Evropski stručnjaci pripremaju uvođenje sistema kontrole kvaliteta goriva u Srbiji, kako bi se sprečila prodaja naftnih derivata koji ne zadovoljavaju standarde. Kazna za vlasnike pumpi koji upražnjavaju ovakvu praksu, moglo bi da bude javno objavljivanje, novčani penali i zatvaranje.
Osim vozača, i naftne kompanije, mahom one veće, poslednjih godina stalno traže oštriju kontrolu kvaliteta derivata. Monitoring kvaliteta je, saglasni su svi, neophodan jer je domaće tržište u početnoj fazi stvaranja u uslovima slobodnog uvoza i formiranja cena, koji važe tek godinu dana. I dalje su prisutne posledice onoga što se dešavalo tokom sankcija, što delom dokazuje podatak da postoji oko 1.400 pumpi, što je više od optimalnog broja, ako se Srbija poredi sa regionom.
Kontrola se obično sastoji od zakonskog, koji sprovodi država, i dobrovoljnog, koji rade same naftne kompanije. Institucije koja obavljaju ove poslove su budžetske i finansiraju se ili direktno iz budžeta, što je češći slučaj, ili iz fonda u koji se sliva naknada iz cene goriva, kako je u Belgiji.
Vasil Kantičarov, bugarski stručnjak koji radi na uvođenju kontrole, kaže da su za taj posao neophodni zakoni, standardizacija, finansije, najmanje tri nezavisne laboratorije i uređaji za testiranje. On i njegove kolege sada pripremaju propise.
– Stručnjaci EU će uraditi svoj posao. Međutim, samo od političara zavisi kada će to zaživeti – kaže Kantičarov.
Kontrola treba da zaštiti kupca, njegovo zdravlje, svojinu i vazduh, ali i da utvrdi poreklo nekvalitetnog goriva, da li je reč o namerno izazvanom nepoštovanju standarda – prevara, ili o nenamernom – greška u preradi, transportu ili skladištenju. Takođe se smanjuje sivo tržište i mogućnosti za korupciju.
– Razumem srpske vozače kada kažu da je gorivo različito na pumpama istih kompanija u dve različite zemlje ili čak u samoj Srbiji. Pojedina goriva kada stoje u skladištu gube na kvalitetu ili se to desi dok se transportuju – ističe Kantičarov.
On navodi primer iz Bugarske. Nadležna služba imala je slučaj dve pumpe na dva kraja istog sela, koje je snabdevala ista naftna kompanija, ali je kvalitet bio različit. Kontrolisali su pumpe, rafineriju, skladište, ali ispostavilo se da je problem bio u cisternama.
Broj analiza potrebnih da monitoring bude kvalitetan određuje se u zavisnosti od potrošnje goriva, broja automobila, stanovnika i benzinskih stanica.
– Za vašu zemlju trebalo bi uraditi po dve analiza na svakoj pumpi, kojih ima oko 1.400, što je oko 3.000 uzoraka i to košta oko 750.000 evra – procenjuje Kantičarov.
Izvor blic.rs
