Najveći proizvođači gasa nisu sposobni da naprave svoju organizaciju sličnu OPEK-u, pa su nastojanja Rusije i južnoameričkih zemalja ostale, zasada, bez uspeha.
Nije ostvaren ni osnovni cilj samita, da se dođe do zajedničkog stava o formiranju cena.
Ovaj drugi samit zemalja proizvođača gasa, održan je u Moskvi, baš kao i prvi pre pre pet godina.
Osnovni razlog zbog kojeg “gasni giganti“ nisu uspeli da dogovore jesu, naravno, njihovi različiti interesi i činjenica da rade na različitim tržištima.
Čak ni Putinovo nastojanje da stvori neku vrstu gasnog OPEK-a nije bila dovoljna da prebrode međusobne razlike. Ruskog lidera su podržali predsednici Venecuele i Irana, a glavni protivnik usvajanje zajedničkih pozicija o ključnim pitanjima bio je Katar. Ova zemlja ne namerava da smanjuje proizvodnju gasa da bi održala cenu, već će sve više „plavog goriva“ nuditi svojim kupcima. Postoji još jedna bitna razlika: Rusi prodaju svoj gas preko gasovoda, a Katar se orijentisao na prodaju tečnog gasa brodovima-cisternama, što se sve odražava na cenu.
” Za sve nas je ozbiljni izazov to što neki kupci pokušavaju da nam nametnu uslove za kupoprodaju gasa koji nam nisu prihvatljivi”, rekao je Putin.
Rusija i dalje insistira na tome da se cena gasa formira u skladu sa cenom nafte. Kupci žele da se oslobode obaveze da moraju da plate dogovorene količine gasa bez obzira na to jesu li ga iskoristili ili ne.
Obe strane imaju svoje argumente. Kupci smatraju da u vreme ekonomske nestabilnosti niko ne može da predvidi hoće li mu trebati velike količine gasa jer ako se smanji rad industrije i potrošnja „plavog goriva“ se smanjuje. Na drugoj strani proizvođači kažu da planiranje potrošnje mora da postoji jer od planova zavisi da li će se neke bušotine zatvarati ili ne.
Trenutno, potražnja gasa u odnosu na naftu na svetskom tržištu – raste. Po prognozama međunarodne agencije za energetiku do 2018. godine potrebe za gasom će porasti za više od 16 odsto.
Izvor B92
