Od tri miliona zgrada u Srbiji, 70 odsto nema izolaciju, ne samo po evropskim standardima, već ni po našim važećim domaćim propisima.
Otuda ne čudi što su naša domaćinstva najveći rasipnici energije u Evropi.
Po novom Zakonu, svaki novi objekat treba da ima izolaciju od 12 centimetara stiropora, čime se troši tri puta manje energije.
Vlada je odlučna da kroz energetsku efikasnost poboljša kvalitet življenja i da štedi energiju. Prvi put obuhvaćeni su i socijalni stanovi, a uvođenjem energetskih pasoša napravljen je prvi korak.
Prvi energetski pasoš dobila je poslovna zgrada na beograskom Dedinju. Potvrdu o energetskoj efikasnosti dobiće uskoro još 150 zgrada u Srbiji. Sprečavanju daljeg rasipanja energije trebalo bi da doprinese i usvajanje Zakona o racionalnoj potrošnji.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović kaže da je povećanje energetske efikasnosti prioritet rada ove Vlade i resornog ministarstva, a da je cilj da se do kraja godine donese Zakon o racionalnoj potrošnji energije i svi podzakonski akti, njih oko 30.
“Da edukujemo građane, da pomognemo ne samo građanima nego i privredi i komunalnoj eneregetici, kako da budemo efikasniji u štednji energije. Da se neko bavio energetskom efikasnošću u prethodnom periodu, mi danas ne bismo uvozili električnu energiju”, ističe Mihajlovićeva.
Predstoji dosta rada, jer najčešća slika srpske kuće ili zgrade pokazuje neizolovane krovove, neomalterisane zidove i vrata i prozore koji ne dihtuju.
Kada bi se na kući od 200 kvadrata, što je prosečna površina kuće u Srbiji, izolovala samo fasada, domaćinstvo bi godišnje uštedelo sto hiljada dinara za grejanje i hlađenje, a investiciju isplatilo za dve – tri godine. Ministarstvo građevina otvorilo je i sajt kako bi građane obavestilo o tom poslu.
“Napraviće se jedano koordinaciono telo koje će pratiti sva ta zbivanja što se tiče energetske efikasnosti. Uvećemo i nagrade i pohvale i objavljivanje na tom sajtu koja je najbolja zgrada izgrađena u tom mesecu, u godini”, kaže Jasminka Pavlović iz Ministarstvo građevina i urbanizma.
Obnovu moraju pratiti povoljni krediti. Prvi put uključena je i Republička agecija za stanovanje, koja upravlja sredstvima socijalog stanovanja. Na proleće najavljuju početek gradnje 1.700 energetski efikasnih stanova u 12 gradova.
“Znači, pokriva se ne samo socijalno najugroženije stanovništvo, nego i ono stanovništvo koje ima mala primanja i na tržištu ne može da reši svoje stambeno pitanje”, kaže direktorka Republičke agencije za stanovanje Maja Lakićević.
Izvor B92
