Ministarstvo finansija saopštilo je ovih dana da su teze da je Srbija pred bankrotom i da joj preti kriza javnog duga besmislene. Ukoliko se tvrdnje Ministarstva uzmu kao tačne a teze o mogućem bankrotu kao preuveličane, opet ostaje činjenica da je država Srbija za prva četiri meseca ove godine potrošila 80 milijardi dinara više nego što ima, a što je polovina od ukupno planiranog deficita budžeta za ovu godinu. Taj novac će negde morati da se nađe, da li kroz novo zaduživanje, da li kroz privatizaciju još nekih preostalih kompanija u državnom vlasništvu.
Iako se u javnosti često može čuti da smo „prodali sve što smo imali”, država zapravo u svom portfelju ima još dosta preduzeća, od kojih su neka poprilično vredna. Osim Telekoma, koji smo lane neuspešno već probali da prodamo, tu je i „zlatna koka” u vidu „Elektroprivrede Srbije „, zatim nekoliko velikih kompanija koje su, kao i Telekom, u čisto komercijalnom biznisu – „Galenika”, Aerodrom, „Jat ervejz”, te Komercijalna banka i još neke manje banke…
Osim njih, država „drži” i još niz velikih preduzeća koja su u procesu „restrukturiranja”. To su, zapravo, firme koje niko nije hteo da kupi u privatizaciji pa je država preuzela upravljanje u njima da bi ih „našminkala” i potom privatizovala. To, očigledno, nije dalo rezultate jer sva ta preduzeća i dalje prave ogromne gubitke. Ne samo da budžet nije imao koristi od njihove prodaje već je i svake godine na velikom gubitku jer se iz državne kase kroz stavku „subvencije privredi” zapravo finansiraju plate oko 100. 000 radnika koje su u njim zaposleni.
Država se u prethodne četiri godine zadužila oko šest milijardi evra da bi mogla uredno izmirivati svoje obaveze prema budžetskim korisnicima, odnosno da bi mogla redovno isplaćivati plate, penzije, socijalna davanja i ostalo, bez velikih šokova kakve su preživele pojedine evropske zemlje, poput nominalnog smanjivanja tih davanja. Iako, čini se, u (dosadašnjoj) Vladi smatraju da država može da nastavi da se zadužuje, pitanje je koliko će međunarodni kreditori, a s obzirom na krizu javnog duga koja hara Evropom, biti raspoloženi da nam pozajme novac pod iole pristojnim uslovima.
Stoga bi jedan od izlaza za vladu mogao biti nastavak privatizacije. Prvi na redu svakako bi mogao biti Telekom, pošto je država ranije već pokušala da ga proda, uprkos veoma dobro organizovanoj kampanji protiv te privatizacije. Premijer Mirko Cvetković tada je izjavio da država jednostavno ne treba da se bavi biznisom mobilne i fiksne telefonije. Isti argument svakako bi se mogao iskoristiti i kod drugih kompanija u državnom vlasništvu koje se bave čisto komercijalnim biznisom, poput proizvodnje lekova ili avio – prevoza. Pitanje je, međutim, da li bi u ovom, ili bilo kojem drugom trenutku, država mogla pronaći ikoga zainteresovanog za „Galeniku”, JAT ili, na primer, „Petrohemiju”. Isto važi i za Komercijalnu banku (za koju bi interesenata svakako bilo) , ali se iz Vlade veoma često moglo čuti da bi „za državu bilo dobro da ima makar jednu veliku domaću banku”.
Niko se do sada iz državnog vrha nije ozbiljno bavio pitanjem privatizacije ovakvih preduzeća, uz ocene da „strateške” kompanije moraju da ostanu državne. Ovih dana se, međutim, prvi put čuo drugačiji glas, i to iz samog EPS – a. Agrumentcija je ista kao i ona koja se mogla čuti od ljudi iz Telekoma: treba da budemo privatizovani jer ćemo u suprotnom zaostati u razvoju. Država, jednostavno, nema para da finansira razvoj tako skupih tehnologija kakve su telefonija i elektroprivreda.
Ratko Bogdanović iz Direkcije za ekonomske poslove „Elektroprivrede Srbije „tako kaže da je privatizacija te kompanije „neminovna „. Bez obzira na to što se u javnosti govori da ne treba privatizovati EPS jer je on od strateške važnosti, Bogdanović ocenjuje da će na kraju i to doći na red pošto je to način da se ta kompanija učini stabilnom i profitabilnom.
On dodaje i da „Elektroprivredi Srbije „do 2015. Godine treba oko 10, 5 milijardi evra investicija da bi zadržala postojeći nivo proizvodnje.
– EPS proizvodi kao 1989, iako je industrijska proizvodnja danas za 60 odsto manja nego te godine, koja se uzima kao reper najviše industrijske proizvodnje – naveo je Bogdanović.
On je dodao da EPS ima 85 milijardi dinara nenaplaćenih potraživanja, od čega stanovništvo duguje oko 55 milijardi dinara, a ostatak su dugovi privrede.
Izvor Dnevnik
