Poslovne aktivnosti Naftne industrije Srbije temelj su za obezbeđenje energetske stabilnosti Srbije. NIS redovno analizira geopolitičke okolnosti i svoje strateške poslovne aktivnosti prilagođava tim zbivanjima. Do 2020. proizvodnja od pet miliona tona nafte. Ove godine startuju nova postrojenja za hidrokreking i hidroobradu u Pančevu, rekao je Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a za Bilten Nacionalni naftni komitet Srbije.
BILTEN NNKS: Kolika je uloga NIS-a u obezbeđenju energetske stabilnosti Srbije?
Kiril Kravčenko: NIS ostaje stožer energetske stabilnosti zemlje, a takva tvrdnja ima potvrdu kako u strateškim planovima kompanije, tako i u rezultatima poslovanja i, naravno, u činjenici da je u toku transformacija NIS-a iz naftno-gasne u energetsku kompaniju. U protekle tri godine NIS je napravio značajne korake u pravcu obezbeđenja energetske stabilnosti zemlje. Prošle godine oformljen je novi Blok Energetika, koji u skladu sa globalnim tendencijama i principima održivog razvoja, kao i dugoročne energetske stabilnosti, pruža kompaniji novu perspektivu razvoja. U skladu sa tim jedan od prioritetnih investicionih pravaca u NIS-u u 2012. godini će postati upravo energetika. U razvoj energetske oblasti, koja uključuje gasnu i alternativnu energetiku, projekte za iskorišćenje bio-goriva i energije vetra, kao i termalnih voda, NIS će tokom ove godine zajedno sa svojim strateškim partnerima investirati najmanje 35 miliona evra.
Na kojim projektima kompanija zasniva strategiju u sektoru proizvodnje nafte i gasa?
– Poslovne aktivnosti NIS-a temelj su za obezbeđenje energetske stabilnosti Srbije. Posebnu pažnju NIS poklanja obezbeđenju strateških rezervi nafte i gasa. Osim Panonskog basena, NIS je već usmerio istraživanja ka novim potencijalnim lokacijama južno od Save i Dunava, a obezbeđenje energetske sigurnosti planira se i realizacijom projekata istraživanja i proizvodnje nafte i gasa u regionu – u Republici Srpskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Prema Strategiji razvoja, do 2020. godine, NIS planira obim proizvodnje u visini od pet miliona tona nafte i obezbeđenje rezervi koje pokrivaju 10 godina tekuće proizvodnje.
Kada se na domaćem tržišti mogu očekivati NIS-ova goriva evro-kvaliteta?
– Stabilnosti snabdevanja zemlje gorivom evropskog kvaliteta doprineće modernizacija prerađivačkih kapaciteta i ove godine puštanje u rad jedne od najvećih investicije u Srbiji – postrojenja za hidrokreking i hidroobradu u Rafineriji nafte Pančevo. U celini, u protekle tri godine, NIS je u razvoj svog poslovanja uložio 1,5 milijardi evra, a isto toliko planira da investira u sledeće tri godine. Cilj menadžmenta kompanije je da NIS postane moćna, regionalna energetska kompanija.
U kojoj meri geopolitička zbivanja utiču na strategiju korporativne politike, imajući u vidu nepredvidivost njihovih posledica?
– Kompanija je svesna ekonomske krize i složene situacije koju ona nameće, kao i uloge koju NIS ima u nacionalnoj ekonomiji. Nema sumnje da će uspešno poslovanje i povećana efikasnost NIS-a doprineti i boljim energetskim i ekonomskim prilikama u zemlji. Osim što je najveći budžetski davalac, NIS je sada jedan od najvećih investitora u Srbiji, a spreman je i dalje da ulaže u budući razvoj poslovanja, o čemu najbolje svedoči činjenica da će obim investicija i u sledeće tri godine biti 1,5 milijardi evra – po 500 miliona evra godišnje. Zahvaljujući realizaciji poslovne strategije, NIS namerava da do 2020. godine postane dostojan predstavnik Srbije na međunarodnoj privrednoj sceni, uticajan igrač, ne samo na tržištu Balkana, već i na tržištu cele Evrope. NIS je prva srpska kompanija koja je otvorila svoje predstavništvo u Briselu, želeći da tako pomogne evrointegracijama Srbije, utiče na energetsku politiku pametnog i održivog razvoja, i obezbedi konstruktivan dijalog sa evropskim institucijama koji će ojačati saradnju i poverenje, između ostalog i u nestabilnim okolnostima savremenog sveta. NIS redovno analizira geopolitičke okolnosti i svoje strateške poslovne aktivnosti prilagođava tim zbivanjima ne narušavajući pri tom ni svoju efikasnost ni potrebe tržišta, i nalazeći ravnotežu između potreba Kompanije i društva u celini.
