Fabrika „Magnohrom“ iz Kraljeva, posle skoro dve decenije, ponovo izvozi sirovine na evropsko tržište. Šleperi sa rudom sinter-magnezita svakodnevo odlaze u Grčku, Nemačku i Makedoniju.
Posle skoro dve decenije, kraljevačka fabrika „Magnohrom“ ponovo je na evropskom tržištu sirovine za vatrostalne opeke. Da bi se poštovali rokovi isporuke, oko 200 radnika u „Magnohromu“ i rudniku magnezita radi i do 15 sati dnevno.
– Opet je kao nekad. Niko ne pita ni za platu, samo da se radi – kaže Milorad Živković koji je u „Magnohromu“ pored rotacione peći proveo skoro 28 godina.
Rotaciona peć u „Magnohromu“ radi već mesec dana, a svako zrno prerađene rude koja izlazi kroz sita odlazi preko granice.
Upravnik pogona Milomir Sekulić kaže da se skoro sva roba koja se proizvede izvozi u inostranstvo Grčku, Nemačku, Makedoniju.
Radnici „Magnohroma“ uspeli su da dostignu i nekadašnji rekord dnevne proizvodnje sintera.
U svakom od vagon kontejnera ima oko 100 tona sintera raznih granulacija. Prosečna vrednost im je 300 evra, a dnevna sirovina za proizvodnju sinternog magnezita u „Magnohromu“ za sada stiže iz rudnika u okolini Čačka. Za koji mesec, zahvaljujući Vladi Srbije dopremaće se i sa Zlatibora.
– Otvaranjem rudnika na Zlatiboru obezbeđujemo sirovinu za dug period i uslove za proizvodnju vatrostalnih opeka – kaže predsednik Upravnog odbora „Magnohroma“ Đorđe Kosanović.
Problemi u „Magnohromu“ još nisu nestali ali ima posla i zarade, a ona se još uvek, deli na ravne časti.
„Svi, i radnici i direktor imaju iste plate“, kaže radnik „Magnohroma“ Gordan Dostanović.
Do kraja godine „Magnohrom“ od izvoza očekuje zaradu od sedam miliona evra. Zarada će uglavnom biti usmerena na kupovinu i revitalizaciju postrojenja, jer ih je bivši vlasnik engleska kompanija „Global stil“ pre četiri godine, sve posekla i prodala u staro gvožđe.
Samo igrom slučaja sačuvana je peć kojom su, radnici i država, uspeli da ožive „Magnohrom“ i čak posle dve decenije vrate ga na evropsko tržište.
Izvor ekapija.com
