Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Otpaci greju, ali su skupi

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

 

Sremska Mitrovica će se sledeće godine grejati na ljuspice od suncokreta. Zahvaljujući fabrici ulja u blizini, to je izvodljivo, samo je još potrebno da se u lokalnu toplanu ugradi skupi kotao na biomasu. Investicija će koštati tri miliona evra.

Procenjena vrednost našeg godišnjeg energetskog potencijala iz svih obnovljivih izvora energije je 4,3 miliona tona ekvivalenta nafte, što je skoro četvrtina godišnje energetske potrošnje u Srbiji. Čak 62 odsto potencijala obnovljivih izvora energije je – biomasa. Poljoprivredna biomasa iznosi oko 1,6 miliona tona ekvivalenta nafte, a 1,5 milona tona ekvivalenta nafte dolazi od šumskog otpada.

Slobodan Cvetković, savetnik u Ministarstvu životne sredine, kaže da su preterane tvrdnje kako Srbija godišnje gubi milijardu evra zato što ne pretvara u energiju svu tu količinu biomase (prirodni otpad koji trune, poljoprivredni, šumski, životinjski).

– Obnovljivi izvori jesu rešenje, ali je energija takvih izvora skupa. U Srbiji se, recimo, proizvede 100.000 tona briketa i peleta, i sva količina se izvozi u Evropu, za dobru cenu. Peći na brikete i pelete se ovde malo koriste jer mnogo koštaju, kao i kotlovi na biomasu.

Ali kod nas je, za početak, velika investicija – sakupljanje šumskog otpada. Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor JP ”Srbijašume”, kaže da se šumski otpad, zasad, uglavnom sakuplja u Vojvodini, zato što su tamo ravniji i pristupačniji tereni:

– Tržište biomase sada ne postoji. Pelete koje izvozimo u Italiju, proizvode se od otpadnog drveta sa pilana i, nažalost, dobrim delom od ogrevnog drveta, a ne iz šumskog otpada.

Kad je reč o ”zelenoj struji”, tj. elektranama na biomasu, interesovanje i domaćih i stranih investitora je veliko. Posebno otkako je Srbija 2010. donela tarifu koja podstiče proizvodnju električne energije iz biomase. Cena se kreće od 12 do 14 centi po kilovat-satu proizvedene energije.

Zeleni izvori za deset godina

Do 2020. Srbija bi trebalo da 25 odsto energije dobija iz tzv. zelenih izvora. Napravljene su studije o deset toplana koje bi trebalo sa uglja da budu prevedene na biomasu, a obeleženo je i 1.000 lokacija za mini-elektrane.

Izvor novosti.rs

 

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Nedostatak stručnog kadra i nabavka reaktora ključni izazovi na putu do prve nuklearke

Energetski sektor u Srbiji u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova, od kojih je prvi obezbeđivanje dovoljno energije za građane i privedu, a drugi da energiju dominantno ne dobijamo iz izvora koji emituju ugljen-dioksid, što znači da...

Slovenija: Gen-I izdaje zelene obveznice vredne do 50 miliona evra

Slovenačka kompanija Gen-I poslala je pozvanim ulagačima ponudu za upis zelenih obveznica koje planira izdati u drugom kvartalu ove godine u ukupnom iznosu do 50 milijuna eura. Riječ je o petogodišnjim obveznicama u apoenima od po 100.000 eura s fiksnom...

Hrvatska: HROTE objavio tender za OIE vredan 257 miliona evra

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je tender za dodelu podrške novim projektima obnovljivih izvora energije vredan 257,2 miliona evra, a kvota iznosi 607,25 MW za vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane. Tenderski postupak sastoji se od javnog poziva koji je...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!