Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikeNema brzog rešenja...

Nema brzog rešenja za visoke cene energije

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Evropsko tržište gasa i energije izuzetno je skučeno, a cene su skočile. Lideri EU sve češće ističu da je situacija postala „nepodnošljiva“ za domaćinstva i kompanije. 

Rastuće cene energije

Evropske cene gasa su u poslednje vreme veoma visoke i volatilne. U vreme pisanja ovog članka, cene gasa su bile oko 90 evra po MWh, ali se na kratko trgovalo i za preko 160 evra po MWh. Ove cene su znatno iznad dugoročnog proseka od oko 20 evra po MWh na tržištu gasa u severozapadnoj Evropi. Uticaj je još izraženiji s obzirom na to da se gasom u dubinama krize Covid-19 trgovalo na najnižim nivoima od 3,5 evra po MWh. Kao rezultat, cene električne energije porasle su skoro pet puta u zemljama južne Evrope, poput Italije, Španije i Portugalije, a više od tri puta u zemljama Severne Evrope, poput Nemačke, Holandije, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva.

Savršena oluja za energetska tržišta

Široko se raspravlja o brojim faktorima koji podižu cene energije, ali nedavni skok teško da je mogao doći u nezgodnije vreme za vlade. Samo mesec dana uoči globalnog samita o klimi COP26 u Glazgovu, trenutni stres na energetskim tržištima izlaže izazovima prelazak na neto nultu ekonomiju. Postoji opasnost da bi COP26 mogao da preusmeri fokus sa dugoročnih rešenja za postizanje pariskih klimatskih ciljeva na kratkoročna rešenja za kompanije i domaćinstva koja se suočavaju sa visokim cenama energije.

Faktori koji povećavaju cene energije

Faktori potražnje

  • Hladniji početak godine.
  • Jači ekonomski oporavak od očekivanog.
  • Strah od nedostatka zaliha u slučaju hladne zime.

Faktori ponude

  • Nizak nivo skladištenja gasa u evropskim objektima. 
  • Konkurencija za LNG između Evrope i Azije sa premijskom trgovinom u Aziji u odnosu na Evropu.
  • Manja brzine vetra od uobičajene u severozapadnoj Evropi, koja utiče na pad dostupnosti energije iz vetrogeneratora. 
  • Nema dodatnog snabdevanja iz Rusije: zemlja ispunjava svoje ugovorne obaveze za isporuku gasa u Evropu, ali nije obezbedila veće dodatne isporuke.
  • Velika sezona održavanja na norveškim poljima tokom leta.
  • Smanjena domaća ponuda zbog pada proizvodnje na gasnom polju Groningen kako bi se sprečili novi zemljotresi u regionu. Ovo gasno polje u Holandiji snabdevalo jr i delove Nemačke, Belgije, severne Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva.
  • Postepeno ukidanje elektrana na ugalj i nuklearnih postrojenja.

I kompanije i domaćinstvo su pogođeni

Komunalne kompanije nalaze se na prvoj liniji energetskog tržišta. Generalno, one imaju koristi od blago viših cena gasa i električne energije, posebno one veće sa strogim politikama rizika. Dobitnici su proizvođači nafte i gasa i kompanije koje upravljaju sopstvenim proizvodnim kapacitetima. Ipak, nisu sva komunalne kompanije integrisale poslovne modele, a mnogi trgovci električnom energijom su negativno pogođeni – neki su čak proglasili bankrot. Njihovi poslovni modeli, zasnovani na pridobijanju novih potrošača po nižim cenama, zarobljavaju klijente sa dugorčnim ugovorima. Ostvareni prihodi postaju nedovoljni kada veleprodajne cene električne energije i gasa počnu da rastu. 

Rastuće cene gasa i energije potencijalno imaju veliki uticaj i na energetski intenzivne sektore, poput industrije hemikalija, čelika, cementa, papira i stakla. U kojoj meri su kompanije pod pritiskom u velikoj meri zavisi od njihovih izvora energije i strategije hedžinga. Na primer, holandska kompanija za topljenje aluminijuma Aldel nedavno je objavila da mora da smanji proizvodnju ako cene ostanu visoke. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je 15 MWh električne energije što kompaniju košta 2.400 evra po trenutnim cenama, dok je cena na svetskom tržištu 2.500 evra. Dodavanje plata, održavanja, troškova mreže i kapitalnih troškova rezultira gubitkom. Niži nivoi proizvodnje mogli bi dodatno uticati na lance snabdevanja i imati posledice po druge sektore, poput građevinarstva.

U transportu je većina sektora do sada bila manje pogođena, iako su operatori železnice veliki potrošači električne energije. Nafta je glavni izvor energije u transportu. Cene nafte su takođe porasle, ali ne u istoj meri kao cene gasa, uglja i električne energije. Ipak, troškovi goriva su u porastu i predstavljaju izazov za avioprevoznike jer troškovi goriva čine četvrtinu njihovih ukupnih troškova. Strategije hedžinga mogle bi ublažiti trenutni uticaj, ali sektor je već pod finansijskim pritiskom i avio kompanije i dalje gube novac. Isto se odnosi i na špediterske kompanije koje plaćaju sopstvene račune za gorivo, ali je uticaj manji jer imaju koristi i od visokih tarifa i profita. U međuvremenu, drumski prevoznici često mogu na osnovu klauzula da prenesu značajan deo povećanja troškova na klijente, pa su i uvoznici, izvoznici i potrošači pogođeni.

Kreatori politike mogu da intervenišu na tržištima gasa

Sve je veći pritisak na kreatore politike da preduzmu akcije. Pojedine velike kompanije u energetski intenzivnim sektorima upozorile su na smanjenje proizvodnje jer posluju s gubitkom zbog visokih cena energije. Domaćinstva u Španiji već protestuju jer su im računi za energiju porasli. Evropska komisija predložila je objavljivanje seta alata sa opcijama kako vlade i EU mogu da reaguju. Međutim, malo se radi na postizanju konsenzusa o tome koje alate dodati. Razmotrimo mogućnosti.

1.

Kupovina gasa iz Rusije i Norveške. Evropska potražnja za gasom iznosi 604 milijarde kubnih metara (bcm), dok je proizvodnja gasa samo 260 milijardi kubnih metara. Dakle, 344 milijarde kubičnih metara se isporučuje sa međunarodnih tržišta, prema najnovijim Svetskim energetskim izgledima Međunarodne agencije za energetiku. Većina dolazi iz Rusije i Norveške, dok je poslednjih godina sve veći udeo LNG-a u regionu. Kreatori politike mogli bi da potpišu dugoročne ugovore sa Rusijom i Norveškom kako bi povećali isporuke gasa. Nadia Calvino, ministarka finansija u Španiji, iznela je u ponedeljak molbu da Brisel centralizuje kupovinu gasa. To bi moglo povećati pregovaračku moć i rezultirati boljim poslovima u poređenju sa situacijom gde države članice same obezbeđuju svoje snabdevanje gasom.

2.

Punjenje skladišta gasa. Evropska skladišta gasa su na rekordno niskom nivou za ovo doba godine. Skladišta gasa u Evropi su ispunjena oko 76%, u poređenju sa petogodišnjim prosekom od oko 90%. Ali situacija u pojedinim zemljama je još gora. U Holandiji, na primer, skladišta su u proseku poluprazna.

3.

Sprovođenje propisa za korišćenje skladišta gasa. Evropske zemlje članice imaju različite politike za korišćenje skladišta gasa. Neke zemlje, poput Poljske i Španije, primjenjuju minimalne zahteve za punjenje, koji garantuju da su skladišta napunjena do najmanje 80% pre zime. Druge zemlje, poput Holandije, prepuštaju se tržištu. I ovog leta, tržišni igrači nisu imali podsticaj da dopune rezerve. Spot cene gasa su već bile neobično visoke u letnjim mesecima, s tim da su cene fjučersa za zimske mesece bile ravnomerno niže. Ta neobična situacija nije dala podsticaj za kupovinu i skladištenje gasa. Bila je u oštrom kontrastu sa normalnim tržišnim uslovima, pri čemu su spot cene gasa bile niske u letnjim mesecima, a fjučers gasa ukazivao na veće cene tokom zimskih meseci (contango).

4.

Ubrzanje Severnog toka 2. Gasovod Severni tok 2 sa kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara namenjen je povećanju izvoza gasa iz Rusije u Evropu, ali se suočio sa određenim kašnjenjima zbog oštrog protivljenja Vašingtona. Gazprom je završio izgradnju prošlog meseca, a nemački regulator, Bundesnetzagentur, sada ima četiri meseca za sertifikaciju gasovoda i usklađivanje sa standardima i propisima EU. Ako strane ubrzaju proces, gasovod bi mogao da počne sa radom pre januara ili februara, koji su obično najteži zimski meseci.

5.

Zamena gasa za druge izvore energije. Gas ima veliku ulogu u proizvodnji električne energije jer mnoge evropske zemlje postepeno ukidaju termoelektrane na ugalj ili nuklearnu energiju, a obnovljivi izvori energije ne mogu u potpunosti da nadoknade razliku. Ali postoje načini za ublažavanje trenutne situacije:

  • Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj često je ograničena smanjenjem maksimalnih nivoa proizvodnje, koji bi se lako mogli povećati. A neke elektrane na ugalj koje su nedavno već zatvorene mogle bi se oživeti.
  • Nuklearne elektrane će verovatno obezbediti manju fleksibilnost u realnoj proizvodnji električne energije, ali bi odgađanje postepenog povlačenja moglo pozitivno uticati na raspoloženje na tržištu uklanjanjem dela nervoze.
  • Zemlje mogu povećati proizvodnju energije i grejanje iz izvora biomase. 
  • Gas se može zameniti proizvodnjom energije na bazi nafte. U stvari, to se već dešava u Aziji gde su se spot cene LNG-a povećale na ekvivalent nafte, čak do 320 dolara/bbl, u poređenju sa Brent trgovinom od oko 81 dolara/bbl. U Evropi nije česta proizvodnja energije i toplote na bazi nafte, osim za proizvodnju energije na udaljenim lokacijama ili za snabdevanje u hitnim slučajevima. Ali ovo bi ipak moglo pomoći u slučaju energetske krize.

6.

Povećanje proizvodnju sa gasnog polja Groningen. Plafon proizvodnje holandskog gasnog polja Groningen, najvećeg polja u Evropi, smanjen je sa 42 milijardi kubnih metara 2014. godine na 7-8 milijardi kubnih metara, što je u skladu sa nivoom sigurnosti za sprečavanje zemljotresa. Holandska vlada je nastojala da smanji proizvodnju iz Groningena na nulu tokom gasne godine 2022/23., koja traje od oktobra 2022. do septembra 2023. Time se povećava zavisnost zemlje od uvoza gasa. To se osetilo i izvan Holandije, jer su se delovi Nemačke, Belgije, Francuske i Velike Britanije delom snabdevali gasom iz Groningena. Trenutna gasna godina je tek počela i vlada teži da proizvede 3,9 milijardi kubnih metara, ili verovatno malo više ako se pokaže da je zima naročito hladna, jer ograničenja proizvodnje zavise od vremenskih uslova. To je daleko ispod bezbednog nivoa od oko 12 bcm. Ali povećanje proizvodnje na taj nivo suprotno je ambicijama holandske vlade da dodatno smanji proizvodnju i potpuno zatvori polje u gasnoj godini 2022/2023.

Ali sve mere imaju svoju cenu

Iako postoji mnogo načina da kreatori politike intervenišu na energetskim tržištima, oni imaju svoju cenu.

Potpisivanje dugoročnih ugovora i dopunjavanje skladišta gasa pre zime je skupo u trenutnoj situaciji na tržištima gasa. Evropa će morati da se takmiči sa Azijom, a posebno sa Kinom, za tečni gas. Ovo bi moglo biti teško s obzirom na energetske probleme kroz koje Kina takođe prolazi. Povratak ka dugoročnim ugovorima takođe će biti u suprotnosti sa novijim trendom rasta spot tržišta.

Povećanje proizvodnje energije iz termoelektrana na ugalj ili naftu otežaće postizanje ambicioznih klimatskih ciljeva koje je Evropska komisija nedavno povećala u svojoj strategiji Fit for 55. To bi takođe moglo naići na društveno protivljenje, baš kao i veća ekstrakcija gasa iz polja Groningen, veća upotreba biomase za proizvodnju energije i odlaganje „Atomausstieg-a“ u Nemačkoj i Belgiji.

Ubrzanje Severnog toka 2 moglo bi se pokazati kao najmanje kontroverzna opcija u Evropi za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja energijom. Nova Bajdenova administracija nije tako oštra u poređenju sa Trampovom administracijom, ali bi ipak SAD mogle zauzvrat zatražiti geopolitičke usluge.

Vlade će verovatno delovati

Iako mere na energetskim tržištima mogu pomoći da se tržište učini manje zategnutim, cene energije će verovatno ostati na povišenom nivou još neko vreme. Nivo cena će u velikoj meri biti određen vremenskim uslovima i percepcijom tržišta. Cene bi mogle ostati na sadašnjem nivou ili nastaviti da rastu u slučaju hladne zime. One bi mogle značajno pasti ako je zima topla i ako se anksioznost učesnika na tržištu smanji. U svakom slučaju, situacija na tržištu će se ublažiti na proleće, pa je verovatnije da će trenutni maksimumi biti privremeni. U tom pogledu, vredi se setiti situacije u proleće 2020. godine kada se naftom trgovala po negativnim cenama. Ove ekstremne okolnosti često ne traju dugo; naftom se trenutno trguje po ceni od oko 80 dolara po barelu.

Uprkos tome, kreatori politike će verovatno delovati u pravcu trenutnih visokih cena. Italija je, na primer, već izdvojila 3 ​​milijarde evra pomoći za domaćinstva sa niskim prihodima, Francuska 580 miliona evra, a Holandija 500 miliona evra. Kreatori politike u Španiji žele da smanje višak profita komunalnih kompanija koje imaju koristi od visokih cena energije. Ujedinjeno Kraljevstvo daje hitne zajmove uz državnu podršku komunalnim kompanijama koja preuzimaju kupce od snabdevača koji su bankrotirali. Ovi krediti pokrivaju gubitke koje ostvaruju uključivanjem ovih klijenata i regulisane ugovore koje oni donose.

Takođe se govori o privremenom smanjenju poreza na energiju u mnogim zemljama. Istraživanja pokazuju da se stope poreza na energiju kreću od oko 10 evra po MWh u zemljama poput Poljske, Mađarske i Belgije do 30-35 evra po MWh u zemljama poput Nemačke, Italije i Holandije. Međutim, ovo je opšta mera koja koristi svim domaćinstvima, i bogatim i siromašnim. Kreatori politike mogli bi takođe primeniti subvencije ili mere koje bi bile od posebne koristi za domaćinstva i kompanije na koje trenutne cene najviše utiču.

Izvor: think.ing.com

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cene struje kretale su se između 74 i 103 evra/MWh u 17. nedelji

U 17. nedelji cene električne energije u jugoistočnoj Evropi porasle su u odnosu na prethodnu nedelju u proseku za 13%, usled veće potražnje za električnom energijom u kombinaciji sa manjom proizvodnjom iz vetra. U regionu je cena električne energije na berzama porasla...

Evropa: Nedeljne cene struje kretale su od 25 do 103 evra/MWh

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, u četvrtoj nedelji aprila cene na glavnim evropskim tržištima električne energije porasle su u odnosu na prethodnu nedelju. Najveći rast ostvarili su EPEX SPOT tržište Francuske i MIBEL tržište Španije i Portugala, od 181%, 402%, odnosno 419%....

Evropa: Cena TTF gasnih fjučersa ispod 30 evra/MWh u 17. nedelji

  Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, cena TTF gasnih fjučersa na ICE tržištu za mesec unapred ostale su ispod praga od 30 €/MWh u četvrtoj nedelji aprila. Silazni trend započet krajem prethodne nedelje nastavio se do utorka, 23. aprila. Tog dana ovi fjučersi...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!