U eri obnovljivih izvora energije i zemlje jugoistočne Evrope žele da što više iskoriste hidropotencijal gradnjom mini hidrocentrala, što u nekim zemljama, poput Rumunije, izaziva zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu. I u Srbiji izgradnja mini hidrocentrala dobija zamah a, kako ističu u resornom ministarstvu, iako se neke od 317 lokacija na kojima će se graditi mini hidrocentrale nalaze u parkovima prirode ili zonama zaštite, nijedna nije u prvoj zoni zaštite u kojoj nije dozvoljena izgradnja. Od investitora se, takođe, traži i da ispune kriterijum koji se odnosi na uticaj na životnu sredinu. U Srbiji je, međutim, zastareo katastar mini hidrocentrala koji se, prema ocenama stručnjaka, mora menjati, a lokalno stanovništvo ne učestvuje dovoljno u odlučivanju o izgradnji takvih objekata.
U Srbiji na lokacijama koje se nalaze u prvoj zoni zaštite u parku prirode nije ni u kom slučaju dozvoljena gradnja, dok se može graditi na lokacijama u drugoj i trećoj zoni. Pritom, za neke od tih lokacija mora da se, prema propisima, uradi studija uticaja na životnu sredinu, a za neke ne.
Kako je za EurAktiv rekao Dušan Mijović iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, prema uredbi o režimima zaštite u drugom i trećem stepenu zaštite moguća je izgradnja malih hidrocentrala ali snage do 5 megavata (MW).
Među 317 lokacija za koje je 19. februara Ministarstvo energetike razvoja i zaštite životne sredine raspisalo poziv za izgradnju mini hidroelektrana, neke se nalaze u parkovima prirode ili zonama zaštite, ali se nijedna ne nalazi u prvoj zoni zaštite, rečeno je EurAktivu u tom ministarstvu.
U Ministarstvu kao primer lokacija za koje ne treba da se radi studija uticaja na životnu sredinu jer nisu u prvoj zoni i ne ugrožavaju životnu sredinu, navode tri lokacije u kanjonu reke Trešnjice, u Opštini Bajina Bašta.
Dozvole za lokacije koje su u parkovima prirode izdaje Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, a za potrebe poziva objavljenog u februaru uzete su u obzir samo slobodne lokacije koje nisu imale izdate energetske dozvole i saglasnosti i za čije je izdavanje lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole nadležna jedinica lokalne samouprave.
Životna sredina kao kriterijum
Za potrebe poziva kakav je objavljen u februaru ne izrađuje se strateška procena uticaja na životnu sredinu, ali se jedan od sedam kriterijuma koje potencijalni investitor mora da ispuni odnosi na uticaj objekta na životnu sredinu, odnosno, kako je formulisano, na lokalnu samoupravu, rečeno je EurAktivu u Ministarstvu energetike, razvoja i životne sredine.
U okviru apliciranja, investitori su bili pozvani da bez izrade studije opišu sve pozitivne uticaje i koristi za okolinu planirane investicije, ali će osim toga morati da ispune i druge zakonom propisane procedure i obaveze u oblasti životne sredine, ističu u Ministarstvu.
U načelu, investitoru je ostavljeno da, kao i do sada, za svaku lokaciju za koju je zakonski to propisano uradi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju će razmatrati Sektor za zaštitu životne sredine unutar Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine i na javnoj raspravi doneti odluku o njoj. Kada investitor dobije pozitivno mišljenje o studiji može da nastavi da pribavlja dokumentaciju za izgradnju mini hidrocentrale.
U postupku pribavljanja energetske dozvole mora se izraditi analiza mogućih uticaja na životnu sredinu sa predlogom mera zaštite životne sredine, a za pribavljanje građevinske dozvole, ako nadležni organ utvrdi da je potrebno, za sve objekte snage od 1 do 50 MW neophodno je izraditi studiju o proceni uticaja postrojenja na životnu sredinu.
Za postrojenja snage ispod 1 MW nije potrebna izrada studije, osim ako se radi o postrojenjima koja će se graditi u zaštićenim prirodnom dobru i zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra i u drugim područjima posebne namene.
“Takođe, strogo će se voditi računa o biološkom minimumu koji svaki investitor mora da ostavi u rečnom koritu, što do sada nije kontrolisano”, navodi se u pisanom odgovoru koje je Ministarstvo dostavilo EurAktivu.
Kako se dodaje, do sada se dešavalo da neke mini hidroelektrane ne poštuju zakonom propisani biološki minimum tako da se masovno isušuju vodotoci i uništavaju rečna flora i fauna.
Dušan Mijović iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije rekao je da Zavod daje uslove zaštite prirode i mere pod kojima može da se izvede investicija, na zahtev koji mu se podnosi.
Naveo je i da postoje različita ograničenja za izgradnju hidrocentrala koja, između ostalog, predviđaju da ne može da se zahvata voda iz mašinske zgrade a da se ne vraća u vodotok, da cevovode treba maskirati ili da treba koristiti posotjeće kanale koji su ostali od nekadašnjih vodenica.
Prema njegovim rečima, vodi se računa i da se mini hidrocentrale ne grade u delovima u kojima se nalaze riblja plodišta.
Problem zastarelog katastra
Mijović je podsetio je da je jedina studija koja se odnosi na mini hidroelektrane katastar iz 1987. koji sadrži podatke poput položaja, predviđene snage, geološkog sastava ili ograničenja na terenu.
On je ocenio da je neophodno “inovirati” katastar, odnosno da je posle toliko godina potrebno uraditi novi, s obzirom da su se i “nivo saznanja” i okolnosti promenili tokom gotovo 30 godina.
Naglasio je da se katastri odnose na potencijalne lokacije, odnosno da ne znači da će na njima obavezno biti izgrađena i mini hidrocentrala.
“Potrebno je objasniti da potencijalna lokacija nije i obavezna lokacija”, rekao je on i dodao da to znači da se može utvrditi da se na nekoj lokaciji nalaze riblja plodištima zbog čega ne bi bilo moguće graditi objekat.
Nedovoljno učešće građana
Stranka Zeleni Srbije smatra da se ne obraća dovoljno pažnje na aspekt očuvanja životne sredine kada je reč o izgradnji mini hidrocentrala, i da se pre svega ne vodi računa o stavu lokalnog stanovništva.
Direktor Centra za zelenu ekonomiju Zelenih Srbije i savetnik predsednika te stranke Goran Mitić je rekao za EurAktiv da je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora važna ali da se takva energija ne može uvek smatrati “zelenom” posebno kada se prepliću propisi o planiranju, životnoj sredini i energetici. On je dodao da se tada javljaju “uvek neki nedostaci koji su na štetu zahteva za očuvnaje prirode i njene biološke raznolikosti”.
Mitić je ocenio da postojeći mehanizam izrade studije procene uticaja nije dovoljan i naveo da se takve studije rade za veće objekte, kao i da im prethodi procena da li su uopšte neophodne.
On je naglasio da se, takođe, zaboravlja na to da se i građani moraju konsultovati, jer izgradnja mini hidroelektrana može uticati na njihove ekonomske aktivnosti i okruženje. “To je najslabija karika u celom mehanizmu odlučivanja kod planiranja i izgradnje mini hidrocentrala. Mi nismo protiv izgradnje mini hidroelektrana ali ukazujemo na tu činjenicu jer ta najslabija karika – stanovništvo, mora biti zaštićeno”, rekao je on.
Mitić je dodao da bi “neki obilk neposredne demokratije morao da se primenjuje kod izrade planova” i da bi, kada je reč o većim projektima, “svakako morala da se ostavi mogućnost konsultacija i javnih rasprava, pa čak i neke vrste lokalnih obavezujućih referenduma”.
On je rekao i da mehanizam “zelenih stolica” u lokalnim skupštinama, u okviru koga udruženja građana imaju mogućnost da zastupaju ekološke stavove, nije dobro uspostavljen, odnosno da ih u nekim opštinama ima a u nekim nema.
“Taj mehanizam koji se izgrađuje na osnovu Arhuske konvencije kod nas nije dovršen. To je pravo na informaciju, pravo na odlučivanje i pravo na pomoć kada se iznose zahtevi”, rekao je on.
Mitić je rekao da su građani dosta zahteva i primedbi iznosili preko svojih udruženja, ali da “često njihovi ekološki argumenti nisu pravno podržani zbog čega ih lako odbacuju bilo oni koji rade studije o proceni uticaja ili oni koji daju konačnu saglasnost”.
Izvor Agencije
