U 2023. godini, obnovljivi izvori energije činili su 45,3% bruto potrošnje električne energije u EU, što predstavlja značajan rast od 4,1 procentni poen (pp) u odnosu na 2022, prema podacima Eurostata objavljenim 21. februara. Ovo je najveći godišnji porast od kada su započeta merenja 2004. godine. Drugi i treći najveći godišnji porasti zabeleženi su 2022. (3,5 pp) i 2020. godine (3,3 pp).
Vetrogeneratori su bili glavni izvor obnovljive električne energije, generišući skoro dve trećine ukupne proizvodnje. Solarna energija je bila druga po značaju, sa udelom od 20,5%, dok su čvrsta biogoriva i drugi obnovljivi izvori činili 6,2% i 6,6%. Ukupan rast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u poslednjoj deceniji prvenstveno je postignut širenjem vetro i solarnih kapaciteta, pri čemu se solarna energija istakla kao najbrže rastući izvor. Proizvodnja solarne energije porasla je sa samo 7,4 teravat-sati (TWh) u 2008. godini (1% ukupne proizvodnje) na 252,1 TWh u 2023.
Nekoliko zemalja EU proizvelo je više od 75% svoje električne energije iz obnovljivih izvora tokom 2023. godine, uključujući Austriju (87,8%, uglavnom hidroenergija), Švedsku (87,5%, pretežno hidro i vetroenergija) i Dansku (79,4%, dominantno vetroenergija). Ostale zemlje sa udelom obnovljivih izvora većim od 50% bile su Portugal (63,0%), Hrvatska (58,8%), Španija (56,9%), Letonija (54,3%) i Finska (52,4%).
S druge strane, udeo električne energije iz obnovljivih izvora ostao je ispod 20% u pojedinim zemljama EU. Najniži procenti zabeleženi su na Malti (10,7%), u Češkoj (16,4%), Luksemburgu (18,0%) i Mađarskoj (19,5%).
