Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaPromenama do uspešnijeg...

Promenama do uspešnijeg EPS – a, Intervju Aleksandar Obradović, v. D. Generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Sadašnja teška finansijska situacija u EPS – u, koju sam zatekao stupanjem na dužnost v. D. Generalnog direktora, posledica je velikog broja nagomilanih problema koji nisu dosledno rešavani poslednjih desetak godina. – Mnogo problema je stavljano  „pod tepih“, bez iskrene namere da se pozabavi stvarnim uzrocima. – Zaposleni u EPS – u ne treba da se boje, jer promene koje planiramo biće na bolje

Iako su veoma teška finansijska situacija i tehnička spremnost za narednu zimsku sezonu bila prva dva goruća problema koja su dočekala Aleksandra Obradovića, kojeg je Vlada Srbije 6. Septembra imenovala za vršioca dužnosti generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“, on veruje da EPS može ponovo da  „stane na svoje noge“. Novoimenovani v. D. Generalnog direktora EPS – a u razgovoru za list“kWh” ističe da su, pored uobičajenog upoznavanja sa radom kompanije, ta dva problema bili prvi izazovi sa kojima se suočio i da se na rešenjima intenzivno radi.

Koliko je loša finansijska situacija?

Finansije su u teškoj i komplikovanoj situaciji, koju još nisam u potpunosti sagledao i tražim rešenja. Ako firma uđe u probleme sa likvidnošću, nema govora o tome da se sprovedu menadžerske inicijative, rade važni koraci i novi projekti. Sadašnja teška finansijska situacija u EPS – u posledica je velikog broja nagomilanih problema koji nisu dosledno rešavani poslednjih desetak godina. Zadatak je da do kraja godine stabilizujem finansije.

Ima li rešenja?

Ima, a rešenje će da zavisi od odnosa sa bankama, dobavljačima roba i usluga, Ministarstvom energetike i Vladom Srbije. Iako imamo veliki minus u novčanom toku, ogromna potraživanja su veća od finansijskih problema kompanije. Zato konkretno rešenje nije samo u rukama EPS – a, već u celom lancu poverilaca i potražilaca. Kada firma postane nelikvidna, onda trpe operacije, a u slučaju EPS – a to ne smemo da dozvolimo. To je i bio prvi problem sa kojim sam morao da se uhvatim u koštac.

Da li ste optimista?

Naći ćemo rešenje, ali ne kratkoročno, već srednjeročno ili dugoročno da se ovakve situacije ne ponove. Jer ne postoji samo jedan razlog, već čitav niz razloga zašto su finansije u tako lošem stanju. Mnogo problema je stavljano  „pod tepih“ poslednjih deset godina, gomilali su se i u jednom trenutku od problema ni  „tepih“ se nije video.

Koji su to glavni problemi pod  „tepihom“?

Sam način rukovođenja, odnosno upravljanja EPS – om doveo je do toga da organizaciona struktura i operativna sposobnost nisu u skladu sa parametrima kao kod uspešnih energetskih kompanija. Ceo sistem rada treba da pretrpi ozbiljne promene da bismo bili što efikasniji i produktivniji. Ni načini na koje je EPS nabavljao robu i usluge nisu bili optimalni i tu je potencijal za popravljanje finansijskih rezultata. Socijalna odgovornost koju EPS ima i koja je uglavnom vođena cenom električne energije, takođe, jedan je od faktora koji su doprineli lošoj finansijskoj situaciji. Reorganizacijom i restrukturisanjem moramo bolje da definišemo koja je to tačna socijalna uloga EPS – a. Kada to rešimo, možemo da očekujemo i brz oporavak finansija.

Pomenuli ste da je jedan od gorućih problema i tehnička spremnost za zimsku sezonu. Kako ćemo pregurati zimu?

Ponosan sam na to da su zaposleni u EPS – u svake zime pokazivali nadljudske sposobnosti, želju i volju da se izbore sa očekivanjima da građani i privreda Srbije imaju dovoljno električne energije. Na neki način zaposleni u EPS – u postali su žrtve svog uspeha, jer se od njih svake zime očekuje sve više. Verujem u znanje, požrtvovanost i volju i siguran sam da ćemo uspešno završiti i ovu zimsku sezonu. Obišao sam  „Termoelektrane i kopove Kostolac“ i razgovarao sa menadžmentom. Iako postoji malo kašnjenje u puštanju u rad revitalizovanog bloka B2, dobio sam uveravanja da će 9. Decembra ovaj blok biti na mreži. U  „Termoelektranama Nikola Tesla“ situacija je zadovoljavajuća i očekuje se da će posle remonta u oktobru sve biti u pogonu kako je i planirano. I u  „Rudarskom basenu Kolubara“ teku pripreme i sve je spremno za zimu. Nažalost, hidrologija nije u našim rukama, izveštaji nisu najoptimističniji, ali kolege u hidroelektranama spremne su da što bolje iskoriste ono što imamo na raspolaganju.

Da li je rešen problem odobrenja uvoza električne energije?

Iako se u javnosti polemisalo da EPS ima zabranu uvoza, sve je bilo pogrešno interpretirano. Problem uvoza električne energije bio je proceduralne prirode. U jednom trenutku bili smo primorani da više koristimo akumulacije i aktiviramo postrojenja na gas, što je bila velika opasnost za kompaniju. Crpli smo rezerve i koristili neefikasne pogone i to u trenutku kada je povoljnije nabaviti energiju na tržištu. Ipak, 20. Septembra Vlada Srbije i Ministarstvo energetike odobrili su uvoz električne energije do kraja ove godine. To olakšava pripreme za zimu, jer čuvamo akumulacije, a gasne elektrane pokretaćemo kada toplota bude mogla da se iskoristi i za grejanje.

Šta je vaš cilj kao v. D. Generalnog direktora EPS – a? Kako vidite kompaniju u budućnosti?

Situacija u EPS je kritična i finansijski i operativno i na mesto v. D. Generalnog direktora postavljen sam da pripremim EPS za liberalizaciju tržišta. EPS može i mora da bude uspešan igrač na otvorenom tržištu. Zato sam i došao da u saradnji sa Vladom Srbije i Ministarstvom energetike napravimo sve uslove da se to i desi. O liberalizaciji se mnogo pričalo, ali je malo urađeno. Otvaranje tržišta zahtevaće ne samo promenu načina upravljanja, organizacionog izgleda EPS – a, već promenu organizacione kulture i načina razmišljanja. Iako imamo novi Zakon o energetici, koji je u skladu sa evropskim direktivama i ima određene rokove kada šta treba da se uradi, nije utvrđen tačan model kako otvoreno tržište električne energije u Srbiji treba da izgleda. Regulativa EU važi za sve članice, ali modeli tržišta variraju od države do države. Mnogi su menjali modele, jer je to kompleksno pitanje. Zato je i važno da znamo koji model tržišta želimo u Srbiji i onda bi mogle da počnu i promene u EPS – u. Zato nije fer reći da EPS nije spreman samo svojom krivicom.

Zašto nije fer?

Činjenica je da danas operativno, tehnički i finansijski nismo spremni za početak procesa liberalizacije. Radilo se nešto po tom pitanju, ali rezultati nisu doveli do preciznog definisanja modela liberalizovanog elektroenergetskog tržišta u Srbiji na osnovu kojeg bi EPS trebalo da se restrukturira i prilagodi. EPS nije ni mogao da preuzme glavnu ulogu u  „modeliranju“ tog tržišta, jer to nije u duhu zakona. Ne želim da prebacujem  „vruć krompir“, ali Vlada Srbije i Ministarstvo energetike treba da kažu kakva je politika otvaranja tržišta, kako sve treba da izgleda, koja su očekivanja i EPS će da se prilagodi tome. Verujem u dobru komunikaciju sa Vladom i Ministarstvom i mislim da će biti sve bolja. Očekujem da ćemo sve vrlo brzo definisati, a odobrenje uvoza je prvi primer odlične komunikacije.

Zašto je toliko važno odrediti model otvaranja tržišta?

Način liberalizacije tržišta električne energije određuje put kojim će EPS ići. Odustajanja od tržišta nema, jer smo Sporazumom o Energetskoj zajednici preuzeli obaveze, donet je novi Zakon o energetici, a država zastupa aktivnu politiku približavanja Evropskoj uniji, koja insistira na otvorenom tržištu. Lutaćemo, međutim, ako jasno ne defnišemo model tržišta, a onda neće ni biti ozbiljnijih promena u EPS – u.

Prema zakonu, već za tri meseca sledi otvaranje tržišta za kupce na visokom naponu. Jesmo li spremni i za taj mali broj kupaca?
Nismo, ni operativno, ni programski, ni finansijski. Dosta je pitanja bez odgovora. Zato je bitno da se model tržišta definiše što pre, jer uzalud i koraci i datumi, ako nema polaznog osnova. Ne možemo napraviti prvi korak, ako ne znamo kuda idemo. Ideja liberalizovanog tržišta je da privreda i građani imaju izbor od koga će da kupuju električnu energiju, da se povećaju investicije i otvori tržište za konkurenciju. Nije cilj samo sve ispuniti formalno, a da se ništa ne dešava. I nije ideja da kreiramo sve samo na papiru, otvaramo preduzeća, razdvajamo operatora distributivnog sistema, formiramo javnog snabdevača, a da suštinski ništa ne rešimo. Važno je odrediti pravila igre i načine kako su učesnici kapitalizovani. Svaki igrač imaće svoju funkciju i to ne samo jednu, a za svaku postoje i drugačija očekivanja i načini finansiranja. Ima toliko pitanja na koja nemamo odgovor. Nije poenta da ispunimo formu zakona, već da krenemo ka pravoj liberalizaciji.

Ima li šanse da se nešto uradi do 1. Januara 2013. Godine?

Rokovi su kratki i u toku su intenzivni razgovori sa Ministarstvom energetike. U njima učestvuju stručnjaci iz pravne, finansijske i direkcije za trgovinu. Ali nije problem samo u EPS – u, jer čini mi se kao da nije bilo dobre volje na relacijama prethodne vlade, ministarstva i EPS – a. Kao da su svi očekivali da se ništa neće desiti.

EPS u javnosti važi za neefikasno monopolističko javno preduzeće,  „leglo“ korupcije i nemeštenih tendera. Kako promeniti tu sliku?
Potrebna je veća transparentnost, bolja i otvorenija komunikacija sa javnošću i svim faktorima u društvu. Neophodno je i stvarno poboljšanje parametara. Treba da se pogledamo u ogledalu, vidimo kakvi smo, osetimo želju da se promenimo, uvidimo probleme i počnemo da ih rešavamo. Ako mislimo da smo savršeni, onda uzalud, ništa se neće promeniti. Nije ni fer da nas javnost uvek gleda negativnim očima, jer i nije sve tako crno. Veća transparentnost je važna, jer je EPS bio predmet velikih istraga i afera. Spreman sam za saradnju sa svim državnim organima da se sve otvorene afere dovedu do kraja. Sa leđa EPS – a treba da bude skinut taj teret  „legla“ korupcije, jer negativan imidž opterećuje i kompaniju i zaposlene.

Šta zaposleni mogu da očekuju u narednom periodu? Mnogi se plaše promena.

U ljudskoj prirodi je strah od promena. Ali zaposleni u EPS – u ne treba da se boje, jer promene koje planiramo biće na bolje. Svet oko nas se menja. EPS u ovakvoj formi, pravnoj i organizacionoj, ne može da nastavi i to je konsenzus koji postoji u državi na putu približavanja EU. Kada krenemo u suštinske promene, videće se i benefiti, a onda će se svi aktivinije uključiti. Kada se finansijski parametri znatno poboljšaju, biće bolja i pozicija zaposlenih, EPS će moći zaista da postane motor privrede, pokrene veliki deo industrije Srbije i privuče investicije u zemlju. Zablude su da možemo da privučemo investitore u elektroenergetski sektor ako je EPS, glavni igrač, u lošoj finansijskoj situaciji.
Novih elektrana nema više od dve decenije, potpisano je mnogo memoranduma, protokola i sporazuma, ali do gradilišta nismo stigli.

Da li će se EPS ubuduće fokusirati na jedan važan strateški projekat ili ćemo i dalje raditi na više  „frontova“?

Vodio sam investicione projekte i znam da dok se ne dođe do jednog projekta krene se u deset, analizira se, prate koraci i kako projekti odmiču, tako i opstaju oni najbolji. Nije problem u mnogo memoranduma i dobro je što krećemo od široke lepeze partnera. Ali zabrinjava to što je u najvećem broju napravljen prvi korak i tu se stalo. EPS nije finansijski sposoban da izgura te projekte. Pogrešno je mišljenje da će stranci doći, dati novac za nove elektrane i ustupiti nam na upravljanje. Da bi EPS bio partner velikom energetskom investitoru, mora da bude finansijski jak. Cilj je da se pre oporavimo i EPS postane profitabilan, ne računovodstvenim metodama, već realno. To je ključ za strateške projekte.

Šta će da bude sa dosadašnjim projektima?

Upoznajem se sa konkretnim projektima i nastavićemo rad na svemu što je potpisano. Ispoštovaćemo sve memorandume i protokole. Cilj je da realizujemo što više projekata.

Cena električne energije u Srbiji je za strateške partnere i kreditore  „rak rana“. Kako rešiti taj problem?

Preuzeo sam odgovornost da vodim aktivnu politiku da cena električne energije bude što realnija tržišnoj, jer je i cilj finansijska profitabilnost EPS – a. S obzirom na veličinu i važnost, EPS će uvek imati delom socijalnu funkciju. Sada se radi na tome da obezbedimo pravo na beneficiranu električnu energiju za građane sa egzistencijalnim problemima. Ali odluka i ovog i prethodnog saziva Vlade Srbije da krenemo ka liberalizovanom tržištu vodi ka tome da pitanje cene treba da se ostavi tržištu. Ako želimo konkurenciju, onda cena električne energije ne može da bude politički instrument za kupovinu socijalnog mira. I namere da povećamo energetsku efikasnost i više koristimo obnovljive izvore svakako utiču na cenu električne energije.

Da li je energetska neefikasnost direktna posledica niske cene?

Energetska efikasnost je na najnižem nivou i tragično je da se energija koju proizvodimo sagorevanjem lignita koristi za grejanje. Da se energetska efikasnost može povećati samo reklamnom kampanjom, to bi već odavno bilo rešeno. Neefikasnost može da se promeni samo novom cenovnom politikom, ali socijalna funkcija mora da se zadrži.

Dugovi kupaca za potrošenu električnu energiju dostigli su milijardu evra. Kako rešiti nagomilana potraživanja?

I to je jedan od skrivanih problema. Otvoren je dijalog sa ministarstvima u Vladi Srbije i mora da se preseče taj čvor. Uskoro će i to da bude rešeno.

Odavno je najavljeno da EPS treba da postane akcionarsko društvo. Jeste li sagledali i taj segment?

EPS je formalno spreman za prelazak u a. D. Dokumentacija postoji i čeka se na signal iz Ministarstva energetike. Formu treba da promenimo čim krenemo u otvaranje tržišta, a to je trebalo već da uradimo. Ali promena pravne forme nije sama po sebi toliko bitna koliko je važna suštinska promena.

Bez demagogije

Da li ste spremni na dijalog sa Sindikatom radnika EPS – a?

Već je otvorena komunikacija sa Sindikatom i prijatno sam iznenađen. Prvi sastanak obeležilo je mnogo manje demagogije nego što sam očekivao. Sindikat razume u kakvoj situaciji se nalazi EPS i da nešto mora da se promeni, jer ovakav EPS nije dobar ni za državu, ni za poslovodstvo, niti za zaposlene. Niko nema koristi od EPS – a koji nije efikasan, produktivan i profitabilan.

Ministarka energetike najavila je uvođenje jeftine dnevne tarife. Kada će se znati moguće rešenje?

Dobili smo zadatak od Ministarstva energetike da ispitamo uvođenje dva sata jeftine dnevne tarife i na tome radimo. Nadam se da ćemo u nekoliko narednih nedelja da utvrdimo koje su tehničke mogućnosti potrebne, kakav je uticaj na proizvodne i finansijske pokazatelje i daćemo predlog ministarstvu.

Problem u debalansu

Često se pominje da u EPS – u ima viška zaposlenih. Imate li ideju na koji način rešiti taj problem?

Bilo je do sada raznih izjava, demagogije, ali možda i nije problem u ukupnom broju zaposlenih, već u debalansu onih koji su nam potrebni i onih koji su manje uključeni u posao. Počeću analize i na tom polju, ali i taj problem ne može biti rešen bez definicije kako će EPS da izgleda na otvorenom tržištu. Razumem zabrinutost, ali kada krenemo u organizacione promene, onda ću objasniti i konkretne mere.

Izvor Kwh Magazin

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

BiH: Proizvodnja RiTE Gacko u prvom kvartalu dostigla 360 GWh

Rudnik i termoelektrana (RiTE) Gacko u prvom kvartalu proizvela je ukupno 360.180 megavat-časova električne energije, izjavio je direktor tog preduzeća Maksim Skoko, naglasivši da se konstatntno radi na unapređenju svih delova proizvodnog procesa i da je u junu planiran...

BIH: Dodeljene koncesije za dve solarne elektrane ukupne snage 193 MW

Hercegbosanska županija potpisala je ugovore o koncesiji za dve solarne elektrane ukupne snage 192,5 MW. Vlada ove županije raspisala je javne pozive za dodelu koncesija za gradnju dve fotonaponske elektrane, naokon čega je usledilo potpisivanje ugovora za izabranim firmama. Firmi Earth...

Evropa: Nedeljne cene električne energije kretale su se između 4 i 75 evra/MWh

  Prema analizi AleaSoft Energy Forecasting, u prvoj nedelji aprila cene na glavnim evropskim tržištima električne energije pale su u odnosu na prethodnu nedelju. EPEX SPOT tržište Belgije i Francuske zabeležilo je najveći procentualni pad od 51%, odnosno 75%. Na ostalim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!