Prema analizi evropskih zvaničnika koji se bave uređivanjem energetskog tržišta Jugoistočne Evrope, da bi bio postignut zadovoljavajući stepen diverzifikacije snabdevanja energentima zemalja u ovoj oblasti (među kojima je i Srbija), potrebna je realizacija 32 međunarodna projekata, prenosi sajt serbia-energy.eu
Dvanaest od njih odnosi se na oblast snabdevanja električnom energijom. Prvi i najznačajniji je izgradnja Transbalkanskog koridora, u čijoj prvoj fazi bi trebalo da učestvuju Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija, kao i članice Evropske unije Italija i Rumunija. Njegova realizacija, prema projekcijama, doprineće međusobnoj integraciji tržišta pomenutih zemalja, što je zahtev četvrtog člana Regulative 347/2013 Evropske zajednice, koja uređuje ovu oblast. U početnoj fazi, koja bi trebalo da bude okončana do 2025, predviđeno je da više od 200 kilometara starih linija dalekovoda od 200kV bude zamenjeno novim od 400kV, što će značajno poboljšati sigurnost snabdevanja. Osim toga, realizacija ovog dela projekta direktno ili indirektno će doprineti integraciji oko 2000MW u sistem izvora obnovljive energije u regionu Jugoistočne Evrope, što je napredak koji se odnosi na oblast razvoja kompeticije, takođe uređenu pomenutom Regulativom.
U drugoj fazi, projekat izgradnje Transbalkanskog koridora nastavlja se u Srbiji, izgradnjom dalekovoda od 400kV Bajina Bašta-Kraljevo, i to u četiri faze: izgradnja dvostrukog dalekovoda Pančevo-Resica, izgradnja singl linije dalekovoda Kragujevac-Kraljevo, izgradnja dvostrukog dalekovoda Obrenovac-Bajina Bašta (svi po 400kV) i izgradnja dvostrukog dalekovoda Bajina Bašta-Višegrad-Pljevlja od 220kV.
Treći segment plana u okviru ove grupe je izgradnja sektora mreže Transbalkanskog strujnog koridora u Crnoj Gori. On će, zajedno sa projektom od zajedničkog interesa koji je u okviru četvrtog člana Regulative EZ 347/2013 označen kao 3.19, omogućiti integraciju CG sa tržištem Italije i Jugoistočne Evrope, povećati kapacitet prenosa i rasteretiti „uska grla“ infrastrukture. Spajanje dva pomenuta različita tržišna projekta povećaće kompetitivnost i efektivnost dostupnih izvora energije. Izgradnja dalekovoda zatvoriće dalekovodnu mrežu od 400kV u ovoj zemlji, što će, takođe, bitno povećati sigurnost snabdevanja. Pošto je deo regionalnih programa, planirano je da izgradnja koridora bude izvedena u skladu sa standardima interoperatibilnosti, koji je osmišljen tako da dovede do pouzdanog snabdevanja u čitavoj oblasti. Takođe, ruta dalekovoda je pažljivo odabrana, sa ciljem da obezbedi visok nivo integracije obnovljivih izvora kroz povećanje smeštajnih kapaciteta. Crnogorski deo koridora direktno olakšava povezivanje jedne vetroelektrane, kao i nekoliko malih i srednjih hidroelektrana. Od konkretnih radova, izgradnja dela mreže Transbalkanskog koridora u Crnoj Gori podrazumeva: izgradnju podstanice Lastva (400/110/35 kV) i proširenje postojeće podstanice Pljevlja 2 (400/220/110), izgradnju dalekovoda Lastva-Čevo (koja podrazumeva izgradju duple mreže 2x po 400kV lastva-trebinje i Lastva-Pljevlja i singl mreže 400kV Lastva-Podgorica), kao i izgradnju dalekovoda Čevo-Pljevlja.
Četvrti iz ove grupe projekata je povezivanje Banja Luke i Like, uz izgradnju podržavajućih internih objekata. Investicija bi trebalo da omogući konekciju između hrvatskog koridora prenosa struje na liniji sever-jug i podstanice u Banja Luci, koja je povezana sa sistemom Bosne i Hercegovine. Povećani kapacitet prenosa će olakšati integraciju tržišta i povećati sigurnost snabdevanja, posebno kada je reč o cenralnom delu Hrvatske i severo-zapadnom delu Bosne i Hercegovine.
Peto je povezivanje između gradova Balti u Moldaviji i Sučeva u Rumuniji. Ono će, uz ostale mere, kao što su spajanje tržišta i smanjenje diverzifikacije pravila uvoza i izvoza, doprineti postizanju potpunog povezivanja sistema snabdevanja električnom energijom i povećanju kapaciteta obe zemlje, koje je konačni cilj. Isplanirane su dve opcije povezivanja. Prva podrazumeva sinhronizovano delovanje – izgradnju nove linije povezivanja od 400kV između dva grada, produženje Balti podstanice od 330kV, novog razvodnika od 400kV i dva autotransformatora od 400/330kV. Druga je asinhrona: izgradnja nove B2B (povratne?) stanice.
Dalje, u šestom „paketu“ je isplanirana izgradnja povratne stanice dalekovoda od 400kV Vulcanesti u Moldaviji, Isaccea u Rumuniji i izgradnja novog dalekovoda u Moldaviji, što će, takođe, omogućiti integraciju stabilizaciju sistema snabdevanja u ove dve zemlje i povećati povezivanje kapaciteta sistema za obnovljivu energiju u južnom delu Moldavije. Konkretno, biće instalirana back to back (povratna?) stanica na postojeći dalekovod od 400kV između gradova Vulcanesti (MD) i Isaccea (RO). Postojeći dalekovod u moldavskom gradu Chisinau biće proširen, a novi na liniji Vulkanesti-Chisinau izgrađen.
Na relaciji Rumunija-Moldavija planirano je i povezivanje dalekovoda između gradova Straseni i Lasi sa povratnom stanicom u Straseni-ju u okviru koga bi trebalo da bude produzena i podstanica u Straseni-ju od 330kv, izgrađena povratna stanica u okviru nje i produžena podstanica u Lasi-ju. Opciono, moguća je izgradnja podstanice u Ungheni.
Osmi od projekata u vezi sa električnom energijom je asinhrona interkonekcija ENTSO-E sistema i ukrajinske strujne mreže preko dalekovoda Khmelnytska NPP od 750kV (Ukraina) i Rzeszow (Poljska), putem HVDC linka. „Fizičko“ povećanje dostupnih kapaciteta od 600MW trebalo bi značajno da doprinese integraciji regionalnog tržišta i poveže njegove učesnike. Ova infrastruktura, osim što će poboljšati snabdevanje, biće korisna i u budućnosti u smislu umrežavanja modernijih kapaciteta.
Ukrajina je na ovom spisku projekata uključena i u onaj koji se odnosi na rehabilitaciju povezivanja dalekovoda od 400kV Mukacheve (UK) – V. Kapusany (Slovačka), što će dostupne kapacitete povećati za oko 700MW. Rekonstrukcija dalekovoda podrazumevaće i bitnu modernizaciju opreme.
Takođe, predviđena je i rehabilitacija dalekovoda iste snage Pivdenoukrainska NPP – Isaccea (RO) i modernizacija dalekovoda Primorska-Isaccea, što je deseti od pomenutih projekata, a doneće povećanje kapaciteta od 1000MW. Njegova realizacija omogućila bi veće korišćenje hidro-stanica, donela veću stabilnost u Dunavskom regionu i olakšala povezivanje vetro-kapaciteta koji su već postavljeni u ovoj oblasti.
Kada je reč o Kosovu i Makedoniji, planirano je povezivanje dalekovoda Skopje-New Kosovo TPP, koje ima za cilj poboljšanje međugraničnog prenosa, uređivanje tržišta u regionu, pristup jeftinim izvorima energije i smanjenje gubitaka. Takođe, ovo bi smanjilo rasipanje energije i omogućilo maksimalnu upotrebu hidro potencijala.
Makedonija će, u okviru dvanaestog projekta u koji je uključena sa Albanijom, takođe povezati dalekovod Bitolj-Elbasan. Izgradnja ove linije zatvoriće 400kV krug Albanija-Makedonija-Grčka, što će omogućiti mnogo bolje uslove za trgovinu sa Bugarskom i Italijom. Takođe, ovo povezivanje omogućiće bolje korišćenje makedonskih termoelektrana, koje do sada nisu bile kompatibilne sa albanskim hidroelektarnama. Projekat je, inače, deo inicijative stvaranja velikog koridora prenosa struje između Bugarske, Makedonije, Albanije i, potencijalno, Italije. Sektor između Bugarske i Makedonije je već završen, a u planu je i podvodna mreža između Italije i Crne Gore.
Projekti gasnog snabdevanja
Najveći deo predloženih projekata evropskih zvaničnika odnosi se na snabdevanje gasom, njih ukupno 17.
Prvi je Povezivanje cevovoda Slobodnica-Brod (BiH-HR), čime bi se omogućilo uključivanje Bosne u novu rutu snabdevanja iz hrvatskog sistema prenosa gasa, a time i sa ostalih gasnih tržišta u susedstvu (Mađarska, Austrija, Italija). Cevovod bi bio dvosmerni i, zajedno sa „South-interconnection BiH-Croatia“, činio bi deo EnC gasnog prstena. Realizacija projekta direktno bi povećala N-1 za obe zemlje. S obzirom na to da je sadašnji gas-sistem BiH izolovan i zavisi od jedne rute snabdevanja, povezivanje bi povećalo njegovu fleksibilnost u slučaju ometanja. Kada je reč o aspektu kompeticije, ovo bi dovelo do diverzifikacije uvoznih ruta i cena. Takođe, omogućilo bi razvoj tržišta prirodnog gas u BiH. Smanjenje upotreba drvnog goriva zaštitilo bi životnu sredinu i smanjilo emisiju štetnih gasova.
Drugi projekat iz ove oblasti je povezivanje cevovoda Lička Jasenica-Trzac-Bosanska Krupa, takođe na relaciji BiH-Hrvatska, što bi omogućilo gasifikaciju i razvoj tržišta prirodnim gasom u delu kantona Una-Sana, na zapadu Bosne.
Zatim, povezivanje cevovoda Zagvozd-Posusje-Travnik, sa glavnom granom do Mostara. Primajući gas iz Hrvatske, Bosna bi ovom liijom otvorila mogućnost snabdevanja i sa daljih tržišta (sa Bliskog Istoka ili iz Kaspijske oblasti). Izgradnja cevovoda bila bi dvosmerna i povezana sa izgradnjom cevovoda Brod-Zenica.
Četvrti u ovoj grupi projekata je Povezivanje cevovoda Makedonija-Grčka i Makedonija-Bugarska, što bi trebalo da dovede do brojnih ekonomskih, finansijskih i socijalnih benefita, od kojih je najvažniji da će stabilnost u snabdevanju industrije energijom dovesti do bitnog ekonomskog razvoja i smanjenja investicionih rizika. Glavna grana gasovoda bila bi sekcija 13 Hamzali-Novo selo (granica sa Bugarskom). Generalni opis projekta dat je u okviru izvršnog rezimea Studije o izvodljivosti za sistem snabdevanja gasom u Republici Makedoniji sa Idejnim projektom. Ovaj dokument odobren je 2010. godine, kada su i date smernice za realizaciju infrastrukturnih objekata koje iz njega proizilaze.
Zatim, u planu je projekat povezivanja cevovoda Makedonija-Kosovo-Albanija-Srbija, što bi povezalo Makedoniju sa snabdevačima gasa u regionu i eliminisalo postojanje izolovanog tržišta, radi ostvarivanja ekonomske koristi i drugih već pomenutih finansijskih i ekoloških benefita.
Takođe, predviđeno je povezivanje makedonskog cevovoda (Skoplje-Tetovo-Gostivar) sa granicom Albanije, što bi omogućilo povezivanje sa TAP-om i/ili IAP-om, donoseći gas iz Kaspijskog regiona.
Povećanje dvosmernih kapaciteta trebalo bi da obezbedi i izgradnja TESLA cevovoda u Makedoniji, koja bi poboljšala N1 indikator, diverzifikovala uvoznu rutu i imala pozitivan uticaj na tržišta Grčke, Makedonije, Mađarske.
Kada je reč o našoj zemlji, predloženo je povezivanje cevovoda SE-RO Serbian section, što bi omogućilo integrisanje sadašnjih i budućih skladišta gasa u Srbiji sa regionalnim tržištem i snabdevanje BiH iz Rumunije. Zatim, projekat Povezivanja cevovoda SR-BG Serbian sector, što bi omogućilo snabdevanje iz grčkog LNG terminala Revitousa i preko TAP-a, kao i preko TANAP-a, kada cevovod bude izgrađen. To bi našoj zemlji otvorilo mogućnost da u budućnosti isporučuje gas na tržišta Bugarske i Grčke. Ovo bi poboljšalo ukupan srpski energetski status i omogućilo implementaciju intenzivne gasifikacije na jugu i istoku naše zemlje.
Kao odvojeni projekti predviđeni su i Povezivanje cevovoda SR-HR Serbian sector, Povezivanje cevovoda SR-MK- Serbian sektor.
Zatim, tu je linija SR-MN (inicijalno Kosovo) – Section Niš (Doljevac-Priština), što bi omogućilo dotok do negasifikovanih zapadno-balkanskih regiona Kosovo i Albanija. U tu svrhu trebalo bi da bude izgrađena i linija AL-KS (ALKOGAP). Cilj je da se regionu obezbedi izvor energije koji je prihvatljiv sa ekološkog stanovišta, (nasuprot čvrstih goriva), omogući diverzifikacija snabdevanja i iskoriste resursi koje poseduje Albanija, kao i da bude otvoren prostor za razvoj obnovljivih izvora. Projekat predviđa izgradnju trase dugačke 260 kilometara, što bi imalo veliki uticaj na bcm Albanije i Kosova.
Cevovod bi trebalo da bude povezan i na liniji Poljska-Ukrajina, što će dovesti do čvršćeg povezivanja ukrajinske prenosne mreže sa CEE regionom. Sve ove mere trebalo bi da dovedu do formiranja efikasnih kompetitivnih mehanizama koji će poboljšati poslovne performanse u korist korisnika prirodnog gasa i stvoriti realnije uslove za održivi razvoj.
U tom kontekstu, planirano je i povezivanje Ukrajine i Mađarske (uz uspostavljanje stabilnog kapaciteta), kao i projekat Ionian-Adriatic Pipeline – IAP – koji bi povezivao Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku, BiH, Kosovo i Makedoniju i u suštini obezbedio sigurnost snabdevanja u celom regionu. U pitanju je produžetak TAP sistema koji, ako bi se razvio, može da bude vitalni deo Južnog gasnog koridora. Ukupna dužina gasovoda prema IAP projektu od Splita do Fieri-a iznosila bi 511 kilometara.
Poslednji u ovoj grupi planova je tkz EAGLE LNG and Pipeline projekat, koji se odnosi na Italiju i Albaniju. On ima za cilj da poveća dostupnost LNG kao izvora gasa, otvori novu rutu u Italiji i drugim članicama EU i donese gasifikaciju državama u regionu koje je još uvek nemaju. Takođe, LNG znači evropsko rešenje za obezbeđivanje dugoročne nezavisnosti u snabdevanju, koja često zavisi od političkih i drugih neekonomskih faktora.
Projekti vezani za pametne mreže i snabdevanje naftom
Pomenutim planom obuhvaćena su i dva projekta iz oblasti razvoja tkz. pametnih elektroenergetskih mreža. Jedan se odnosi na kompaniju EVN Makedonija i podrazumeva smanjenje gubitaka koje bi bilo postignuto investicijama u distributivnoj mreži u zoni niskog napona. Smanjenje bi se odnosilo na 30 distributivnih stanica čiji instalisani kapacitet iznosi oko 25MW. Sprovođenje ovog projekta značilo bi da bi, zahvaljujući „pametnom merenju“, potrebe potrošača mogle da budu praćene on quarterly hour base. Kada je reč o metodama tarifiranja, kalkulacija je zasnovana na primeni principa maksimalno dozvoljenog prihoda za distributivnu kompaniju, koji definiše regulatorno telo, uz razmatranje troškova i aspekta podsticaja za izvođenje aktivnosti. Dalje, maksimalni dozvoljeni prihod određuju i troškovi tarifnog sistema za distribuciju električne energije. Na osnovu tačke povezivanja i voltaže, pametne mreže podeljene su u četiri kategorije: MV1, MV2, LV1.1 i LV1.2. Uz predviđeni pouzdani kapacitet od 1.540MW, projekat predviđa da bi vreme za umrežavanje, u slučaju da je konzument 30 metara udaljen od poslednje tačke u koju se isporučuje električna energija, sa sadašnjih sto dana bilo smanjeno na 30. Takođe, analize govore da kompanija trenutno gubi oko 30 odsto na mreži, što podrazumeva i približno toliki gubitak u novcu. Implementacijom projekta, gubici (pametne) mreže sveli bi se na ispod 7 odsto, što bi novčane gubitke smanjilo za sedamdeset odsto, a potrošnju za 30.
Drugi projekat iz ove grupe je tkz. Smart Meter Project, koji bi trebalo da bude sproveden na Kosovu i donese 23,7MW instalisanih kapaciteta distributivne energije. Paket bi podrazumevao proširenje i jačanje kapaciteta na srednji nivo napona na postojećim trafostanicama 110/35kV и 35/10kV, izgradnju novih od 10(20)kV koje bi preuzele teret postojećih preopterećenih linija, zamenu starih transformatora tipa 10/0.4kV novim tipa 10(20)/0.4kV i druge mere koje bi unapredile rad sistema. Kada je reč o metodama tarifiranja, one će biti određene na osnovu količine izmerene energije na odgovarajućim naponskim nivoima i biće izražene u evrima po kWh. To znači da će tarife ODS-a biti određene kao deo ukupne tarife, koji neće sadržati druge komponente naplate, zato što većina kupaca ima jednostavna elektronska brojila. Procenjeno vreme umrežavanja za stambene objekte iznosilo bi nedelju dana, za male komercijlne kupce 30 dana, za velike 90, a za distributere 180 dana. Konkretno, plan obuhvata instalaciju 15000 metara pametne mreže sa daljinskim upravljanjem preko GSM/GPRS-a i mogućnošću isključivanja i ponovnog povezivanja za korisnike koji su 1. veliki potrošači, 2. dužnici ili 3. iz zabačenih krajeva.
U vezi sa naftom, osmišljen je projekat koji se u 2013 PCI listi vodi kao Adamowo-Brody cevovod, čiji je glavni cilj da poveća sigurnost snabdevanja država članica Evropske unije (uključujući i Poljsku) ovim energentom, šireći i diverzifikujući mrežu njegovog priliva. Taj cilj zasniva se na ostvarivosti mogućnosti da, u prvoj fazi, bude obezbeđen priliv od oko deset miliona tona nafte godišnje iz oblasti Karipskog mora i Centralne Azije (pominje se u okviru člana 4 Regulative 994 Energetske zajednice, u kontekstu sigurnosti snabdevanja). Značajan faktor koji ide u prilog izgradnje cevovoda je i smanjenje rizika tankerskog saobraćaja i ekološke dobiti koje bi proistekle iz njegovog izbegavanja. Takođe, realizacija projekta doprinela bi povećanju operativnosti regionalne mreže i osigurala kontinuirani priliv rafinerijama u slučaju prekida snabdevanja konvencionalnim rutama. Ona bi omogućila integraciju ukrajinskog naftnog transportnog sistema sa poljskim i ostalim evropskim, povećavajući energetsko jedinstvo i solidarnost u regionu. Cevovod bi bio deo Evro-atlanskognaftnog koridora (EAOTC), koji počinje u Azerbejdzanu, prolazi kroz Gruziju, Crno more, Ukrajinu i Poljsku, i stvara mogućnost otvaranja naftne linije ka Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj, Nemačkoj i, preko podvodnog naftnog terminala Gdanjsk, do korisnika u Baltičkim zemljama, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
