Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaProizvodnja električne energije...

Proizvodnja električne energije i prodaja krajnjim kupcima, Žega uvećala potrošnju

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Avgustovski toplotni talas pratila i velika suša. – Proizvodnja opala u hidrosektoru, skočila u termoelektranama na ugalj. – Odlični sedmomesečni rezultati

Ni ovo leto u Srbiji, pa i na celom Balkanu, očito, nije moglo da prođe bez žestokog toplog talasa, koji ove krajeve, evo više od deceniju, preplavljuje iz godine u godinu. Ove godine stigao je kada se činilo da je letu blizu kraj i da ništa više ne može ozbiljnije da uzdrma već ustaljene ovogodišnje umerene klimatske prilike. Ni to što je juli bio nešto topliji od prosečnih i što su dotoci na Dunavu i u drinskom slivu počeli krajem toga meseca naglo da opadaju nije pomućivalo nadu da će i avgust, sve do dana kada počinje preobraženje prirode, ostati u granicama podnošljivog. A onda je grunulo. Živa u termometru dostizala je tokom dana i do 40 stepeni Celzijusa, a i noći bile su tako sparne da je rashlađivanje bilo neizbežno. Potrošnja električne energije u Srbiji dostigla je rekordnih gotovo 88 miliona kWh na dan.
Više od planiranog

Miladin Basarić, pomoćnik direktora Direkcije EPS-a za trgovinu električne energije, kaže za naš list da je u prvih 19 dana avgusta prodaja električne energije krajnjim kupcima (potpuno snabdevanje) iznosila oko 1,5 milijardi kilovat-sati i bila blizu 1,8 odsto veća od planirane, a da je srednja dnevna temperatura u ovom periodu dostigla rekordna 27,2 stepena, što je 5,4 stepena toplije od avgustovskog proseka. Istovremeno, kako ističe Basarić, nastupila je i velika suša, usled čega je dramatičnije nastavljeno opadanje dotoka. Na Dunavu je u 19 dana avgusta prosečan dnevni dotok iznosio 2.500 kubika u sekundi ili 1.100 kubika manje od planiranog, a na Drini tek oko 150 kubika.
Za razliku od prethodnih meseci, kada su sistemu davale i za trećinu više od planiranih količina električne energije, protočne hidroelektrane EPS-a nisu mogle, zbog smanjenih dotoka, u 19 avgustovskih dana da ostvare svoje planske zadatke. U tim danima proizvele su ukupno 17 odsto manje električne energije nego što je planirano. Doduše, učinak hidrosektora „popravile“ su u ovom periodu akumulacione HE (sa HE „Piva“), čija je proizvodnja bila 35 odsto veća od planirane, ali ukupan proizvodni skor EPS-a pod toplotnim avgustovskim talasom (proizvedeno 1,77 milijardi kWh ili osam procenata više od planiranog) obeležile su termoelektrane na ugalj. One su proizvele oko 1,46 milijardi kilovat-sati i tako svoje planske obaveze prebacile za 14,3 procenta. Basarić ističe da je ovakav učinak termosektora, potpomognutog proizvodnjom iz hidroenergije, omogućio da JP EPS za 19 dana avgusta na slobodnom tržištu proda 228 miliona kilovat-sati, i to uprkos povećanoj potrošnji električne energije kupaca sa potpunim snabdevanjem.

Hidrosektor obeležio sedmomesečje

Osvrćući se na proizvodnju električne energije u julu, mesecu čije su prve dve dekade obeležili odlični dotoci, Basarić je naveo da su elektrane EPS-a (bez HE „Piva“) proizvele ukupno 3,057 milijardi kilovat-sati, što je 3,7 odsto više od predviđenog elektroenergetskim portfeljom. Proizvodnja protočnih HE (713 miliona kWh) bila je toga meseca 12,3 odsto veća od planirane. Sa takvom proizvodnjom i potrošnjom 1,2 odsto manjom od predviđene, JP EPS je u julu, kako navodi Basarić, na slobodnom tržištu plasirao 527 miliona kilovat-sati.
– I sedmomesečni proizvodni rezultati ove godine na zavidnom su nivou. Od početka januara do kraja jula ukupno je proizvedeno nešto više od 22 milijarde kilovat-sati, što je 1,2 odsto više od predviđenog. Protočne HE sistemu su dale 6,656 milijardi kWh i njihova proizvodnja bila je 6,3 odsto veća od planirane. Posebno je zavidan učinak akumulacionih HE (sa HE „Piva“), koje su proizvele 1,675 milijardi kWh i time planirane vrednosti prebacile oko 71 odsto. Jasno je da su odlične hidrološke prilike u prvih sedam meseci ove godine omogućile odličnu proizvodnju u hidrosektoru, a to je posredno uticalo i na angažovanje termoelektrana na ugalj, čiji je sedmomesečni proizvedeni učinak od oko 14,48 milijardi kWh 3,3 odsto manji od planiranog. Visoko učešće proizvodnje iz hidroenergije i stabilan rad elektroenergetskog sistema u celini omogućili su da JP EPS za prvih sedam meseci ove godine na slobodnom tržištu proda ukupno 2,193 milijarde kilovat-sati – naglasio je Basarić.

Najtopliji avgust

– Ovogodišnji avgust ostaće zabeležen kao jedan od tri najtoplija avgusta u Srbiji od kada se mere vrednosti spoljne temperature. Prethodni rekordi bili su 1992. godine, kada je srednja dnevna temperatura iznosila 26,8 stepeni Celzijusa, i prošle godine, kada je prosečan avgustovski dan imao 26 stepeni. Pošto do kraja ovog meseca predstoji još desetak dana, moguće je da će ovogodišnji avgust ipak ostati upamćen i kao jedan od dva najtoplija avgusta. No, sa srednjom dnevnom temperaturom od 27,2 stepena u prve dve dekade, ovogodišnji avgust je, bez sumnje, treći najtopliji mesec ikada. Prošle godine takav je bio juli sa srednjom temperaturom od 26,7 stepeni – kazao je za naš list Branko Sparavalo, meteorolog u Direkciji EPS-a za trgovinu električnom energijom.
On je naveo da su od početka prošle decenije u Srbiji leta sve toplija i da je zabeleženo nekoliko rekordno visokih spoljnih temperatura. Avgustovski toplotni talas ove godine bio je, prema njegovim rečima, jedan od najvećih, a praćen je i veoma velikom sušom.
– Kiše nije bilo ni u julu. Umesto prosečnih 65 litara po metru kvadratnom, prošlog meseca palo je samo po tri litra na kvadrat suve zemlje. Ovoga meseca situacija je još gora. Prosečno u avgustu padne po 52 litra na metar kvadratni, a ove godine imali smo samo po jedan litar kiše po kvadratu. Prema tome, ovogodišnji avgust obeležile su ne samo visoke spoljne temperature, nego i izuzetno teška suša, barem tokom prve dve dekade ovog meseca – istakao je Sparavalo i kazao da možemo očekivati da će septembar biti sa prosečnom srednjom dnevnom temperaturom za ovaj mesec. Pri tome, kako je kazao, odstupanja, to jest variranje spoljne temperature po danima u septembru moglo bi da bude veće, iako je, inače, u ovom prvom jesenjem mesecu, na višegodišnjem nivou, variranje srednje mesečne temperature relativno malo.

Izvor; EPS Kwh

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rad termoelektrana ugrožen zbog manjka novca za remonte

Naše države koriste ugalj kao baznu energiju i još uvijek nemamo alternativu za njega, posebno ako bismo to učinili u dinamici koju Evropa nameće. Ona ima ambicije da do 2036. svi rudnici, odnosno sve termoelektrane budu potisnute. To je...

Crna Gora: Potreban kompromis između izgradnje energetskih kapaciteta i zaštite prirode

Decenijama su Vlade Crne Gore najavljivale izgradnju novih izvora energije i velikih infrastrukturnih projekata neophodnih za ekonomski razvoj. Gotovo svi su zaustavljeni praktično u idejnoj fazi - zbog protesta građana, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i drugih koji su tražili...

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!