Najava ministarke energetike Zorane Mihajlović da će do kraja septembra građanima biti omogućeno ponovno korišćenje struje po jeftinijoj tarifi i to dva sata tokom dana, kao i poruka da do kraja godine neće biti poskupljenja struje i gasa, kao ni restrikcija struje uprkos očekivanjima da će grejna sezona biti veoma teška, mogle su obradovati samo one koji nikad nisu iskusili izreku – „ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji”. Domaćinstva u Srbiji plaćaju oko tri puta nižu cenu struje od proseka EU, a više od 20 odsto nižu nego najsiromašnije zemlje EU – Bugarska i Rumunija.
Prema novom Zakonu o energetici cenu struje u Srbiji će od 1. januara 2013. utvrđivati Agencija za energetiku, a novim propisom je predviđeno da se već naredne godine uvede obaveza da se deset odsto potrošnje snabdeva na tržištu, a od 2014. za još dodatnih 20 odsto.
U vreme pre izbora, tadašnji pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku Miloš Banjac najavljivao je da će struja sigurno poskupeti u oktobru, čim Agencija za energetiku (AERS) preuzme nadležnost određivanja cena. Sada Zorana Mihajlović, nekad energetski stručnjak demokrata, danas ekspert naprednjaka, govori drugačije. Deo građana i pokreti potrošača povoljno su reagovali na njenu inicijativu, ali ne i stručnjaci. “Ministar energetike misli da jeftinija tarifa postoji da bi siromašnima, a bogami i onima koji se greju na struju troškovi korišćenja električne energije bili niži, a i da se ne smaraju da budu budni do kasno ili ustaju rano ujutro. Ova mera je još jedan u nizu populizama zato što viša i niža tarifa nisu socijalne kategorije.
Ako sam siguran da je EPS loše vođena firma, takoreći krava muzara, sa elementima besplatnog doručka za male i one veće mangupe, jedna od retkih odluka koje su čisto tržišne je odnos više i niže tarife. Struja se ne može skladištiti, TENT ne može da se ugasi tokom noći, tako da je za EPS prvorazredno pitanje kome da proda struju tokom perioda manje potrošnje. I on, stoga, stimuliše potrošače da troše struju noću, čak sa četiri puta nižim cenama. Tokom dana nema potrebe za tim jer nema padova potrošnje. Štaviše, u vreme kada je naš elektroenergetski sistem blizu kolapasa (kao što bejaše februara prošle godine), uvođenje jeftine dnevne struje je siguran put da se kolaps desi”, smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.
Stevanović očekuje da će najveću korist od uvođenja jeftine tarife tokom dana imati, ne socijalne kategorije, već oni koji najviše troše. Izrada socijalnih karti, smatra Stevanović, mnogo je bolji način da se pomogne onima koji ne mogu da plate račune za utrošenu električnu energiju jer je bolje da se tim slojevima stanovništva da keš da plate tu razliku između jeftine i skuplje tarife, umesto što im se poklanja dva sata jeftine struje. Taj bi keš bio smešno mala svota, za razliku od posledica ovakvog širokog čašćavanja koje mogu biti veoma velike. „Mnogo bi bolje bilo da se elektrodistribucijama odreše ruke u naplati. Mislim da bi EPS onda vrlo rado prodao gratis 300 dinara struje socijalnim slučajevima. Ja im ipak predlažem da ovu razliku plate tako što bi podigli cenu eksploatacija nafte u Srbije na nivo koji je uobičajen u uređenim državama ili barem na pola tog nivoa”, napisao je Stevanović na blogu www.trzisnoresenje.com. A Slobodan Ružić, stručnjak za tarifne sisteme i rukovodilac konsultantske kompanije „Energy Saving Group“, smatra da je ideja da se ponovo uvede jeftinija električna energija svakog dana po dva sata najbrži put ka kolapsu elektroenergetskog sistema Srbije i ka restrikcijama”. “Kratkoročno, ta mera će dovesti do porasta potrošnje i havarije na mrežama, a dugoročno do povećanja uvoza i skuplje struje. Socijalno najugroženiji, zbog kojih je ova mera i najavljena, ne treba da očekuju niže račune, već naprotiv – paprenije.
Ako Ministarstvo energetike namerava da uvede nižu dnevnu tarifu, a da se istovremeno zadrže isti prihodi EPS-a, onda je neminovan rast cena i u većoj i manjoj tarifi zbog toga što će tada mnogo veća potrošnja biti u manjoj tarifi”, kaže Ružić. Bivši pomoćnik, a kasnije kratko i v. d. ministra energetike Kori Udovički podseća kako smo prolazili u vreme kada je jeftinija tarifa postojala i tokom dana. Tako je, na primer, u jednoj od najtežih zima 2001. tzv. stopa prinudnih ispada bila 33 odsto, a imali smo čak 57 dana prinudnih planskih restrikcija, koje su trajale po osam, a ponekad i po 12 sati dnevno. Već naredne zime 2001/2002. primenjen je novi tarifni sistem što je dovelo do smanjenja vršnih opterećenja za oko 700 megavata pri istim temperaturama, pa smo imali samo dva dana havarijskih, dakle neplaniranih redukcija potrošnje.
“Ako se vratimo na stari tarifni sistem, proces će biti obrnut, ali s još težim efektima nego pre desetak godina”, upozorava Ružić. Najava srpske ministarke energetike o uvođenju jeftinije tarife i tokom dana naišla je na odjek i u Crnoj Gori gde je struja znatno skuplja nego u Srbiji, a dnevni termin jeftinije struje od 13 do 15 sati odlukom Regulatorne agencije za energetiku (RAE) ukinut je jula 2005. Trenutno su na snazi pravila tarifiranja prema kojima su termini jeftinije struje od 23 do sedam sati u periodu zimskog računanja vremena, odnosno, od ponoći do osam sati u letnjem periodu i nedeljom čitav dan. Komentare u crnogorskoj javnosti da bi valjalo slediti primer Srbije direktor u Elektroprivredi Crne Gore Vladimir Bojičić ovako je prokomentarisao:
“Ne možemo se upoređivati sa Srbijom jer je tarifna politika u Crnoj Gori u rukama regulatora, za razliku od Srbije. Tamo, takođe, postoji regulatorna agencija za energetiku, ali tarifnu politiku i dalje vodi Vlada Srbije. Zbog toga je ministarka mogla to da najavi jer je to u domenu njene nadležnosti, odnosno, ona može doneti takvu odluku”, objasnio je Bojičić. Dakle, potpuno je nepotrebno i ekonomski neopravdano uvođenje jeftine tarife tokom dana. U paketu sa obećanim otpisima kamata dužnicima, pa čak i potpunim oprostom dugova delu građana, ali i privrede, ovakvi potezi neminovno vode daljem ruiniranju elektroenergetskog sistema Srbije koji je ionako u nezavidnoj poziciji. Osim, ako taj prividni populizam nije samo uvod u značajno povećanje cene kilovata već narednog proleća. Uostalom, to i ne bi bilo neočekivano. Jer, da podsetimo, struja je u Srbiji poslednji put poskupela 1. aprila 2011. u proseku za 15, a pre toga u martu 2010. u proseku za deset odsto. Cene kilovata u regionu država evrocenti Crna Gora 8,98 BiH 6,7 Slovenija 10,5 Hrvatska 9,34 Srbija 5,3 Albanija 6,99 Bugarska 8,3 Makedonija 6,0
