Direktiva o obnovljivim izvorima 2009/28/EC postavila je evropski okvir za promociju obnovljive energije, precizirajući nacionalne ciljeve za postizanje najmanje 20% udela obnovljive energije u finalnoj potrošnji do 2020. Sve države članice su imale obavezu da do juna 2010.postave sektorske targete u okviru Nacionalnog plana za obnovljivu energiju (National Renewable Energy Action Plans NREAPs).
Energija vetra ima značajnu ulogu u cilju postizanja targeta: očekivani instalisani kapacitet do 2020.u EU je 209,6 GW, što je 41,3% kapaciteta obnovljive energije koji bi trebali biti instalirani do 2020.
Pod ovim okolnostima regulatorni okvir ima ključnu ulogu u cilju privlačenja novih investitora. Bitan je ne samo dodatni prihod obezbeđen šemama podrške, već i drugi aspekti – kao što su regulatorna stabilnost i pojednostavljene procedure za izdavanje dozvola i povezivanje na mrežu.
Šeme podrške za promociju energije vetra
Podrška obnovljivim izvorima energije obično podrazumeva kombinaciju više mera. Glavni instrumenti podrške su feed-in tarife, feed-in premiumi, tenderi, kvote ili tzv. ugovori za razliku. Investicioni grantovi, fiskalne mere i finansiranje koriste se da obezbede dodatni nivo podrške.
Feed-in tarife(FiTs) nude dugoročne kupoprodajne ugovore za kupovinu obnovljive energije.
Feed-in premiumi(FiPs) su tržišno zasnovani mehanizmi. Dodatak se plaća za svaku proizvedenu jedinicu obnovljive energije, pored prihoda od prodaje ove energije na tržištu.
U okviru tendera, developeri postrojenja predstavljaju svoju ponudu za određenu naknadu, uzimajući u obzir tehničke specifikacije postavljene u pozivu za tender. Pobednička ponuda se bira uzimajući u obzir tehničke i ekonomske kriterijume.
Sistem kvota i trgovina zelenim sertifikatima (TGCs) je tržišno zasnovan instrument podrške, s obzirom da je cena zelenih sertifikata definisana tržišnom ravnotežom između ponude i tražnje za sertifikatima. Tražnja je definsana određenim targetima za obnovljivu energiju, odnosno, kvotama definisanim kao procenat energije proizvedene iz obnovljivih izvora.
Poreske olakšice ili oslobađanje od plaćanja poreza smatraju se visokofleksibilnim alatima i imaju za cilj da podrže specifične tehnologije obnovljivih izvora.
Investicioni grantovi obično se koriste za stimulisanje određenih tehnologija u ranoj fazi razvoja.
Finansiranje podsticaja pomaže finansiranje projekata obnovljive energije putem kredita sa kamatom nižom od tržišne. Moguće je i davanje dužeg roka za otplatu pozajmice ili perioda bez plaćanja kamate.
Povezivanje na mrežu
Opšta procedura za povezivanje na mrežu u većini zemalja podrazumeva da nakon sprovođenja baznog tehničkog projekta, nosilac projekta pošalje aplikaciju operatoru sistema. U studiji izvodljivosti, operator sistema ispituje da li su postojeći mrežni uslovi na planiranoj tački konekcije tehnički adekvatni. Ako nisu adekvatni, operator sistema može da predloži potrebne modifikacije ili ojačanje mreže.
Potencijalne barijere za razvoj energije vetra
Efektivnost mehanizama podške zavisi i od drugih faktora koji imaju uticaj na širenje tehnologija obnovljive energije – politički i ekonomski okvir (najvažnija pitanja o pouzdanosti regulatornog okvira odnose se na nagle promene i/ili retroaktivne mere), mrežna regulacija i infrastrukutra (troškovi pristupa mogu biti prepreka za pojedine članice), struktura tržišta (postojanje tržišta unutar-dana je neophodno kako bi se minimizirali troškovi balansiranja za vetrogeneratore i smanjila potreba za podrškom) i administrativne procedure (trajanje procesa izdavanja dozvola je uglavnom vezano za odobrenje i obim Studije za procenu uticaja na životnu sredinu, usklađenost sa prostornim planom i brojem organa vlasti koje treba kontaktirati).
