekti su sa strateškim partnerima i do sada je ta saradnja bila na veoma visokom nivou. Kod svih projekata razmatra se koliko će u svakom delu gradnje domaće firme biti uključene i to od izrade dokumentacije do izvođenja radova i proizvodnje opreme. Zadatak je da svi domaći resursi budu maksimalno uposleni, a domaće kompanije mogu da daju veoma veliki doprinos, pogotovo u projektovanju i izvođenju radova.
Ima li pomaka za TE“Kolubara B”?
Projekat „Kolubara B“ traje već skoro 20 godina i nećemo da guramo nijedan, pa ni ovaj u stranu. Trenutno analiziramo predlog ugovora za „Due Diligence“ sa kompanijom „Alstom“, za koji očekujemo da bude potpisan u drugom kvartalu ove godine. Nakon studije, odlučićemo na koji način nastavljamo. Već početkom marta sastajemo se sa predstavnicima „Edisona“.
Kako teče saradnja sa kineskim partnerima za projekat TENT B3?
U aprilu 2012. Godine potpisan je Ugovor o pružanju usluge za izradu projektne dokumentacije za izgradnju TENT B3, snage do 800 MW, između JP EPS i Konzorcijuma kineskih kompanija kao Investitora i kineskog instituta NEPDI kao izvođača, sa podizvođačem „Vatenfalom“. Završena je prva faza izrade dokumentacije, koja je pokazala da varijante bloka od 660 MW i od 744 MW u potpunosti ispunjavaju sve zahteve sa usvojene liste obavezujućih tehničkih, tehnoloških, procesnih i ekoloških uslova, kao i zahteve srpske zakonske i tehničke regulative. Tehno – ekonomska analiza varijantnih rešenja za blok 3 TENT B dostavljena je poslovodstvu, kako bi se donela odluka sa kojom snagom se nastavlja izrada Studije opravdanosti sa Idejnim projektom.
Kako teče posao sa italijanskim „Sećijem“ za gradnju malih HE na Ibru i u kojoj fazi je projekat“Moravske HE” sa RWE?
Na Ibru se planira izgradnja 10 protočnih hidroelektrana, na potezu između Raške i Kraljeva, ukupne snage 120 MW i procenjene godišnje proizvodnje 450 miliona kWh. Do sada su završeni Idejni projekti i Studije opravdanosti za četiri elektrane (Bela Glava, Dobre Strane, Gradina i Lakat) , a do juna se očekuje završetak preostalih. U toku je izrada projekta dopunskih geoloških istražnih radova, kao i ugovaranje izrade Glavnog projekta izmeštanja deonice državnog puta prvog reda sa svim pripadajućim objektima i studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Početak radova na izmeštanju puta predviđen je u decembru 2013. Godine, a izgradnja prve dve elektrane planirano je da počene 2014. Godine. Projektom“Moravske HE” predviđena je izgradnja pet elektrana na Velikoj Moravi, ukupne snage 147, 7 MW i prosečne godišnje proizvodnje od 645, 5 miliona kWh. Vrednost investicije je 350 miliona evra. Projekat, pored energetike, uključuje i vodosnabdevanje, navodnjavanje i zaštitu od poplava, kao i potencijalnu izgradnju plovnog puta. U toku je priprema izrada Studije opravdanosti sa Idejnim projektom.
Stručnjaci upozoravaju da je neophodno ubrzati ulaganja u rudarskom sektoru. Šta je sve planirano?
Svesni smo da kasnimo sa značajnijim ulaganjima u rudarstvo. Pozitivan pomak je što se počinje i sa ulaganjima u opremu i objekte koji direktno utiču na pouzdanu proizvodnju uglja. Investiciono – tehnička, projektna, kao i prostorno planska dokumentacija su završene, što omogućava nesmetanu realizaciju planova za ovu godinu. Za 2013. Godinu planirana su sredstva za investicije u PD „RB Kolubara“ od devet milijardi dinara, tri milijarde dinara su za eksproprijaciju, a deo sredstava treba uložiti u izmeštanje i izgradnju infrastrukturnih objekata.
Kako teče projekat“Unapređenje proizvodnje uglja u RB Kolubara”, koji se radi kreditima nemačkog KfW i EBRD banke?
Obavljeni su svi pripremni radovi, zajmovi EBRD i KfW su raspoloživi i u toku je sprovođenje pet nabavki. Dobijena je saglasnost EBRD za potpisivanje i pripremu ugovornog sporazuma za nabavku bagera kapaciteta 6. 600 m3/h sa firmom TKF, koji je deo BTO sistema. Dobijena je saglasnost banke i za nabavku odlagača za PK „Tamnava Zapadno polje“, za koji je odabran ponuđač KOPEX iz Poljske. Narednih nedelja predstoji izrada kompletne ugovorne dokumentacije za ova dva paketa, a za ostala dva paketa očekujemo saglasnost od banaka za ugovaranje. U toku je procedura odabira konsultanta za deo projekta koji se finansira sredstvima KfW. Završena je tenderska dokumentacija za nabavku novog odlagača kapaciteta 12. 000 m3/h za međuslojnu jalovinu, koja se potom šalje banci na saglasnost.
U kojoj fazi je projekat ugradnje savremenih brojila, za koji su obezbeđeni krediti od 80 miliona evra?
Zahtevi iz Zakona o energetici i Zaključak Vlade Srbije iz novembra 2012. Godine o formiranju Javnog snabdevača i Operatora distributivnog sistema, nametnuli se neminovnost promene strukture i same organizacije projekta, koji je već bio odobren za finansiranje od EBRD i EIB. Uz konsultacije sa bankama i izabranim konsultantom“CESI S. P. A.“, EPS je pokrenuo inicijativu za redefinisanje projekta. Inovirani predlog realizacije pripremljen je i trenutno se sagledava, te očekujemo da će uskoro biti spreman za upućivanje bankama na saglasnost.
Uskoro tenderi
Šta je sa kreditom EBRD od 45 miliona evra za revitalizaciju 15 starih i gradnju sedam novih malih HE?
Veliki je broj lokacija i prva faza, obezbeđivanje kompletne dokumentacije, traje duže od same faze primene neophodne opreme i radova na terenu. Neophodno je obezbediti kompleksnu projektnu, tehničku, plansko – regulacionu i imovinsko – pravnu dokumentaciju. Generalni projekti za nove male HE su završeni i ubrzo počinje raspisivanje tendera za izbor isporučioca opreme i izradu Glavnih projekata revitalizacije i modernizacije. Zbog brojnosti lokacija planiraju se tri tendera: za izgradnju novih malih HE, za revitalizaciju postojećih malih HE u jugozapadnoj Srbiji i za revitalizaciju postojećih malih HE u jugoistočnoj Srbiji. Tenderi će biti objavljivani sukcesivno, a prvi su planirani u junu. Revitalizacijom će instalisana snaga malih HE, sa sadašnjih 17, 7 MW, da bude povećana na 21, 2 MW. Planirana instalisana snaga novih HE na vodoprivrednim objektima je 14, 6 MW. Ovaj projekat doprineće povećanju učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije, a EPS će imati dodatni prihod kada male HE počnu sa prodajom proizvedene električne energije po podsticajnim tarifama.
Izvor Kwh
