Kjoto protokol je deo međunarodnog sporazuma o klimatskim promenama napravljen sa ciljem smanjivanja emisije ugljen- dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Otvoren je za potpisivanje 11. decembra 1997. godine u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene. Srbija je ovaj dokument prihvatila 24. septembra 2007. godine. Njegovom primenom smanjuje se ispuštanje šest štetnih gasova koji dovode do efekta staklene bašte. U poslednjih nekoliko decenija njihova koncentracija u atmosferi je povećana usled korišćenja fosilnih goriva u industriji i saobraćaju. To je doprinelo i globalnom zagrevanju i primetnim klimatskim promenama.
U cilju ispunjavanja obaveza prema Kjoto protokolu, Republika Srbija se uključila u evropske tokove primene obnovljivih izvora energije. Određene su prioritetne strateške aktivnosti za ublažavanje klimatskih promena, a pripremljena je i nacionalna Strategija za primenu mehanizama čistog razvoja u Republici Srbiji. Strategija obuhvata oblasti upravljanja otpadom, poljoprivredu i šumarstvo. Nacionalno telo za sprovođenje mehanizama čistog razvoja u Srbiji formiralo je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Odgovorno je za izdavanje saglasnosti za rad na projektima u okviru mehanizama čistog razvoja.
Primena obnovljivih izvora energije u energetskom sektoru bitan je indikator održivog razvoja koji osigurava povećanje energetske efikasnosti. Ipak, proizvodnja energije iz biomase, koja je veoma perspektivan resurs u Srbiji, trenutno se svodi samo na pelete. Obnovljiva energija u našoj zemlji ima veliki potencijal. Prema oceni stručnjaka, posedujemo preko 800 lokacija povoljnih za izgradnju malih hidroelektrana, ali je dozvole za njihovu izgradnju dobilo samo 60 projekata. Rad na projektima često se zaustavlja zbog teškoća u dobijanju pozitivne ocene Studije uticaja na životnu sredinu, a veliki problem je i finansiranje izgradnje i nabavka opreme. Među kompanijama koje su podnele projekat za mehanizme čistog razvoja, odnosno proizvodnju energije iz biomase ili izgradnju malih elektrana, vetroparkova i vetrofarmi, našla se i „Elektroprivreda Srbije“ za izgradnju trećeg bloka u TE „Nikola Tesla“ i za završetak izgradnje TE „Kolubara B“. Kao dobar primer može da posluži postrojenje za dobijanje biogasa iz biomase u Vrbasu. Prvo u Srbiji, izgrađeno je 2011.godine i funkcioniše u okviru poljoprivrednog preduzeća „Savo Kovačević“. Investicije u izgradnju i opremanje postrojenja iznosile su pet i po miliona evra. Gas proizveden na ovaj način služiće za proizvodnju toplotne i električne energije.
Primer za smanjenje emisije gasova staklene bašte pomoću sagorevanja biogasa nalazimo i u projektu osnivanja , izgradnje i korišćenju regionalne deponije „Duboko“, koja će na odgovarajući, zakonski regulisan način zbrinjavati komunalni otpad iz opština Užice, Bajina Bašta, Požega, Arilje, Čajetina, Kosjerić, Lučani, Ivanjica i Čačak. U skladu sa procedurama, trenutno se radi na zatvaranju smetlišta u Užicu, Požegi i Čačku. Projekat uključuje i ulaganja u sisteme za prikupljanje gasa i nabavku opreme za spaljivanje metana, što će bitno smanjiti rizik po zdravlje stanovnika koji žive u blizini deponija i poboljšati njihov kvalitet života. Postojeće deponije treba izbaciti iz upotrebe u naredne tri godine jer ni jedna od njih ne ispunjava standarde za sanitarne deponije, niti se primenjuju mere zaštite životne sredine. Ne poseduju sistem za zaštitu podzemnih voda od curenja opasnih materija, a praćenje ocednih materija i kvaliteta podzemnih i površinskih voda nije sprovedeno. U saradnji sa lokalnim komunalnim preduzećima u narednom periodu radiće se i na primarnoj selekciji otpada na mestu nastanka, što podrazumeva razdvajanje otpada u domaćinstvima na papir, plastiku i ostali komunalni otpad.
U Srbiji postoji velika potreba za realizacijom projekata koji bi pomogli zaštiti životne sredine. Jedan od ciljeva zaštite je i smanjenje emisije štetnih gasova u skladu sa Kjoto protokolom. Uspešnost projekata važna je za dalju primenu nacionalne Strategije ne samo na državnom, već i na nivou svih lokalnih zajednica.
Izvor RB Kolubara
