Više od pola veka, Balkan je živeo unutar predvidivog energetskog ekosistema: električna energija iz domaćeg uglja, naftovodi i gasovodi pod snažnim uticajem Rusije i infrastruktura izgrađena u doba socijalizma. Ali protekla decenija — a posebno globalni energetski potres nakon 2022. — potpuno je srušila taj stari poredak.

Formira se nova geometrija. Geometrija koja se ne zasniva na ideologiji, već na koridorima, konektorima, interkonektorima, LNG tokovima, strateškim gasnim rutama, obnovljivim megaprojektima i nadmetanju globalnih energetskih sila koje pokušavaju da se ukotve u regionu koji dodiruje EU, Crno more, Jadran i šire Mediteran.

Balkan više nije energetska periferija.

On postaje raskrsnica — a raskrsnice su geopolitičke.

Ovo je mapa redefinisanog energetskog uticaja koja danas oblikuje region.

Kolaps monopola: Od ruske centralnosti do višestrukog snabdevanja

Decenijama je Balkan funkcionisao u skoro monopolskom okruženju. Rusija je snabdevala gotovo sav uvozni gas za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i delove Bugarske. Položaj Moskve bio je toliko duboko ukorenjen da se diverzifikacija smatrala politički osetljivom, tehnički komplikovanom i ekonomski neprivlačnom.

Taj svet se raspao gotovo preko noći.

Posle energetskog šoka 2022. godine, sve balkanske vlade — i članice EU i one van nje — bile su primorane da iz osnova preispitaju svoje strategije. Rezultat je okruženje u kojem Rusija ostaje važna, ali više nije neprikosnoveni akter.

Region danas snabdevaju Azerbejdžan kroz Južni gasni koridor, LNG iz Grčke i Hrvatske, gas koji dolazi kroz Tursku, sve brojniji EU podržani interkonektori, kao i rastući sloj obnovljivih izvora finansiranih kapitalom iz Persijskog zaliva, Kine i Evrope. U krizama se vlade i dalje oslanjaju na ugalj kako bi održale stabilnost mreže, ali ih ekonomija, regulativa i javni pritisak postepeno guraju ka čistijim sistemima.

Nijedan akter nije zamenio Rusiju. Umesto toga, Balkan živi u pluralističkoj, konkurentskoj, fragmentisanoj energetskoj geometriji, oblikovanoj promenljivim savezima i infrastrukturnim koridorima.

Interkonektori: Nove arterije energetske suverenosti

Najtransformativniji trend je ekspanzija interkonektora.

U starom sistemu, svaka balkanska država bila je energetsko ostrvo. Danas, gasovodi i elektroenergetski kablovi povezuju:

• Grčku i Bugarsku,
• Bugarsku i Srbiju,
• Srbiju i Mađarsku,
• Hrvatsku i BiH,
• Severnu Makedoniju i Grčku,
• Albaniju i evropsku mrežu preko TAP-a i budućih LNG kapaciteta.

Svaki novi cevovod, kabl ili ventil smanjuje strateški uticaj pojedinačnog snabdevača i povećava pregovaračku moć balkanskih država.

Ovi interkonektori preoblikuju političku mapu.

Oni stvaraju izbor — a izbor je geopolitička autonomija.

Balkan konačno dobija nešto što mu je decenijama nedostajalo: redundansu. Više tačaka ulaza znači da nijedan akter ne može zaustaviti sistem bez toga da ga drugi zamene.

Ulazak novih aktera: Kaspijski region, Zaliv, Mediteran, Azija

Najdramatičnija promena u novoj energetskoj geometriji je dolazak novih snabdevača i investitora.

• Azerbejdžan postaje ključni novi gasni dobavljač za Grčku, Bugarsku i Srbiju.
• Zemlje Zaliva — pre svega UAE i Saudijska Arabija — ulaze kroz projekte obnovljivih izvora, modernizaciju mreže i finansijska partnerstva.
• Istočni Mediteran dobija na značaju dok grčke LNG terminale snabdevaju SAD, Katar i drugi, a gas se dalje preusmerava na sever.
• Kina je prisutna kroz finansiranje termoelektrana, industrijskih kompleksa, vetroparkova i solarnih elektrana.
• Turska se pozicionira kao nezamenljiv tranzitni koridor koji povezuje kaspijski, ruski i bliskoistočni gas sa regionom.

Rezultat je pretrpano i dinamično polje.

Balkan više nije pasivna krajnja tačka; on je zona takmičenja.

Novo srce sistema: Neočekivani uspon Grčke i Bugarske

Dve zemlje tiho su postale kičma balkanske diversifikacije: Grčka i Bugarska.

Grčka se od margine pretvorila u LNG ulazno čvorište i tržišni centar. Njeni terminali i gasovodi omogućavaju tokove koji dopiru do Severne Makedonije, Srbije i dalje. Elektroenergetske veze čine je ključnom karikom za uvoz i izvoz struje.

Bugarska, nekada tranzitni zarobljenik jednog snabdevača, danas je balansna tačka za kaspijski gas, LNG iz Grčke i tokove ka severu i zapadu. Nalazi se u centru mreže koja dotiče Rumuniju, Srbiju, Severnu Makedoniju i Crno more.

U novoj geometriji, Grčka i Bugarska su čuvari kapije.

Za Beograd, Skoplje i Sarajevo, energetska strategija danas počinje pitanjima o grčkom LNG kapacitetu i bugarskoj interkonektivnosti.

Dugovečnost uglja: Balkanski paradoks

Uprkos političkim izjavama i zelenoj retorici, dobar deo regiona i dalje zavisi od lignita.

Srbija, BiH i Severna Makedonija oslanjaju se na zastarele termoelektrane koje su socijalno i politički osetljive. One održavaju pristupačne cene struje i čuvaju radna mesta, ali su u raskoraku sa klimatskim politikama i trendovima EU.

To stvara temeljnu tenziju:

• Ugalj drži svetla upaljena.
• Gas obezbeđuje most ka tranziciji.
• Obnovljivi izvori nude dugoročni izlaz.
• Interkonektori daju političku autonomiju.

Nova geometrija mora da uključi ovaj paradoks, a ne da ga ignoriše.

Tiha revolucija: Priključenje balkanskih elektrotržišta Evropi

Dok se pažnja najčešće usmerava na gas, mnogo dublja promena dešava se u tržištima električne energije.

Balkan se priključuje evropskim platformama trgovanja, dan-unapred tržištima, balansnim mehanizmima i prekograničnim aukcijama. Mrežni kodovi se usklađuju, interkonekcioni kapaciteti unapređuju, a tržišno spajanje napreduje korak po korak.

To znači da region postaje deo jedinstvenog kontinentalnog elektroenergetskog sistema, čak i pre nego što sve zemlje uđu u EU.

Ovo tržišno povezivanje radi u tišini ono što politika teško postiže.

Srbija između tri vektora: Rusija – EU – Azerbejdžan

Srbija se nalazi u centru najkompleksnijeg energetskog trougla.

• Istorijska gasna zavisnost vezana je za Rusiju.
• Novi pravci diverzifikacije dolaze iz Grčke i Bugarske, uz gas iz Azerbejdžana i LNG.
• Tržište električne energije sve više oblikuju pravila i cene EU.
• Najveći industrijski potrošači su kineski rudnici i metalni kompleksi.
• Budući energetski projekti uključuju partnere sa svih strana — istočnih i zapadnih.

Beograd postaje primer multivektorske politike: korišćenje svakog koridora, svakog investitora i svakog snabdevača radi maksimalnog prostora za manevar.

To daje polugu — ali i povećava ranjivost.

Pobednici i gubitnici novog poretka

Novi energetski poredak stvara jasne dobitnike i gubitnike — ali te kategorije nisu trajne.

• Države sa jakim interkonektorima i raznovrsnim snabdevanjem dobijaju otpornost i pregovaračku moć.
• One koje to nemaju ostaju izložene šokovima i pritiscima.
• Kompanije koje se brzo prilagođavaju tržištima i zelenim politikama postaju regionalni lideri.
• One koje se drže monopolskog modela rizikuju stagnaciju.

Najveći pobednik je svaka država koja shvati da energija više nije samo gorivo — već infrastruktura, diplomatija, regulativa, finansije i kontrola narativa.

Nova geometrija u jednoj rečenici

Balkan se pomerio sa jednosmernog, jedno-izvorskog sistema ka mreži višestrukih izvora, koridora i aktera, gde gas, struja i obnovljivi izvori teku duž ukrštajućih ruta koje oblikuje isto koliko politika, toliko i fizika.

Cevovodi više ne znače dominaciju.

Oni znače opciju.

Scenariji za budućnost (2030–2040)

Sledeća decenija odlučiće da li će nova geometrija postati stabilna i integrisana — ili će se raspasti pod pritiskom interesa i kašnjenja.

1. Zelena akceleracija uz kontrolisanu gasnu zavisnost

• Smanjenje uglja
• Veliki rast solarnih i vetrokapaciteta
• Modernizovane mreže sa digitalnim upravljanjem i skladištenjem
• Raznovrsno snabdevanje gasom koje se koristi kao fleksibilna rezerva

2. Produženi gasni most i spora tranzicija

• Ugalj se postepeno smanjuje
• Gas preuzima centralnu ulogu duže nego planirano
• Spor rast obnovljivih izvora zbog administrativnih prepreka
• Rizik od karbon-zaključavanja i budućih visokih troškova

3. Fragmentisana tranzicija i režim upravljanja krizama

• Neke zemlje napreduju, druge stagniraju
• Nedostatak koordinacije
• Povremene energetske krize usled hladnih zima, suša ili šokova na tržištu
• Sistem postoji fizički, ali ne funkcioniše politički

4. Integrisani kontinentalni energetski čvor (najambiciozniji scenario)

Do 2040. Balkan postaje:

• izvoznik čiste energije,
• tranzitni koridor za diverzifikovane gasne tokove,
• centar pilot-projekata zelenog vodonika,
• privlačna destinacija za nove industrijske investicije.

Ovo zahteva stabilnost, reforme i strateško planiranje — ali uz veliki potencijalni dobitak.

Šta odlučuje pobednika do 2040?

Budućnost više zavisi od upravljanja nego od geologije:

• Da li će interkonektori biti iskorišćeni ili tretirani kao politički trofeji?
• Da li će se obnovljivi izvori brzo otključati ili ugušiti u birokratiji?
• Da li će se izlazak iz uglja voditi pravedno ili odlagati do poslednjeg trenutka?
• Da li će novi snabdevači biti deo uravnoteženog portfolija ili nove zavisnosti?

Energetska geometrija Balkana je još uvek fluidna.

Između 2030. i 2040. ona može postati postojan sistem ili mozaik propuštenih prilika.

Region prvi put ima stvarne opcije.

Ono što mu nedostaje nije infrastruktura — već jasna, zajednička odluka o tome kakvu energetsku budućnost želi da izgradi.