Da u Naftnoj industriji Srbije žele da postanu značajan igrač na regionalnom naftnom tržištu, nije nikakva tajna jer većinski vlasnik NIS-a, ruska kompanija „Gaspromnjeft“, to ističe od trenutka kada je ušla u domaću naftnu kompaniju.
Da bi to i uradili potrebno je i povećanje proizvodnje i modernizacija rafinerijskih postrojenja kako bi se na evropsko tržište uopšte moglo plasirati gorivo proizvedeno u Srbiji. Modernizacija postrojenja u Rafineriji nafte u Pančevu je u toku, a predsednik Upravnog odbora „Gasproma“ Aleksej Miler je prilikom nedavne posete Srbiji ukazao da će, posle modernizacije, što se očekuje u trećem kvartalu 2012. godine i u šta će biti investirano oko 550 miliona evra, biti povećan kapacitet ove rafinerije i da će se u njoj godišnje proizvoditi 4,8 miliona tona naftnih derivata goriva evropskog kvaliteta. To će, kako je tada rekao generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko omogućiti da se iz pogona ove rafinerije 2014. godine iz Srbije izvoze derivati u vrednosti većoj od milijardu evra.
Dakle, širenje uticaja na regionalnom energetskom tržištu u oblasti maloprodaje je u planu. U NIS-u kažu da su za sada prioritetna tržišta Bugarske i Rumunije, ali i Bosne i Hercegovine, najpre Republike Srpske, te Hrvatske, ali ističu da kompanija nije zainteresovana da, nakon objave da se OMV povlači s hrvatskog tržišta, kupi njihove pumpe u ovoj zemlji. Da li će tako i ostati ili će se stav kompanije promeniti sada se odgovor ne može dati, ali je NIS veće krenuo ka tržištu u okruženju jer je već sada u Bugarskoj podnet zahtev nadležnim organima za kupovinu desetak benzinskih pumpi, a u Republici Srpskoj jedna benzinska stanica je već kupljena.
Dok se izlazak na tržišta u okruženju polako, ali temeljno priprema, NIS je, kako bi obezbedio dovoljno sirovina za ispunjenje planova o liderstvu, aktivno započeo istraživanja nafte i gasa, a u devet meseci ove godine proizvodnja nafte i gasa veća je za 26 odsto nego u istom periodu 2010. godine. U NIS-u planiraju investiranje oko 400 miliona evra u geološka istraživanja, a pored Srbije, započet je i program razvoja novih ležišta u zemljama u okruženju – Rumuniji, Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i Mađarskoj. Već sledeće godine NIS će u Mađarskoj početi bušenje tri istražne bušotine, a početak proizvodnje očekuje se 2013. godine. Istražuje se i u Rumuniji, gde su istražni blokovi u neposrednoj blizini granice sa Srbijom, što će omogućiti lako povezivanje bušotine sa infrastrukturom NIS-a. Sledeće godine planirano je bušenje četiri istražne bušotine, dok se početak komercijalne proizvodnje očekuje 2013. i 2014. godine. Istražuje se, naravno, i u Srbiji, a osim u Vojvodini, geološka istraživanja odvijaju se i u užoj Srbiji.
Kako do Evrope?
Ulaganje u istraživanje i povećanje proizvdonje u naredne dve godine svakako je dobra priprema za ostvarenje planova vezanih za izlazak na evropsko naftno tržište. Da li NIS graditi nove pume u zemljama u okruženju, ili će kupovati one koje su pojedini učesnici na naftnom tržištu u regionu spremni da prodaju, sada se još uvek ne može pouzdani reći.
Izvor dnevnik
