U februaru su svi blokovi bili u pogonu, sa velikim opterećenjima koja variraju u zavisnosti od kvaliteta uglja. – Radi se maksimalno da bi smanjenja proizvodnje električne energije u najhladnijim danima bila što manja
Tokom februara, u uslovima ekstremno niskih temperatura i znatno povećane potrošnje, Privredno društvo TENT, maksimalnom mobilnošću raspoložive tehnike i ljudstva, uspevalo je da podmiri potrebe Srbije za električnom energijom. Niske temperature u proizvodnji električne energije prave velike probleme počevši od iskopa i utovara uglja u vagone, preko transporta, sve do istovara i problema koje može da napravi led na Savi. Sa kopova RB“Kolubara” po 40 kompozicija lignita pogotovo svakodnevno je stizalo do najveće fabrike struje na Balkanu, u čijim se pogonima proizvede i isporuči elektroenergetskom sistemu oko 60 miliona kilovat – sati na dan.
– Ovo je jedna od najtežih godina od kada TENT – ove elektrane postoje. Uz velike napore, postižemo rezultate koje smo sebi zadali – to je i dalje prekoplanska proizvodnja, sa mnogo problema na dovozu uglja, utovaru, istovaru i sagorevanju. Uređaji nisu predviđeni da rade u kontinuitetu na ovako niskim temperaturama. Za sada se, međutim, uspešno borimo sa zimom. Uslovi su zaista teški, ali se nadamo da ćemo, uz trud koji ulažemo i ograničeno vreme trajanja ove vremenske nepogode, uspeti da proizvedemo neophodne količine struje i da neće biti restrikcija – izjavio je medijima povodom ledenog talasa Petar Knežević, direktor PD TENT.
A Ljubiša Mihailović, direktor za proizvodnju energije PD TENT, rekao je početkom februara da, uprkos veoma niskim temperaturama za ovo doba godine, proizvodni kapaciteti PD TENT rade punom snagom i u uslovima povećane potrošnje adekvatno odgovoraju potrebama potrošača i zahtevima elektroenergetskog sistema Srbije.
– Trenutno su u pogonu svi blokovi PD TENT, sa maksimalnim opterećenjima koja variraju u zavisnosti od kvaliteta uglja. Iako je nezahvalno davati prognoze, svi zaposleni u TENT – u će se, kao i uvek do sada, maksimalno truditi da smanjenja proizvodnje električne energije tokom ovih izuzetno hladnih dana bude što manje – naveo je u izjavi za medije direktor Mihailović.
Razbijene naslage leda
Kako je dalje zaključio Mihailović, kao i prethodnih godina, ljudi i postrojenja pripremljeni su na vreme za rad u zimskim uslovima: nabavljena je zaštitna oprema za sve zaposlene koji radne zadatke obavljaju u uslovima niskih temperatura, kao i neophodni alat i potrošni materijal, aktuelizovani su planovi čišćenja snega i sanirani svi krovovi, prozori i vrata, kako na GPO – vima, tako i na pomoćnim objektima. Osim toga, remontovana su i probna postrojenja za odmrzavanje vagona, lokomotive i vagoni detaljno su pregledani i pripremljeni, a buldožeri i ostala mehanizacija takođe su osposobljeni za zimske uslove rada. Tamo gde je bilo neophodno, izvršena je i obuka ljudstva, sa posebnim akcentom na rad u zimskim uslovima, ili su osoblju blagovremeno uručena dodatna uputstva za rad pojedinih postrojenja, odnosno uređaja. Shodno tome, što je podjednako važno, nabavljene su dovoljne količine energenata i napravljeni planovi kućnih i radnih dežurstava.
Zahvaljujući temeljnim pripremama, čak i netipični kvarovi (kao što su zamena zateznog bubnja ili pucanje vučne kuke na teretnom vozu) saniraju se veoma brzo, pa se to vrlo malo (ili nimalo) ne odražava na proizvodnju električne i toplotne energije. U ovakvim uslovima otežani su i usporeni iskop, utovar, transport i istovar uglja, zbog čega je povećano i angažovanje kopača na dopremama. Normalno je da su pri ekstremno niskim temperaturama i kvarovi opreme nešto učestaliji, ali se ona, brzim intervencijama, u rekordnom roku vraća u pogon.
Višednevne niske temperature pored poteškoća koje izazivaju u dovozu uglja, dodatne nevolje prave i sa savske strane. Nagli pad žive u termometru stvorio je naslage leda na Savi koje se zadržavaju kod crpne stanice TENT A i prete da ugroze rad usisnih pumpi kojima se crpe voda iz reke i koristi za rashlađivanje postrojenja termoelektrane, kako bi ona normalno funkcionisala. Zbog toga je 6. Februara, kod crpne stanice na TE „Nikola Tesla A“, započeta akcija razbijanja većeg ledenog pokrivača koji se formirao, kako bi se osujetilo kidanje plivajućeg pontona koji predstavlja zaštitni pojas u sprečavanju prolaska plovećih tela, granja, panjeva i drveća koje reka Sava nosi, do usisnih pumpi. Ledeni pokrivač, koji se nakon skoro 30 godina pojavio na Savi, razbijen je motornim čamcem „Ljubić 2“ i odvojen od pontona.
– Pored angažovanja čamaca kojima lomimo led planiramo i da mehanički ojačamo konstrukciju pontona provlačenjem još jedne sajle, koja ga drži. Pošto vidimo da se formiraju sve veće količine leda koje plove Savom, razgovarali smo i sa predstavnicima Vojske Srbije, da se u slučaju još većih naslaga u akciju razbijanja leda, uključe i odgovarajuće inženjerijske jedinice, eventualnom upotrebom eksploziva. Zasada, dok je količina leda manja, angažovaćemo motorne čamce za njihovo razbijanje i to dva puta dnevno – rekao je Glišo Klasnić, direktor TENT A. – Kada se formirani ledeni pokrivač zalepi za zaštitni ponton, može težinom da ga otkine i odnese i tako oslobodi prostor za prodor granja koje pliva, što može da dovede do opstrukcije protoka rashladne vode i da izazove probleme u radu blokova. Prema njegovim rečima, poslovodstvo i svi zaposleni koji su u mobilnom stanju redovno će pratiti stanje na reci i u skladu sa aktuelnom situacijom preduzimaće potrebne korake.
Maksimalno korišćenje uglja sa deponija
I snabdevanje ugljem TENT B sa kolubarskih kopova je u vreme ledenih februarskih dana bilo neredovno, pa su maksimalno korišćeni ugalj sa deponije i mazut.
– Velika hladnoća i sneg koji je napadao proteklih dana u značajnoj meri uticali su na rad uređaja na dopremi uglja, koji nisu predviđeni da rade neprekidno na ovako niskim temperaturama – objašnjava Zoran Stojanović, direktor TENT B, uz napomenu da je posebno otežan postupak kopanja i dopremanje uglja do bunkera. Zbog tako složene situacije TENT B je, prema rečima Stojanovića, smanjio potrošnju goriva na oba bloka za oko 10. 000 tona uglja dnevno, shodno smanjenom dovozu železnicom i raspoloživim količinama na dopremi uglja. Tri buldožera rade sve vreme kako bi nagurali ugalj nadohvat kopača.
Prema rečima Stojanovića, očekuje se da će se stanje u rudniku stabilizovati i da će početi isporuka minimalnih količina uglja za rad blokova na oko 550 MW, uz korišćenje 20 metara kubnih mazuta, a to je 14 do 16 vozova dnevno. To bi bila i garancija za nesmetanu proizvodnju TENT B u naredne dve nedelje, uzimajući u obzir raspoloživu količinu uglja na dopremi. Dnevne potrebe u ovakvom režimu rada za oba bloka kreću se od 30. 000 do 32. 000 tona uglja i od 800 do 850 metara kubnih mazuta – izjavio je Stojanović.
Naravno, povremenih poteškoća i problema bilo je i na ostalim delovima postrojenja, crpnoj stanici, u pomoćnoj kotlarnici… Zahvaljujući brzim intervencijama za kratko vreme ponovo su ova postrojenja bila u funkciji.
Termoelektrana „Kolubara“, kao i ostale elektrane PD TENT, radi u veoma teškim uslovima, što ne utiče direktno na njenu pogonsku spremnost, ali se negativno odražava na proizvodnju i dovoz uglja sa kopova RB „Kolubara“.
– Zalihe lignita na deponijama kreću se od 10 do 20 odsto ukupnog kapaciteta, pa proizvodnju održavamo uz podršku tečnog goriva. S obzirom na okolnosti, dnevni dovoz uglja je pet do sedam vozova, a potrebe su od 12 do 15 vozova. Kada je reč o nafti, imamo isporuke od po pet cisterni dnevno, kojima uspevamo da podmirimo potrebe rada blokova. Inače, trenutno su u pogonu dve mašine u starom delu (po 32 MW) , kao i najjači blok A – 5 (110 MW). Blokovi rade onoliko dobro koliko je moguće u ovakvim vremenskim uslovima. Najviše problema ima na dopremi uglja (pristiže vlažan ugalj) , zatim na presipnim mestima i dodavačima. Težak je i istovar iz vagona (zaleđeni ugalj se lepi) tako da voz neretko stoji i po četiri do pet sati da bi se obavio istovar – kaže Dragan Nikolić, direktor TEK – a i dodao je da se zaposleni maksimalno zalažu da i pri ekstemno niskim temperaturama održe redovnu proizvodnju.
Termoelektrana“Morava” u Svilajncu, uprkos vadrednim uslovima, ovih ledenih dana beleži stabilan rad, sa teretom od 100 MW na generatoru. Na deponiji se trenutno nalazi oko 176. 000 tona uglja, što će zadovoljiti potrebe proizvodnje u narednom periodu. Dovoza sa kopova gotovo da nema, ali i nije neophodan, pošto su za vreme produženog kapitalnog remonta zalihe uglja narasle iznad bilansiranih količina. Iako je reka Morava delimično zaleđena, a njen vodostaj je dosta nizak, zahvaljujući“pregrađivanju” korita (koje je izvršeno pre nekoliko godina) , to se ne odražava bitnije na rad postrojenja. Imajući u vidu vanrednu situaciju, koja je u Srbiji na snazi, preduzete su neophodne mere i konkretni koraci za normalan rad bloka, referisao je Dragan Nešić, direktor najmanje proizvodne jedinice PD TENT.
Mobilizacija svih snaga ŽT
Hladno vreme i sneg koji pada danima uzrokuju brojne probleme i otežavaju rad Železničkog transporta PD TENT. Ujedno, primorao je ŽT na apsolutnu mobilizaciju svih raspoloživih snaga. Zaposleni u ŽT čine sve da bi obezbedili dovoljne količine lignita za funkcionisanje proizvodnih kapaciteta po ekstremno niskim temperaturama. Sve mašine i ljudstvo neprestano „ratuju” sa hladnoćom i mećavom. Radnici su angažovani i na razbijanju snežnih nanosa na pojedinim delovima pruge, a sneg se uklanja i sa skretnica. Na niskim temperaturama ledi se i alat. Naravno, brzina vozova na pruzi je prilagođena vremenskim uslovima. Sibirska temperatura dodatno usporava istovar uglja u bunkere. Postrojenje sistema za odmrzavanje vagona je neprekidno u funkciji. Zbog otežanih uslova rada, pored redovnih, uvedena su i vanredna dežurstva. Iako su uslovi rada izuzetno teški, svi zaposleni u ovoj organizacionoj celini ne posustaju. Prema rečima Saše Trivića, glavnog inženjera ŽT PD TENT, prevoz uglja se odvija u skladu sa mogućnostima, a to je između 35 do 40 vozova dnevno, umesto uobičajenih 55 kompozicija.
Višečasovni prekid u transportu uglja na pruzi Vreoci – Obrenovac, kojom se obavlja transport uglja od Rudarskog basena „Kolubara“ do Termoelektrane „Nikola Tesla“ nastupio je u subotu ujutru (11. Februara) u sedam sati, kada su, zbog zaleđene skretnice, lokomotiva i jedan vagon izleteli iz šina u TENT A. Tom prilikom došlo je do oštećenja pruge i postojeće kontaktne mreže, ali povređenih, srećom, nije bilo. Dežurne ekipe Železničkog transporta su, nakon višečasovne intervencije u izuzetno otežanim uslovima, uspele da pomoću specijalne dizalice, uklone sa pruge lokomotivu tešku 78 tona, nakon čega je ova saobraćajnica u noći između 11. I 12. Februara ponovo osposobljena za dovoz uglja. Završetak svih radova na saniranju oštećenja bio je 13. Februara. Prema rečima Vladana Petkovića, direktora Železničkog transporta PD TENT, transport uglja na pruzi Vreoci – Obrenovac se i dalje obavlja otežano zbog snega i snežnih nanosa, a usled niskih temperatura, odleđivanje vagona i istovar uglja u obrenovačkim termoelektranama se vrši usporeno.
Uprkos ovoj nezgodi, proizvodnja električne energije u TENT A, najvećoj fabrici struje u jugostočnoj Evropi, odvijala se bez prekida uz maksimalno angažovanje svih zaposlenih.
Izvor: Magazin Kwh
