Ako premeštanje vreočkog groblja bude završeno do kraja leta, stvoriće se prvi i najvažniji preduslov za ispunjenje plana proizvodnje u narednoj i 2014. godini – kaže Nebojša Ćeran, direktor PD RB „Kolubara“. On ističe da pripreme za otvaranje novih kopova i obezbeđivanje novih količina uglja u normalnim uslovima traju od 10 do 20 godina. Ipak, poslovi urađeni u poslednje dve godine daju razloge za optimizam, tako da i dalje postoji šansa da se nadoknadi propušteno vreme.
Poslovanje „Kolubare“ poslednjih godina sve je bolje, kako u proizvodnom, tako i u finansijskom segmentu. Godišnja proizvodnja uglja u „Kolubari“ povećana je za 20 odsto – sa 25 miliona tona iz 2003. na 31 milion tona u 2011. godini. U TENT-u je, istovremeno, godišnja proizvodnja električne energije sa 16 milijardi povećana na 20 milijardi kilovat-časova. Ovakvih rezultata ne bi bilo bez ulaganja u obnovu opreme i poboljšanja uslova rada u „Kolubari“. Investicije tek slede i to je najvažniji proces u narednih pet godina.
Kako je Ćeran napomenuo Polje D, najznačajniji kolubarski kop, već je u fazi zatvaranja, dok kop „Veliki Crljeni“, završava eksploatacioni vek 2014. ili 2015. godine. Jasno je da „Kolubara“ za tri godine ostaje bez kopova sa kojih se obezbeđuje polovina sadašnje proizvodnje, tako da mora da obezbedi nove, zamenske kopove. Preostalo vreme nije dovoljno, ali sve se čini kako bi bilo što bolje iskorišćeno da bi se zadržala proizvodnja od 30 miliona tona godišnje. U drugoj investicionoj opciji u planu je i otvaranje kopa „Radljevo“, koji je neophodan za rad novih TE.
– Jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata je izmeštanje vreočkog groblja, a potom sledi druga faza izmeštanja reke Kolubare u naredne tri godine – istakao je Ćeran. – Izmeštanje baroševačkog groblja je, takođe, u planu. Potpisan je sporazum sa Mesnom zajednicom, radovi bi trebalo da krenu naredne godine i ne bi trebalo da nam se ponovi priča iz Vreoca. Sledi i izmeštanje dela Ibarske magistrale, regulacija reke Peštan i izmeštanje magistralnog puta Vreoci-Aranđelovac.
Ćeran poručuje da će uglja biti dovoljno, ali ako se na vreme otvori zamenski kop. Vodeći ljudi EPS-a, „Kolubare“ i Rudarskog fakulteta sagledali su dinamiku kako da proizvodnja ne padne ispod 30 miliona tona uglja godišnje. I jedan od preduslova je da se premeštanje vreočkog groblja završi ovog leta. Jer ako ne otpočne eksploatacija uglja sa ove lokacije, nedostajaće tri miliona tona uglja, što je deset odsto proizvodnje „Kolubare“. Kada se te količine uglja pretvore u uvoznu električnu energiju vrednost premašuje 100 miliona evra. Već 2014. godine planirana je proizvodnja od šest miliona tona uglja sa tog područja i ona će se obavljati i u narednim decenijama.
Izvor; Kwh magazin
