Da bi cena električne energije iz TE – TO bila konkurentna, cena električne energije u Srbiji mora da izađe iz domena socijalne kategorije. – Kod izgradnje novih gasno – parnih blokova od velikog su uticaja ne samo cena gasa, nego i troškovi investicija i stopa povraćaja kapitala
Za razgovor sa Vitomirom Kravarušićem, posvećenim promoterom kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u Srbiji i dugogodišnjim direktorom „Panonskih TE – TO“, sada u penziji, odlučili smo se još proletos slušajući njegovo izlaganje na Savetovanju energetičara na Zlatiboru, kada je tvrdio da gasne elektrane sa spregnutom proizvodnjom električne i toplotne energije imaju sigurnu budućnost, i to uprkos sve većoj ceni prirodnog gasa u Evropi. Pitali smo ga ovih vrelih dana da li tu „sigurnu budućnost“ ovih elektrana u Srbiji više određuje nagli pad cena prirodnog gasa u SAD, koji bi mogao da se prelije i na evropsko tle, ili potrebe prenosnog sistema da u proizvodnom miksu naše zemlje budu i generatori koji će brzo startovati i „peglati“ oscilacije u radu generatora na vetar ili sunčevu energiju.
U Americi gas pet puta jeftiniji
Kravarušić je za naš list rekao da se cene gasa u SAD i EU i dalje kreću suprotnim smerovima i naveo da je, prema berzanskim podacima, u maju gas u Americi bio pet puta jeftiniji nego u Evropi. Takođe, kaže on, procenjuje se da će cena prirodnog gasa i dalje rasti. I pored toga, gasno – parni blokovi grade se jednako u Evropi, kao i u Americi. Zašto? Pa zato što je cena kWh iz ovih blokova makar simbolično niža od cene kWh iz uglja, i to na oba kontinenta. Cenu energije iz uglja umnogome opterećuju visoki troškovi zaštite životne sredine kod elektrana na ugalj, a dodatni razlog je potreba da se uvećava proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, kako bi se ograničilo globalno zagrevanje atmosfere. Navodeći sve ovo, Kravarušić podseća da se EU opredelila da do 2050. Godine u energetskom bilansu Unije električna energija iz obnovljivih resursa učestvuje sa 60 do 80 odsto. Budući, međutim, da je proizvodnja iz ovih izvora neravnomerna, potrebno je imati zamenske kapacitete, koji će priskočiti u pomoć kada vetar stane ili Sunce prekriju tamni oblaci.
– Energetski vizionari i planeri došli su do tehnoekonomskih pokazatelja da su gasno – parni blokovi najadekvatniji kapaciteti za uravnotežavanje neravnomerne proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ipak, u prvom redu, primena ovakvih elektrana bazira se na njihovoj većoj energetskoj efikasnosti nego što je postižu konvencionalne termoelektrane, što donosi znatnu uštedu u potrošnji primarne energije i, u krajnjem, manju emisiju ugljen – dioksida – kaže naš sagovornik i navodi da efikasnost kogenerativnih gasno – parnih elektrana dostiže vrednosti od 84 do 90 procenata. To, međutim, ne umanjuje njihovu ulogu u održavanju frekvence u prenosnom sistemu.
Na naše pitanje da li će nova TE – TO „Novi Sad“ biti rezerva u balansiranju nagoveštenih i delom datih saglasnosti za izgradnju 400 MW na energiju vetra u Banatu, Kravarušić je opširno govorio o suštini ovog projekta i njegovoj nameni, o čemu je naš list više puta pisao, a onda direktno odgovorio:
– Tehničke performanse nove TE – TO „Novi Sad“ omogućavaće fleksibilan rad i učešće u regulaciji frekvence prenosne mreže, tako da će u kasnijem periodu, sa razvojem tržišta električne energije i pri većem angažovanju obnovljivih resursa biti moguće i njeno učešće u balansiranju neravnomerne proizvodnje elektrana iz obnovljivih izvora. Naravno, međusobne obaveze partnera u PD „Energija – Novi Sad“ a. D. Treba smatrati prioritetnim.
Teško sa ovakvim disparitetom cena
Svog sagovornika podsetili smo na njegovu tvrdnju na Savetovanju da Srbija izgradnjom gasno – parnih postrojenja može da postigne najveći deo energetske efikasnosti, na koju je obavezuju direktive EU. Pitali smo ga kako sa takvom proizvodnjom može da se postigne ekonomska efikasnost ako je u Srbiji gas skuplji nego finalna, električna energija.
– Tehnološke karakteristike gasno – parnih blokova omogućavaju znatno veću efikasnost u proizvodnji električne energije nego blokovi na ugalj. To je egzaktno dokazivo. Ali, ta efikasnost može se postići samo pod uslovom ako je u odnosima cena električne energije, uglja i gasa iskazana povećana efikasnost ovih tehnologija. Naravno, kod izgradnje novih gasno – parnih blokova od velikog su uticaja ne samo cena gasa, nego i troškovi investicija i stopa povraćaja kapitala. Disparitet cena uglja, gasa i električne energije u Srbiji je danas takav da se teško može ostvariti fizibilnost gasno – parnih blokova u odnosu na savremene blokove na kolubarski ili kostolački lignit. Znatno je povoljnije stanje kod gasno – parnih blokova sa kogeneracijom, ali i za njih su male šanse. Sa visokom cenom gasa u Srbiji (350 evra za 1. 000 kubika) i cenom struje od 5, 5 evrocenti po kilovat – času, kao i sa stopama povraćaja kapitala većim od 12 odsto, gasno – parni blokovi naprosto ne mogu da konkurišu savremenim blokovima na lignit u Srbiji. Da bi cena električne energije iz kogenerativnih gasno – parnih blokova bila konkurentna, cena električne energije u Srbiji mora da izađe iz domena socijalne kategorije i dostigne nivo cena u nekim zemalja EU i okruženja – kazao je Kravarušić.
U vezi sa rastom troškova uslovljenim smanjenjem emisije ugljen – dioksida, naš sagovornik je objasnio da TE – TO na gas, prema novom predloženom standardu, neće biti obavezne da skladište ugljen – dioksid, jer emituju oko 400 kilograma ovog gasa po MWh, što je manje od predloženog standarda. Savremeni blokovi na ugalj, pak, emituju oko 1. 800 kilograma po megavat – satu. Zato će kod njih morati da se ugrađuju uređaji za prikupljanje i skladištenje ugljen – dioksida. Tek posle 2030. Godine, naveo je Kravarušić, preispitaće se potreba ugradnje podzemnih skladišta i kod gasno – parnih blokova.
Na pitanje da li učestvuje u pripremama za donošenje nove strategije razvoja energetike Srbije, Kravarušić je kazao da je prisustvovao okruglim stolovima na kojima se govorilo o tome da sadašnji osnovni sastav proizvodnih kapaciteta u Srbiji treba da održi trend (70 procenata TE i 30 procenata HE) uz povećanje angažovanja obnovljivih izvora, izgradnju gasnih elektrana (potencijali Južnog toka) , a stidljivo je pominjana i nuklearna energija.
Integracija elektro i gasne privrede (?)
– Deregulacija tržišta električne energije posle 2015. Verovatno će doneti nove alternative razvoja u Srbiji, mada se u Evropi sve glasnije govori o ograničenim mogućnostima deregulacije tržišta električne energije, a sve više o potrebi integracije gasne privrede i elektroprivrede, pored već očiglednih efekata integracije rudarske privrede i elektroprivrede – istakao je Kravarušić.
Nismo odoleli da ga ne pitamo da li njegova doslednost u promovisanju kogeneracije počiva više na sentimentalnoj vezanosti za „Panonske TE – TO“ ili na stvarnim prednostima kogeneracije, čak i u našim uslovima.
– Već duži niz godina bavim se kogenetivnim konvencionalnim i gasno – parnim postrojenjima. Spadam u zagovornike kogeneracije, ali samo pod tehnoekonomski fizibilnim uslovima. Osnovni razlog mog opredeljenja za gasno – parne elektrane je to što se one, u odnosu na konvencionalne termoelektrane na ugalj, mogu graditi upola jeftinije i za upola kraće vreme i što imaju gotovo duplo veću efikasnost, mada u pogledu konkurentnosti po ceni električne energije nije ni blizu takav odnos. Poslednjih godina konstruktori gasnih i parnih turbina mogu da ponude gasno – parne blokove visoke fleksibilnosti koja je slična performansama hidroelektrana. Zbog visoke efikasnosti, fleksibilnosti i pouzdanosti u radu gasno – parnih blokova, može se u bliskoj budućnosti očekivati podjednako učešće elektrana na ugalj i elektrana na gas. Osim toga, razvoj civilne i vojne avioindustrije nezamisliv je bez gasnih turbina. Mnogi znaju da su veliki „džambo – džetovi“ u stvari leteće gasne elektrane snage do 100 megavata – kazao je Kravarušić..
Moguće učešće TE – TO „Novi Sad“ u balansiranju proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Ugalj i dalje oslonac
– Srbija ima dovoljno lignita da može srednjoročno da računa na stabilnu proizvodnju električne energije. Razvoj tehnologija za gasifikaciju uglja i proizvodnju sintetičkog gasa verovatno će omogućiti razvoj gasnih elektrana na bazi sintetičkog gasa i tako proširiti eksploatacioni potencijal korišćenja uglja u Srbiji za proizvodnju električne energije. Takođe, zalihe uljnih škriljaca u Srbiji mogu dati šansu gasnim elektranama – istakao je Kravarušić. – I sintetički gas i gas iz uljnih škriljaca su relativno čistije i nešto jeftinije energetske tehnologije od konvencionalnih termoelektrana na ugalj, za koje se moraju graditi podzemna skladišta ugljen – dioksida. Izgradnja Južnog toka i eventualna integracija gasne privrede i elektroprivrede realno će povećati učešće gasnih elektrana. Razvoj proizvodnje iz obnovljivih izvora nužna je realnost iz ekoloških razloga. Kada se tako posmatra mogući razvoj energetike u Srbiji, mogao bi se očekivati optimistički miks: ugalj, gas i obnovljivi izvori u odnosima 50: 15: 15. Hidroenergija zadržala bi visoko učešće, možda i znatno veće nego što ga ima sada, što zavisi od perspektiva za gradnju RHE „Đerdap 3“.
Izvor Kwh magazin
