Hoće li, posle višegodišnjeg primirja, ratne sekire u nekada čestim sporovima grada i fabrika naftno-hemijskog kompleksa opet biti otkopane? Kako stvari sada stoje, spor grada i Petrohemije dostigao je takav nivo da se nazad ne može i da će strana koja izgubi morati iza sebe da ostavi nešto ponosa i ugleda.
Spor je postao javan početkom jula, kada je gradski većnik Vladimir Delja, zadužen za zaštitu životne sredine, obelodanio da se u Petrohemiji sprema spaljivanje tečnog ugljovodoničnog ostatka (TUO), inače otpada iz Fabrike sintetičkog kaučuka u Elemiru, koja je u sastavu Petrohemije. TUO se nagomilao u Elemiru toliko da se više nema gde smestiti, ima ga oko 900 tona, pa je nužno njegovo uništavanje, saopštio je Delja pančevačkoj javnosti. Pančevci su dopunski uznemireni tvrdnjom da je pre nekoliko godina ova materija, koja je klasifikovana kao „opasni otpad“, spaljivana u Elemiru, ali se s tim prestalo posle protesta meštana.
Ispostavilo se da je, i pored protivljenja Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za ovu oblast maja ove godine prihvatio zahtev Petrohemije da uradi elaborat o uticaju na životnu sredinu prerade tečnog ugljovodoničnog ostatka iz Fabrike sintetičkog kaučuka u Petrohemijinom pogonu za proizvodnju etilena. Dobijena je i dozvola da se posao obavi eksperimentalno, sa manjom količinom TUO iz Elemira, kako bi se sagledalo da li je proces moguć i neškodljiv za životnu sredinu.
Gradska uprava je, na ovakvu odluku, zatražila intervenciju lokalnog javnog pravobranioca, koji je 27. maja uputio žalbu Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Kako za „Politiku“ kaže pravobranilac Božidar Brajer, odgovor još nije stigao.
Primedbe koje se navode u žalbi i odbijajućem stavu gradske uprave više su puta pomenute i na sednici Skupštine grada, 28. jula. Grad se protivi „spaljivanju“ opasnog otpada u Petrohemiji, smatra da to ne može biti urađeno ni eksperimentalno, jer šta ako eksperiment ne uspe, a postavlja se i pitanje ima li pančevački petrohemijski kompleks tehnologiju kojom se ovo može obaviti bez posledica za životnu sredinu. Skupština je većinskom voljom odbornika formirala radnu grupu koja za sledeću sednicu treba da ispita sve i predoči odbornicima. Rukovodstvu Petrohemije posebno je zamereno što sve nije počelo od obaveštavanja gradske uprave i građana Pančeva.
Predstavnik Petrohemije nije prisustvovao sednici Skupštine, ali je iz kabineta direktora stiglo saopštenje u kojem se kaže da po grad ne postoji opasnost, jer bi se izvršila piroliza, odnosno krekovanje tečnog ugljovodoničnog ostatka, mešanjem sa sirovim benzinom, a najviše do tri odsto. U Petrohemiji tvrde da su uvereni da je proces siguran, a ranije to nisu radili, jer se radi o maloj količini ovog otpada (dnevnu proizvodnju TUO Petrohemija može da preradi za jedan minut), a povećana je desetostruko i cena sirovog benzina, pa bi, kako kaže direktor Petrohemije Saša Pavlov, na preradi ovih 900 tona fabrika uštedela 1,5 milion evra. Prema njegovom mišljenju, nikako nije reč o spaljivanju, već o preradi alternativne sirovine, zbog čega Petrohemiju treba pohvaliti a ne kuditi.
Pavlov kaže da tečni ugljovodonični ostatak nije otpad. Tako se zove, uslovno, jer fabrika u Elemiru nije, kada je građena, dobila pogon za njegovu valorizaciju, a posle za to nije bilo novca. On je siguran da ovakvom preradom materijala, sa kojim fabrika u Elemiru ne zna šta će, neće biti problema, da to nije nov tehnološki postupak i da se u svetu primenjuje. Ako neko zabranjuje ovako nešto, mora to „debelo“ da obrazloži, kaže prvi čovek Petrohemije.
Radna grupa, koja ispituje sve okolnosti, podneće izveštaj odbornicima na sednici Skupštine u septembru, kada će se reč dati i predstavnicima Petrohemije. Osim ako pre toga ne stigne meritorno mišljenje Ministarstva za zaštitu životne sredine na žalbu pančevačkog pravobranioca.
Iyvor politika.rs
