Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikeNajveca solarna elektrana...

Najveca solarna elektrana gradice se u Srbiji?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

 

Luksemburška kompanija “Securum equity partners” odlučila je da iskoristi energetski potencijal sunčevog zračenja koji je, po njihovim rečima, u Srbiji za trećinu veći nego u srednjoj Evropi, i da sredinom 2013. na jugu naše zemlje počne izgradnju najvećeg solarnog parka na svetu.

Planirano je da paneli ukupne instalisane snage 1.000 MW budu postavljeni na oko 3.000 hektara.

Ivan Matejak, menadžer kompanije “Securum equity partners” za Srbiju, objasnio je za “eKapiju” zbog čega se luksemburška firma odlučila da baš u našoj zemlji gradi solarnu elektranu dvostruko veću od sadašnjeg svetskog lidera – kalifornijskog solarnog parka snage 500 MW.

– Osim izuzetno povoljnog geografskog položaja, koji je od velikog značaja budući da nam je cilj prvenstveno izvoz električne energije, važno je napomenuti i da je u Srbiji intenzitet sunčeve radijacije među najvećima u Evropi. U poređenju sa Nemačkom, zemljom koja je najnaprednija u ovom sektoru na svetskom nivou, potencijal je veći skoro za 40 % – kaže Matejak.

Obrazlažući odluku da investiciju vrednu skoro 3 mlrd USD usmere baš u našu zemlju, Matijak dodaje da su ovde naišli na razumevanje državnih organa za predstavljeni projekat, ali i da Srbija poseduje odgovarajuću elektroenergetsku infrastrukturu, te da je srpska elektromreža veoma dobro povezana sa onima u susednim državama.

– U ovoj početnoj fazi razrade projekta imali smo preliminarne susrete sa čelnicima “Elektromreža Srbije”, kojima smo izložili naše ideje. Vodeći se Planom razvoja prenosnog sistema, priključenje, koje će nastupiti u više faza, neće predstavljati problem. I same lokacije biće izabrane u odnosu na prisustvo prenosnih mreža EMS-a kao i njihove kapacitete – objašnjava Matejak iz “Securum equity partners”.

U ovoj kompaniji takođe naglašavaju da nema razloga za brigu kada je reč o zagađenju životne sredine, kao i da ne treba strahovati od eventualnog negativnog uticaja na poljoprivredu, koja je u našoj zemlji veoma važna privredna delatnost. “Securum equity partners” planira da se u izboru lokacija za solarni park vodi upravo principima što manjeg uticaja na okolinu.

– Nećemo uzimati u obzir zemljište namenjeno poljoprivredi, to je naša strateška i etička odluka. Istraživanja potencijalnih lokacija su u toku, a izbor ćemo vršiti, osim prema pomenutim kriterijumima, i prema kriterijumu efikasnosti sunčevog zračenja.

Prema planovima kompanije “Securum equity partners”, realizacija ovog projekta trebalo bi da počne već od januara sledeće godine. Procenjeno je da će dobijanje svih potrebnih dozvola biti završeno do sredine 2013, kada bi trebalo da počne izgradnja solarnog parka i njegovo priključenje na distributivni sistem, koje bi se fazno odvijalo do 2015. godine.

– Celokupan projekat biće realizovan u koordinaciji sa državnim organima i javnim preduzećima direktno zahvaćenim projektom. Uskoro će biti formirana i radna grupa u kojoj će, osim predstvanika naše kompanije, učestvovati i sve strane na koje se projekat odnosi.

Projekat je za sada na samom početku – 17. novembra 2011. godine između “Securum equity partners” i Srbije potpisan je pravno neobavezujući Okvirni sporazum, kojim su obe strane izrazile spremnost da sarađuju, a pregovori o konkretnim detaljima, prema ranijim najavama iz Ministarstva energetike, tek treba da počnu.

Luksemburška firma ističe da će se u svim fazama osloniti isključivo na lokalnu radnu snagu, ali i da će Srbija profitirati od fiskalnih davanja preduzeća čije će osnivanje biti neophodno da bi se projekat izgradne solarnog parka realizovao.

– Sigurno je i da ovakav tip projekta postavlja Republiku Srbiju na prva mesta svetske energetske mape. Nadalje, veličina investicije može privući niz drugih stranih ulaganja u sektor obnovljivih izvora energije, i ne samo u taj sektor – mišljenja je naš sagovornik.

Međunarodne analize pokazuju da će potražnja za električnom energijom rasti u sledećoj deceniji na celom evropskom kontinentu, te da će ona morati da bude zadovoljena većim delom iz obnovljivih izvora energije. Ako se pri tome uzme u obzir i obaveza zemalja članica Evropske unije da do 2020. povećaju udeo obnovoljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji na 20 % (cilj koji većina zemalja neće moći da ostvari iz sopstvenih izvora), postaju jasni potencijali za izvoz električne energije proizvedene u Srbiji.

– U ovakvom scenariju potrebno je imati i na umu odluku nekih zemalja EU, prvenstveno Nemacke, za progresivnim gašenjem nuklearnih postrojenja na njihovoj teritoriji – kažu za “eKapiju” u “Securum equity partners”.

Ipak, kako je u pitanju investicija veoma velike vrednosti, nije bilo moguće zaobići pitanje eventualnih rizika, kako na globalnom nivou, tako i na nivou same Srbije.

– Potencijalni rizici za strana ulaganja u Srbiji ne razlikuju se od onih koji postoje i u drugim državama, ne samo regiona, već i zapadne Evrope. Mnogobrojne makroekonomske neravnoteže i poteškoće proizilaze iz svetske ekonomske krize, i one bi mogle sprečiti neometano sprovođenje bitnih investicija. Uprkos tome, ulaganja u sektor obnovljivih izvora enerije zadržala su pozitivan rastući trend na globalnom nivou, zahvaljujući pre svega sopstvenom modelu razvoja, ali i rastućnom potražnjom za energijom – kaže Matejak.

Upravo ovaj trend, i činjenica da je najveći deo električne enregije koja će biti ovde proizvedena namenjen izvozu, omogućiće finansijsku samoodrživost projekta na koju “Securum equity partners” računa. Zapravo, to je i jedini mogući način funkcionisanja solarne elekatrne ovako velike snage, kada se u obzir uzme da je Ministarstvo eneregtike Srbije ograničilo podsticanje proizvođača električne energije dobijene iz sunca na ukupno 5 MW snage.

– Sam obim projekta zapravo omogućava njegovu finansijsku samoodrživost. Naime, odlukom o instaliranju 1000 MW stvara se ekonomija obima koja u samom startu smanjuje troškove komponenti koje će biti nabavljene od vodećih proizvođača panela i invertera.

Na taj način smanjiće se i prosečni troškovi poizvodnje 1 kWh, koji ce direktno uticati na profitabilnost same proizvodne strukture, bez da se koriste podsticajne mere od strane države. Poznajemo aktuelno ograničenje, koje za nas nije prepreka, jer nam je prevashodni cilj izvoz – kaže Matejak za portal “eKapija”.

Investicioni projekat čiji je zvaničan naziv “Neper solar park inkubator – Serbia” biće realizovan putem posebnog finansijskog instrumenta – “Neper” fonda, koji “Securum equity partners” u saradnji sa “Amicorp Fund Services” posebno osniva za ovu namenu.

“Neper” fond je u završnoj fazi osnivanja, i biće definitivno operativan do kraja decembra 2011. godine.

– Reč je o otvorenom investicionom fondu (open end fund), namenjenom isključivo profesionalnim i instutucionalnim investitorima. Investicioni plan predviđa minimalni godišnji povraćaj za investitore od 15 %, garantovan na period od 20 godina.

Sunce 170 puta “vrednije” od svetskih rezervi uglja

– Energija zračenja Sunca koja godišnje dolazi do zemljine površine 170 puta je veća od energije ukupnih rezervi uglja na svetu. Ona je vrlo efikasna, i zahvaljujući razvoju tehnologije moguće je upotrebljavati solarne panele i kada je oblačno – objašnjava Ivan Matejak prednosti korišćenja solarne enrgije.

– Zamena komponentistike koja se upotrebljava u proizvodnji energije iz sunčevog zračenja – panela i invertera, vrlo je jednostavna i zahteva minimalne zahvate na sistemu, što produžuje vremensku iskorišćenost solarnih parkova.

On dodaje da su ograničenja sunčeve energije svedena na minimum, te da se tehnologija vremenom usavršava što dovodi do niza pozitivnih efekata, počev od cene proizvodnje energije, kao i do optimizacije proizvodnih struktura u svim aspektima.

– Osim toga, ne zaboravimo i da korišćenje energije sunca smanjuje zavisnost jedne zemlje od uvoza fosilnih goriva. Vizuelni uticaj solarnih parkova na okolinu je ograničen, dok je onaj zvučni čak neprimetan.

Sunčeva energija, osim što je neiscrpna, ni u jednom segmentu ekspolatacije ne zagađuje okolinu. Njena upotreba direktno utiče na kvalitet života kao i na kvalitet klimatskih prilika, ne dolazi do ispuštanja štetnih materija u atmosferu kao što je to slučaj sa iskorišćavanjem fosilnih goriva, niti predstavlja veliku opasnost po život na planeti kao što to čine nuklearni pogoni.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Nedostatak stručnog kadra i nabavka reaktora ključni izazovi na putu do prve nuklearke

Energetski sektor u Srbiji u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova, od kojih je prvi obezbeđivanje dovoljno energije za građane i privedu, a drugi da energiju dominantno ne dobijamo iz izvora koji emituju ugljen-dioksid, što znači da...

Slovenija: Gen-I izdaje zelene obveznice vredne do 50 miliona evra

Slovenačka kompanija Gen-I poslala je pozvanim ulagačima ponudu za upis zelenih obveznica koje planira izdati u drugom kvartalu ove godine u ukupnom iznosu do 50 milijuna eura. Riječ je o petogodišnjim obveznicama u apoenima od po 100.000 eura s fiksnom...

Hrvatska: HROTE objavio tender za OIE vredan 257 miliona evra

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je tender za dodelu podrške novim projektima obnovljivih izvora energije vredan 257,2 miliona evra, a kvota iznosi 607,25 MW za vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane. Tenderski postupak sastoji se od javnog poziva koji je...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!