Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaNuklearna energija nije...

Nuklearna energija nije rešenje za Srbiju

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Budućnost Srbije se zasniva na većoj energetskoj efikasnosti, ogromnom obnovljivom potencijalu i prelasku na održive industrijske prakse u oblasti poljoprivrede i mobilnosti, a ne u nuklearnoj energiji, ocenio je danas viši stručnjak za nuklearnu energiju i energetsku politiku Jan Haverkamp iz Svetskog informativnog servisa za energiju (WISE).

On je na onlajn konferenciji “Nuklearna sigurnost danas”, u organizaciji Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), rekao da postoji namera uvođenja novih vidova energije u Srbiji, ali da izgradnja sopstvenih kapaciteta suočava zemlju sa problemima koji postoje u Mađarskoj i Rumuniji.
Kako je naveo, Srbija gleda na projekat Paks II u Mađarskoj, moguće planove za male nuklearne reaktore u Rumuniji ili čak sopstveni nuklearni kapacitet.
– Paks II je kontroverzna nuklearna energija i po svemu sudeći ne može da priloži svu dokumentaciju kako bi dobili zeleno svetlo za izgradnju. Planovi Rumunije za uvođenje malih modularnih reaktora prate propale pokušaje da se završe blokovi 3 i 4 nuklearne elektrane Černavoda uz evropsku ili kinesku pomoć – rekao je Haverkamp.
Naveo je da nuklearna energija nije rešenje za budućnost i da je nuklearna industrija u opadanju, da je u EU 105 nuklearnih reaktora, a 114 van Evrope, od kojih će, kako procenjuje, 57 verovatno biti zatvoreno u narednim decenijama.
Haverkamp, takođe, smatra da nuklearne industrije neće biti od pomoći u rešavanju klimatskih promena i da bi, ako nuklearna industrija želi da udvostruči kapacitete u Evropi do 2050. godine, morala da instalira 190 novih velikih nuklearnih reaktora u narednih 29 godina.
Taj scenario je, dodao je, malo verovatan i pokrio bi svega 20% emisija gasova koji dovode do efekta staklene bašte, a koji nastaju usled proizvodnje električne energije.
– Za izgradnju bi bilo potrebno gotovo hiljadu milijardi evra kapitalnih investicija. Nuklearne elektrane i nuklearna anergija su isuviše mali, zakasneli i preskupi doprinos klimatskoj politici – kaže Haverkamp.
Predstavnik Svetske nuklearne asocijacije (WNA) Džonatan Kob ukazao je da danas 441 reaktor radi u više od 30 zemalja, a da je 56 u fazi izgradnje, kao i da se iz nuklearnoih kapaciteta obezbeđuje više od 10% svetskih potreba za električnom energijom.
To se, kako kaže, postiže uz veoma nisku emisiju gasova koji doprinose efektu staklene bašte.
– Nijedan oblik proizvodnje električne energije, bilo nuklearni, solarni ili na vetar, nije potpuno bez emisije gasova, a upotreba nuklearne energije je i dalje najbliža onoj koja je bez emisije ugljenika – rekao je Kob.
Kao još jednu prednost nuklearne energije naveo je to što obezbeđuje pouzdaniju proizvodnju električne energije nego u slučaju drugih niskougljenčnih opcija.
– Iako vetroturbina zavisi od jačine vetra, a solarni panel od količine sunčeve svetlosti, jasno je da će širok spektar izvora za proizvodnju električne energije biti potreban kako bi se čista energija i ostvarila. Upravo će nuklearna energija imati značajnu ulogu u tome – smatra Kob.
Dodao je u ovoj godini oko 60% električne energije došlo iz čistih niskougljeničnih izvora, a da je nuklearna energija obezbedila više od 25% električne energije u Evropi.
Kob je izneo i podatak da od zagađenosti vazduha, koja potiče od termoelektrana, u svetu godišnje umre više od 800.000 ljudi i naglasio da je neophodno da se pređe sa različitih vidova sagorevanja ugljenika na upotrebu nuklearne energije, hidroenergije, solarne i energije vetra.
Na konferenciji je govorio i direktor SRBATOM-a Slađan Velinov koji je kazao da Direktorat kroz mehanizme saradnje sa Evropskom komisijom i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju ulaže značajne napore da podigne nivo spremnosti za delovanje u slučaju vanrednog nuklearnog događaja.
Podsetio je su Direktorat i druge institucije u Srbiji učestvovali na međunarodnoj vežbi ConvEx-3, na kojoj je simuliran akcident na nuklerarnoj elektrani u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
– Rezultati ove vežbe pokazali su da je nasa država raspolaže adekvatnim merama za odgovor u slučaju jednog takvog događaja bilo gde u svetu – rekao je Velinov.
Konferencija “Nuklearna sigurnost danas” organizuje se treću godinu zaredom sa ciljem da pruži više informacija o nuklearnoj energiji i nuklearnim tehnologijama.
Izvor: ekapija.com
Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Više od trećine struje dobijamo iz zelenih izvora

Više od 35 procenata električne energije dobijamo iz obnovljivih izvora energije, pre svega iz hidropotencijala jer Đerdap i ostale velike hidroelektrane daju značajne kapacitete, tako da ima prostora za napredak u solaru i vetru, rekla je za RTS direktorka...

Srbija dobija i gasnu vezu sa Rumunijom

Memorandum o razumevanju o izgradnji gasne interekonekcije Srbija-Rumunija je u postupku usvajanja na Vladi Srbije i uskoro će biti potpisan, saopšteno je nakon sastanka ministarke rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ambasadorke Rumunije Silvije Davidoju. Vrednost investicije deonice od...

EU sve bliže sporazumu sa Srbijom o nabavci litijuma

Zvanično trgovinsko partnerstvo za snabdevanje Evropske unije kritičnim sirovinama iz Srbije je „pred nama“, a pregovori su u završnoj fazi, rekao je evropski komesar za „Zeleni plan“ Maroš Šefčovič za Euronews. Trgovinski sporazum između EU i Srbije nagovešten je prošlog septembra, ...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!