Regionalna Mreža saveta zelene gradnje Evrope, koja deluje u okviru Svetskog saveta zelene gradnje, apelovala je danas na Evropsku komisiju da ne odustaje od svojih predloga za sprovođenje strategija energetske efikasnosti u zgradama.
Kako je ocenjeno, neefikasna potrošnja energije u zgradama čini ih odgovornim za više od trećine ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropi.
„Mreža ima stav da bi predloženi zahtevi energetske efikasnosti bili dobri za ekonomiju, da bi otvorili nova ‘zelena’ radna mesta i umanjili emisiju ugljenika“, navedeno je u saopštenju.
Prema navodima Mreže, plan energetske efikasnosti EK, koji je objavljen u martu, predložio je da nadležni organi unaprede energetsku efikasnost na najmanje tri odsto od ukupne površine zgrada u svojoj nadležnosti svake godine.
U Planu je takođe navedeno i da bi svaka obnova trebalo da dovede zgradu među 10 odsto najefikasnijih zgrada u ukupnom nacionalnom zgradarskom fondu.
Poslednji nacrt Direktive energetske efikasnosti je, kako je navedeno, odbacio te instrukcije, ističući da je sada dovoljno da se ispuni zadati minumum energetskih karakteristika.
Mreža je u saopštenju prenela i izjavu predsedavajućeg Regionalne mreže Evrope Svetskog saveta zelene gradnje Pola Kinga, koji je rekao da je zabrinut zbog odluke Komisije da odustane od toga da se obnove zgrada vrše po najvišim standardima.
„Evropska komisija mora da iskoristi tu priliku da postavi ambiciozne ciljeve, koji neće samo smanjiti emisiju ugljen-dioksida nego će predstavljati i ekonomski podstrek smanjenjem potrošnje energije i otvaranjem velikog broja ‘zelenih’ radnih mesta u celom evropskom regionu“, navode se u saopštenju njegove reči.
King je, kako je navedeno, ukazao na to da emisija za koje su odgovorne zgrade čini 36 odsto emisije ugljen-dioksida u Evropi i da javne zgrade imaju značajan udeo u fondu zgrada u EU.
Savet zelene gradnje Srbije je srpski predstavnik u Svetskom savetu zelene gradnje i Regionalnoj mreži saveta zelene gradnje Evrope.
Izvor beta.rs
