Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, predstavila je danas plan prioritetnih projekata za ulaganja u oblasti energetike i zaštite životne sredine, za koje procenjena vrednost investicija iznosi između sedam i 12 milijardi evra.
– Cilj nam je da podignemo stepen energetske bezbednosti, jer je Srbija danas energetski nebezbedna država u gasu i u nafti i struji, kao i da živimo u zdravoj životnoj sredini – rekla je Mihajlovićeva na prezentaciji u Domu Vojske, dodajući da su predstavljeni projekti prioritetni za Srbiju i zanimljivivi za potencijalne investitore.
– Očekujemo da, pored memoranduma koje smo potpisali u prethodnom periodu potpisivali, u toku prvih šest meseci naredne godine budemo zemlja koja će potpisati ugovore o izgradnji određenih energetskih objekata i otvaranju novih rudnih polja. Pored toga, želimo da se pohvalimo da kao zemlja imamo uređene deponije i reciklažna skladišta – navela je Mihajlovićeva.
Pozivajući investitore da dobro prouče spisak projekata, Mihajlovićeva je rekla da, ako bi se krenulo u realizaciju ovih investicija, projekcije privrednog rasta u Srbiji mogle biti optimističnije i otvoreno na desetine hiljada radnih mesta.
U publikaciji su, kako je navela, obuhvaćeni svi projekti koji su u toku, ali i oni koji mogu potencijalno da budu zanimljivi za investitore.
Prema njenim rečima, u oblasti elektroenergetike prioriteti će biti izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, dogovor o gradnji reverzibilne hidroelektrane Djerdap 3, Termoelektrana Nikola Tesla B3, kao i razvoj projekata u korišćenju biomase i mini hidroelektrana.
Ona je rekla da je u prethodnom periodu investicije otežavalo sporo usvajanje podzakonskih akata i najavila donošenje svih odocnelih akata do kraja ove godine.
– Ne želimo više da se desi situacija da investitori lutaju od jednog do drugog javnog preduzeća, ministarstva ili lokalne samouprava, pa da prođu jedna, dve ili tri godine, a da oni ne dobiju dozvole i krenu u realizaciju svojih projekata – rekla je ona i dodala da će u prvim mesecima naredne godine broj dozvola za izgradnju biti smanjen sa 27 na pet.
Ona je najavila i da će naredne sedmice biti predstavljen zakon o energetskoj efikasnosti, dok će se na sednici Vlade naći izmene Zakona o energetici, koje će bolje urediti obaveze investitora koji dobiju energetske dozvole i mogućnost gubitka dozvole u slučajevima kad ništa nije urađeno.
Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, rekao je da će sektori energetike i ekologije biti važni za pregovore o članstvu Srbije u Evropskoj uniji i ocenio da, iako je energetika veliki potencijal za razvoj Srbije, na tom polju nije ostvaren dovoljan napredak.
Dežer je rekao da EU od Srbije traži liberalizaciju tržišta energije i uvede tarife održavaju troškove proizvodnje, što će omogućiti i restrukturiranje kompanija kao što su Srbijagas i EPS i izgradnju energetske infrastrukture.
On je podsetio i da je u prethodnom periodu EU uložila oko 500 miliona evra u energetski sektor u Srbiji.
Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, rekla je očekuje da gradovi i opštine u Srbiji svojim predlozima doprinesu da spisak projekata u publikaciji bude još duži, dodajući da će njihova realizaciji biti na njihovu korist.
Kostin Bork, predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji (FIC), pozdravio je transparentnost koju je omogućilo Ministarstvo energetike sačinjavajući spisak prioritetnih projekata i dodao da je ta asocijacija, svojim iskustvom, spremna da pomogne svim zainteresvovanim investitorima.
Izvor Blic
