Plan Evropske unije da do 2027. godine prekine uvoz ruskog gasa predstavlja za Grčku i velike mogućnosti i ozbiljne izazove. Sa pozitivne strane, rastuća infrastruktura za ukapljeni prirodni gas (LNG) u zemlji — sa terminalom Revithoussa kod Atine i plutajućom jedinicom za skladištenje i regasifikaciju (FSRU) u Aleksandrupoliju — postavlja Grčku kao ključni regionalni energetski centar. Zajedno sa uskoro završenim Vertikalnim gasovodnim koridorom, ova mreža mogla bi da posluži kao glavni pravac za transport američkog LNG-a u Istočnu i Centralnu Evropu, uključujući Ukrajinu, dok EU diverzifikuje izvore gasa i smanjuje zavisnost od ruskih isporuka.
Zvaničnici vlade ističu da ova promena značajno jača geopolitički i komercijalni položaj Grčke. Očekuje se da će LNG terminali u zemlji zameniti oko 15 milijardi kubnih metara ruskog gasa koji trenutno prolazi kroz Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku. Brzi rast trgovine energentima i investicija u infrastrukturu već je privukao snažno interesovanje američkih energetskih kompanija.
Ipak, Grčka i dalje ima strukturne slabosti koje mogu ugroziti energetsku bezbednost. Za razliku od većine susednih zemalja, Grčka nema podzemne kapacitete za skladištenje gasa i oslanja se isključivo na kontinuirane LNG isporuke. Kako nestaje ruskog gasa preko gasovoda, a Transadriatski gasovod (TAP) iz Azerbejdžana predstavlja jedini izvor gasa koji nije LNG, stabilnost snabdevanja Grčke sve više zavisi od nestabilnog spot tržišta LNG-a. Nagli skokovi cena, kao što je zabeleženo tokom energetske krize 2022. godine, ukazuju na ovu ranjivost.
Stručnjaci sugerišu da dugoročni ugovori za LNG mogu pomoći Grčkoj da smanji izloženost tržišnoj volatilnosti i obezbedi predvidivije cene, ali takvi ugovori još nisu zaključeni. Dok nova proizvodnja LNG-a iz Sjedinjenih Američkih Država i Katara ne postane dostupna oko 2027–2028. godine, i Grčka i šire evropsko tržište moraće pažljivo da balansiraju između pristupačnih cena, pouzdanosti i sigurnosti snabdevanja dok kontinent prelazi na period bez ruskog gasa.
