Rudarski basen „Kolubara“ uveliko se priprema za otvaranje tri nova ugljenokopa, koji će obezbediti sigurno snabdevanje strujom u narednim decenijama. Za te investicije, kakvih po vrednosti i značaju u Srbiji nije bilo proteklih nekoliko decenija, lazarevački kolektiv dobio je kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj i Nemačke razvojne banke „težak“ 150 miliona evra.
Stručnjaci u najvećem srpskom energetskom gigantu uveliko pripremaju projekte i neophodnu dokumentaciju, da bi naredne godine – na vreme – počelo otvaranje površinskih kopova „C“, „E“ i „Južnog polja“, koji bi trebalo, prvenstveno, da zamene čuveno „Polje D“ sa kojeg je, decenijama, stizalo više od 40 odsto uglja kompletne „Kolubare“.
– Izuzetno povoljan kredit velika je privilegija za naš kolektiv. Do sada su pare iz Evrope teško ulagane u rudarstvo, zbog brige za ekologiju, ali smo ozbiljnim i temeljnim studijama, ipak, dokazali da ugalj, kao izvor energije, još nema alternativu, i da se kroz projekt homogenizacije uglja značajno unapređuje i komponenta zaštite životne sredine – kaže Nebojša Ćeran, generalni direktor Rudarskog basena „Kolubara“, navodeći kako je uštedama i boljim upravljanjem, tokom prošle godine obezbeđeno 80 miliona evra sopstvenih sredstava za investicije.
Radnici
Svaki drugi kilovat struje u Srbiji proizvede se od uglja iz „Kolubare“, koja godišnje isporuči oko 30 miliona tona. Sa takvom proizvodnjom imamo višak neproizvodnih radnika, ali nikoga ne otpuštamo, već ljudi odlaze u penziju. Otvaranjem novih kopova, pre svega Radljeva, vidimo mogućnost za prijem nove, prvenstveno proizvodne radne snage – procenjuje prvi čovek Rudarskog basena.
Time će se, pre svega, „pokriti“ troškovi eksproprijacije zemljišta – zbog širenja postojećih površinskih kopova – pa je plan da se i tokom 2011. izdvoji isto toliko iz vlastitih izvora!
– Krediti Evropske banke za obnovu i razvoj i Nemačke razvojne banke biće uloženi za nabavku bagera, transportera, odlagača za nove kopove, ali i postrojenja za homogenizaciju uglja, kako bi termoelektrane radile efikasnije, uz smanjenu emisiju štetnih gasova. Zahvaljujići ovim investicijama, „ozdraviće“ i „Kolubara metal“, trenutno najveća firma mašinske industrije u Srbiji, sa oko 3.000 zaposlenih, koja je u sastavu Rudarskog basena, ali predstavlja šansu za kompletnu domaću mašinogradnju – precizira Ćeran.
„Kolubara“ je, inače, bila hronični gubitaš, a od 2009. posluje pozitivno, sada ostvarujući profit od dvadesetak miliona evra godišnje!
– Ne trošimo pare iz budžeta, niti dobijamo ikakve subvencije. Naprotiv, plaćanjem poreza i doprinosa za oko 10.000 radnika i namirivanjem drugih dažbina „Kolubara“ značajno puni državnu kasu… U protekle dve godine, prihod od prodaje uglja povećali smo za oko deset miliona evra, a i troškovi famoznog zakupa privatne mehanizacije, u odnosu na 2008, smanjeni su za čak 40 miliona evra! Istovremeno, nabavili smo 25 kamiona, po dvadesetak teških mašina i terenskih vozila za prevoz radnika na kopovima, a planiramo da kod domaćih banaka uzmemo pet miliona evra kredita kako bi dogodine troškovi zakupa bili još manji – najavljuje Nebojša Ćeran, uveren da će otvaranje novih površinskih kopova obezbediti nesmetano snabdevanje ugljem termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu i preduprediti uvoz ogromne količine struje, čak i restrikcije koje su pretile.
Vreoci
Još 2007. godine programske osnove za raseljavanje, samim tim i za izmeštanje groblja, usvojile su mesna zajednica Vreoci, „Kolubara“, EPS i opština Lazarevac, uz saglasnost vlade Srbije. S obzirom na to da više od 800 Vreočana radi u „Kolubari“ i zavisnim preduzećima, kod većine meštana postoji svest o neophodnosti iseljenja, pa je sa više od 90 odsto domaćinstava potpisan ugovor – tvrdi Nebojša Ćeran.
Izvor novosti.rs
