Kapacitet proizvodnje trenutno aktivnih rudnika u podzemnoj eksploataciji oko 700.000 tku godišnje, što je veoma niska vrednost. Neophodni zamenski kapaciteti.
Na ovogodišnjem, četvrtom po redu simpozijumu “Rudarstvo 2013”, koji je održan na Srebrnom jezeru od 28. do 31. maja, predstavljen je niz naučnih radova eminentnih stručnjaka. Jedan od radova koji je izazvao veliku pažnju je “Značaj otvaranja novih podzemnih rudnika uglja u strategiji razvoja industrije uglja u Srbiji” autora Mirka Ivkovića, Draga Milinkovića i Svjetlane Ivković iz JP PEU “Resavica”.
Rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom, koji su sada aktivni, predstavljaju objekte sa niskom proizvodnjom. Usled dugog veka eksploatacije većina ih je pred iscrpljenjem rezervi, te je neophodno ići na iznalaženje zamenskih kapaciteta. S obzirom na to da sve procene razvoja energetike upućuju na činjenicu da će ugalj u narednih tridesetak godina, pa i više, biti glavni energent za proizvodnju električne energije, autori su izvršili analizu rada sada aktivnih podzemnih rudnika uglja i dali ocenu perspektivnosti aktiviranja novih ležišta, čime će se znatno uvećati kapacitet proizvodnje iz podzemnih rudnika.
Podzemni rudnici uglja, koji posluju u sistemu “Resavica”, mali su proizvođači, a uzrok tome je njihovo dugoročno zapostavljanje. U prilog tome govori podatak da su ulaganja u nabavku opreme niska, nedostaju finansijska sredstva za aktiviranje novih zamenskih kapaciteta, cene uglja su ograničene i izraženi su dispariteti energenata i inputa.
Pored zatvorenih jama “Zapadno polje” Bogovina, “Stara jama” Lubnica, “Jelovac” i “Pasuljanske livade” rudnika Rembas, “Ušće” Ibarski rudnici, aktivirane su jame “Tadenja” i “Osojno-jug”, kao i manji površinski kop “Progorelica” sa relativno niskim kapacitetima, a i raspoloživim rezervama. Situaciju dodatno usložnjava činjenica da su u jamama “Senjski rudnik” i “Jasenovac” preostale rezerve uglja za eksploataciju između pet i sedam godina. Trenutno je u otvaranju samo jama “Ravna reka-IVBlok” sa oko 1,9 miliona tona geoloških rezervi uglja.
Autori navode da je kapacitet proizvodnje trenutno aktivnih rudnika oko 700.000 tku godišnje, što je, kako kažu, veoma niska vrednost u odnosu na broj jamskih otvora. Najveći deo rezervi uglja koncentrisan je u ležištima Štavalj, Soko i Lubnica, ali je po svemu sudeći, nizak stepen istraženosti. Kako bi se održao sistem podzemne eksploatacije uglja u Srbiji, potrebno je otvaranje novih rudnika u ležištima koja zadovoljavaju sve neophodne parametre.
Na osnovu izvršenih analiza ocenjeno je da bi se u ležištima uglja Ćirikovac, Melnica i Bajovac mogli izgraditi rudnici sa značajno većim kapacitetima, nego što je to slučaj kod sada aktivnih rudnika, dok je za sada aktivna ležišta Soko i Štavalj rađena analiza mogućnosti povećanja kapaciteta, što je realno moguće ostvariti uz ulaganje i opremu i investicione rudarske radove. Analize, kojima su se autori ovog stručnog rada bavili, pokazale su da se sadašnji nivo proizvodnje uglja iz podzemnih rudnika može višestruko uvećati i to za duži period, što dopušta izgradnju novih termoenergetskih objekata, čime se povećava obim proizvodnje električne energije iz uglja, što je dokazano kao ekonomičnije u odnosu na druge vidove energenata.
Izvor; RBK
