Na tenderu za raspodelu uglja iz Kostolca bilo je sijaset malverzacija, zbog čega se i desilo da od 35 firmi koje su pobedile čak 19 bude iz Kostolca i okoline, a da ne prođe nijedna firma iz Moravičkog i Zlatiborskog okruga, optužuju vlasnici preduzeća koja nisu dobila pravo na otkup.
Kako oni kažu, sumnje da se radi o malverzacijama potvrđuje i to što neke od tih firmi zapošljavaju samo po jednog radnika ili su osnovane tek prošle godine, dok se neke čak bave auto-transportom, a ne prodajom ogreva.
Oštećene firme tvrde i da je posledica svega toga to da je više od 300.000 građana Moravičkog i Zlatiborskog okruga prinuđeno da uvozni ugalj plaća duplo skuplje, jer je cena kostolačkog u maloprodaji 7.000, a uvoznog od 13.000 do 15.000 dinara.
Ključni bodovi
U čačanskom skladištu uglja „Helion” postoji spisak od 300 ljudi koji žele domaći ugalj, a u ovoj firmi su nam rekli da su ispunili tehničke uslove na tenderu TE Kostolac, ali su im onda na parčetu papira objasnili da nemaju dovoljno bodova.
– Radimo već 60 godina pa nam nije jasno kako mogu da imaju bolju bodovnu listu firme koje nemaju nijednog zaposlenog ili se bave auto-transportom? Očigledno da je taj bodovni sistem napravljen tako da ugalj dobije firme oko Kostolca – konstatovali su u ovom skladištu.
Kako smo uspeli da saznamo, nijedno stovarište u ovom delu Srbije nije prošlo na tenderu, ali je od 35 firmi koje su dobile ugalj čak 19 iz Kostolca ili okoline. Zanimljivo je i to da prema zvaničnim podacima neke firme nemaju zaposlene, pojedine se nalaze u selima i nemaju skladišta uglja. Na tenderu su pobedile dve firme iz sela Rečice, koje zvanično ima oko 100 kuća i oko 400 stanovnika. Firma „Ogrev”, koja se vodi kao preduzetnička, dobila je 2.000 tona, dok je trgovinsko preduzeće „Plamičak” dobilo 1.800 tona. Vlasnik prve firme je Predrag Vuletić, druge Vesna Vuletić, a obe su registrovane na istoj adresi.
Takođe, zanimljivo je da se kao vlasnik dve firme koje su prošle na tenderu „Branko koop” i „Bekić” vodi Nenad Milanović, a ugalj je dobilo i preduzeće „Bata komerc”, koje se nalazi u likvidaciji i izbrisano je iz evidencije Agencije za privredne registre. Takođe, jedan od zakonskih zastupnika firme „Sigma kop”, koja je dobila 1.400 tona uglja, je Žikica Stojićević, koji istu funkciju ima i u „MIN kopu”, koji su dobili 1.800 tona.
Kome se isplati?
Vlasnici čačanskih stovarišta veruju da nešto nije u redu oko ovog tendera, jer je nemoguće da ugalj dobijaju firme koje su registrovane tek prošle godine, i to baš iz okoline kopa. Oni tvrde da su neki od njih čak probali i da izdejstvuju određene količine uglja, ali su im u Kostolcu rekli da mogu da ga kupe od firmi koje su ugalj dobile u okolini grada.
– Državni ugalj u veleprodaji košta 2.199 dinara, ali kada mi odemo na skladište, neke od tih firmi nam prodaju po maloprodajnoj ceni od 7.000 dinara. Naravno, to nam se ne isplati, jer kada se uračunaju troškovi transporta, morali bismo da prodajemo ugalj po 11.000 do 12.000 dinara, što je neprihvatljiva cena za građane koji kupuju ugalj – tvrde čačanski skladištari.
U Ministarstvu energetike juče su nam rekli da će proveriti ceo slučaj i utvrditi da li je nešto urađeno van propisa.
– Ministarstvo će poslati inspekcijske službe da provere o čemu se radi i da li je bilo nekakvih nepravilnosti tokom tendera – kratko su nam odgovorili.
Izvor Press
