U narednih nekoliko godina Centralna i Istočna Evropa beležiće veći ekonomski rast nego Zapadna Evropa. Ovo je jedan od glavnih zaključaka u poslednjoj analizi banke UniKredit za korporativno kreditiranje u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE). Ova analiza je predstavljena tokom godišnjeg susreta Evropske banke za obnovu i razvoj u Istanbulu, saopštila je EBRD.
Prema ekonomistima UniKredit banke, brži oporavak ekonomije u regionu CIE i adekvatno kreditiranje će biti podržano nephodnošću modernizacije ostarele infrastrukture i uvođenjem novih tehnologija. Očekivanja su na osnovu rečenog da se ubrza kreditiranje u skladu sa ekonomskim rastom.
Pošto region Centralne i Istočne Evrope i dalje u velikoj meri zavisi od finansiranja banaka, banke u regionu se suočavaju izazovom da adekvatno odgovaraju promenljivim potrebama klijenata, kaže se u analizi UniKredit banke. Među segmentima koji traže promene u ponašanju finansijskih institucija, nalaze se i finansiranje malih i srednjih preduzeća, komercijalno finansiranje, potrošački krediti i internet bankarstvo.
– Uprkos krizi u Evropi potencijal Centralne i Istočne Evrope je ogroman. Poboljšanje ekonomije će se kretati od poboljšanja regionalnih infrastruktura i institucionalnih sredina – komentariše Đani Papa, direktor UniKredit banke za Centralnu i Istočnu Evropu (CIE).
Bruto društveni proizvod (BDP) po glavi stanovnika u CIE još je oko jedne trećine od prosečnog nivoa evrozone. Ovi izveštaji jasno pokazuju da su mogućnosti za rast ogromni, a u isto vreme pokazatelji konkurentnosti su bolji od onih u Latinskoj Americi.
Prema pokazatelju poboljšanja biznis klime, postoji velika razlika između zemalja CIE, kaže analiza. Prema mišljenju Đani Pape, među zemljama sa najpovoljnijim biznis okruženjem su baltičke države, Slovenija i Slovačka. Analitičari očekuju da pristupanje novih zemalja iz Centralne i Istočne Evrope Evropskoj uniji pruži novi podsticaj za unapređenje poslovnog okruženja u regionu u narednim godinama.
– Nakon povlačenja stranih direktnih investicija u Centralnoj i Istočnoj Evropi, očekuje se njihov postepeni oporavak i udvostručenje investicija u regionu do 2020. godine – rekao je Đani Papa.
Prema njegovim rečima, spoljna trgovina će ostati ključni pokretač ekonomskog razvoja za zemlje Centralne i Istočne Evrope, a glavni spoljnotrgovinski partneri ovog regiona su Nemačka, Rusija, Italija, Kina i Holandija.
Međutim, analitičari upozoravaju da bi neke zemlje CIE koje su u tesnim vezama sa Zapadnom Evropom mogu da povećaju nivo svoje ranjivosti.
Kao rezultat očekivanog povećanja tražnje, kreditna aktivnost će se ubrzati u skladu sa ekonomskim rastom. Prema prognozama banke, u periodu 2013-2015. godine najveći rast BDP u regionu CIE će imati Turska – 4,3% na godišnjem nivou. U top tri po ekonomskom rastu do 2015. godine nalaze se Rusija sa 3,9% i Letonija sa 3,5%. Prema najnovijoj analizi UniKredit banke, BDP za period 2013-2015. godine u Bugarskoj će se povećati u proseku za 2,1%.
– Tokom tri prva meseca 2013. godine beležimo veći rast kreditiranja u većini segmenata – rekao je na godišnjem sastanku Evropske banke za obnovu i razvoj, Aurelio Makario, direktor institucije „Strateško planiranje“.
Prognoze su da korporativno kreditiranje pređe potrošačko kreditiranje sa prosečnim rastom od 7,1% u Jugoistočnoj Evropi u periodu 2013-2015. godine i za 9,6% u periodu 2016-2020. godine. S druge strane, potrošačko finansiranje i stambeni krediti na dugoročnom planu će se povećavati, kako u Centralnoj, tako i u Jugoistočnoj Evropi. U Rusiji i Turskoj potrošačko kreditiranje će biti veće od korporativnog segmenta.
Poslednji izveštaji o kreditiranju pokazuju srednjoročni i dugoročni potencijal razvoja bankarskog sektora u Centralnoj i Istočnoj Evropi. U Evropskoj uniji korporativni krediti su bili u proseku 48% od BDP tokom 2012. godine, a u Poljskoj 16%, u Češkoj 22%, u Rusiji 28% i u Turskoj 31% od BDP.
U isto vreme stambeni krediti u Evropskoj uniji čine 40% od BDP. Radi upoređenja stambeni krediti u Rusiji su 3% od BDP, u Turskoj oni su 6% od BDP, u Poljskoj 20% od BDP i u Češkoj 21% od BDP.
Generalno, međutim, „stanovništvo“ ne treba da se posmatra samo u smislu mogućnosti za kreditiranje, već i u smislu privlačenja depozita i korišćenje bankarskih usluga, koje su relativno niske u poređenju sa Zapadnom Evropom.
– Mala i srednja preduzeća treba da budu u fokusu finansijskih institucija s obzirom na njihovu važnost za ekonomije Centralne i Istočne Evrope – komentariše Aurelio Makario.
On je takođe rekao da se finansiranje iz različitih fondova EU za mala i srednja preduzeća pokazalo kao prilično efikasno. Tokom 2007-2013. godine iz strukturnih fondova EU ka regionu CIE bilo je usmereno 180 milijardi evra. Za period 2014-2020. godine očekuje se da se ovaj iznos sredstava održava.
Komercijalne banke igraju ključnu ulogu u osiguranju dopunskih sredstava za firme, imajući u vidu da Evropska unija finansira između 50 i 85% od vrednosti projekta.
Pritom Svetska banka, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj su dodale i drugih 30 milijardi evra za stimulisanje rasta Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, a pritom u fokusu kreditiranja su bile mala i srednja preduzeća, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i inovacije.
Konačno, ubrzanje ekonomskog rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi će biti vođeno jačanjem međunarodne konkurentnosti. Ona, sa svoje strane, zavisi od saradnje između regulatornih organa, međunarodnih finansijskih institucija i banaka, navodi se u analizi kreditne institucije.
Izvor Agencije
