Dinar je na još jednom istorijskom minimumu jer je prešao vrednost od 112 za jedan evro. Domaća valuta je od januara na nizbrdici a spasavanje vrednosti uz pomoć intervencija Narodne banke Srbije iz deviznih rezervi uspeva da dinar malo zadrži, ali ne i da vrednost domaće valute stabilizuje.
Intervencije NBS – a ne mogu ići u nedogled jer će brzo biti potrošene devizne rezerve države, da se zadužujemo više ne smemo te je za odbranu domaće valute ostala ili dinarizacija ili privatizacija Telekoma i EPS – a.
Stručnjaci se slažu da bi spas mogla biti dinarizacija. Odnosno, da dinar dobije onu ulogu koju sada kod nas ima evro. U dinarima bi se štedelo, kreditiralo, računalo i koristile bi se sve prednosti koje neka zemlja može imati od domaće valute. Vlada Srbije i Narodna banka potpisale su dokument o dinarizaciji. Najverovatnije da će tu politiku već u prvim potezima podržati i budući kabinet. Međutim, to je proces, pa je sasvim izvesno da ne bismo preko noći prešli s evra na dinar pa taman da domaća valuta jača, a ne da joj se događa ovo što je sada na sceni.
Drugi lek je kompleksniji. Dinar bi u ovom trenutku mogao stabilizovati veći priliv deviza. A to može doneti samo privatizacija veće domaće komapnije koja je ostala u državnom vlasništvu. S prodajom Telekoma nismo imali uspeha, a od silnih milijardi evra kojima se u javnosti operisalo, finalnu ponudu dali su Austrijanci i bila je 1, 4 milijardu evra za 51 odsto kapitala. Cena nije odgovarala pa se odustalo. Sledeći mastan zalogaj koji bi trebalo da nam obezbedi stabilnost domaće valute je privatizacija EPS – a. Već se moglo čuti da se računa sa sumom od 12 milijardi evra. Kad bi bilo, ako bi bilo, to je više nego što su naše sadašnje sveukupne devizne rezerve zemlje, koje su sada deset milijardi.
Može li strujni udar podići vrednost dinaru?
– Ukoliko želimo da ojačamo domaću valutu putem većeg priliva deviza, treba povećati izvoz, strane investicije i privlačiti doznake – kaže međunarodni konsultant Milan Kovačević. – Što se tiče privatizacije i eventualne prodaje EPS – a, možda bi trebalo da se ugledamo na Grčku: oni su polovinu svojih elektroprivrednih preudzeća prodali preko berze. Tako su postigli bolju cenu. Taj model bi kod budućih privatizacija trebalo dobro razmotriti.
Da li bismo bolje prodali na berzi i koliko je ta opcija ono sa čim treba računati kod budućih privatizacija, moći ćemo da proverimo uskoro.
– Ovih dana akcije Telekoma će se pojaviti na Beogradskoj berzi pa ćemo moći da vidimo kako će to proći – kaže stručnjak za oblast hartija od vrednosti Branislav Jorgić. – Država ima zakonske mogućnosti da i druga preduzeća i banke koji su još u njenom vlasništvu prebaci u akcijski kapital i da to onda privatizuje preko berze. To se može primeniti i kod Komercijalne i Agrobanke. Što se tiče EPS – a, to je preduzeće koje se prvo mora restrukturirati pa da se onda donese odluka o tome koji delovi će se privatizovati i da se izabere model. To se ne može uraditi od danas do sutra, potrebno je bar nekoliko godina. Prema tome, brzog spasa za dinar tu neće biti. Moraćemo da se ipak oslonimo na izvoz. Što se tiče dinarizacije, tu se može štošta uraditi. U našim zakonima i propisima je još uvek mnogo stavki koje su iskazane u evrima, a ne dinarima. Recimo, za osnivanje preduzeća potreban je kapital od minimum pet stotina evra, a zašto ne to u dinarima? To je loš signal: kada država sama ne veruje u svoju valutu, kako će građani, investitori?
Kada se tome doda javni dug, koji je prešao 14 milijardi evra, a koji treba vraćati, jasno je da ćemo pre ili kasnije porodično srebro, to jest EPS, verovatno morati poslati na Berzu. Ako vredi 12 milijardi evra, kao što tvrde u toj kompanije, tim bolje.
Mada naši političari i iz vlasti i iz opozicije tvrde da Elektroprivredu Srbije nikada nećemo prodati, razvoj ekonomske situacije i kod nas i u Evropi možda će ih naterati da još malo razmisle.
Izvor Dnevnik
