Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačka razvojna banka (KfW) nedavno su pokrenule postupke razmatranja za odobrenje zajma „Kolubari” od ukupno 140 miliona evra za nabavku sistema i rudarske opreme, na osnovu „Projekta unapređenja životne sredine u Kolubarskom ugljenom basenu”.
Ovim projektom će biti obezbeđen ujednačen kvalitet lignita koji se otkopava u „Kolubari” i čije će korišćenje omogućiti povećanje efikasnosti rada EPS-ovih termoelektrana „Nikola Tesla” i „Morava”. Tim povodom o značaju ovog projekta i efektima prvog kredita iz tzv. „zelene” kreditne linije, za naš list govori Nebojša Ćeran, direktor RB „Kolubara”, a više pojedinosti o Projektu donosimo u ovom broju na našoj Zelenoj strani.
– Projekat ima kako tehnološki, tako i ekološki značaj i praktično ima za cilj da nadomesti nedostatak investicionog potencijala „Kolubare” na početku novog investicionog ciklusa (2010-2016), koji je neminovnost, jer je rudarski basen tehnološki došao do toga da se najveće polje praktično gasi – kaže Ćeran, ocenjujući da taj investicioni ciklus kasni tri do četiri godine i da na samom početku ima dve velike tačke spoticanja: rešavanje nagomilanih problema eksproprijacije i iznalaženje sredstava za investicije od 120 do 150 miliona evra godišnje.
Podsećajući da je „Kolubara” protekle godine uspela da uštedama na brojnim pozicijama u tekućem poslovanju investira 80 miliona evra sopstvenih sredstava, najviše u minule dve decenije, direktor „Kolubare” kaže da u tekućoj godini treba obezbediti barem 10 do 20 odsto više sopstvenog novca za investicije nego lane, što neće biti ni malo lako.
– Jedini način da obezbedimo budućnost „Kolubare” u ovakvoj konstelaciji, naglašava Ćeran, jeste povoljno kreditno zaduženje da bi mogao da se obezbedi neophodni nivo godišnjih ulaganja (120-150 miliona evra). I upravo se o tome radi u kreditnom aranžmanu sa EBRD i KfW, uz garancije Republike Srbije, gde bi sa investicionom injekcijom od 140 miliona evra pokrili taj nedostatak sopstvenog novca u narednih tri-četiri godine. Nadamo se da sprovođenjem programa daljih ušteda u Privrednom društvu i programom prilagođavanja cena struje, ubuduće neće biti potrebe za novim kreditnim aranžmanima. Mislim da je ta struktura investicija, gde se mi zadužujemo za nekih 20 do 30 odsto, a sami investiramo 80 posto sredstava, izuzetno povoljna struktura. Na kraju, sve velike i bogate kompanije u svetu investicione poslove pokrivaju kreditima – kaže Ćeran.
Dodatna pogodnost za „Kolubaru” u ovom kreditnom aranžmanu je što se radi o nekomercijalnom kreditu iz tzv, „zelene” kreditne linije, kojom se finansiraju izabrani projekti pod nekomercijalnim uslovima.
– Koliko znam, ovo su najpovoljnija sredstva i ukoliko dobijemo ovu kreditnu liniju ušteda kroz kamate, mereno prema onom što bismo imali da smo raspisali tender za komercijalni kredit, meriće se u desetinama miliona evra. Usuđujem se da kažem, kako sada stvari stoje, iako je sve još u toku, da je naš projekat izabran i očekujemo da se za nekih pet-šest meseci potpiše taj kreditni aranžman – iznosi direktor „Kolubare”, objašnjavajući da optimizam u pogledu ishoda bazira i na činjenici da će realizacija Projekta dati velike ekološke efekte.
– Od 140 miliona evra 40 miliona treba da bude plasirano u homogenizaciju kvaliteta uglja sa tamnavskog dela basena, čime će se emisija CO2 prilikom sagorevanja u TE smanjiti za oko 400 hiljada tona godišnje. Takođe, štedi se ugalj i na taj način produžava životni vek „Kolubare”. I što je najvažnije, smanjuje se cena proizvodnje kilovat-sata električne energije, tj. kroz manji broj ispada i veću pouzdanost proizvodnje u TENT-u povećala bi se zarada. Taj kilovat-sat je zajednički proizvod nas u „Kolubari” i kolega u TE „Nikola Tesla”, delimo sredstva od njegove prodaje, od njega primamo plate i živimo – kaže za naš list Nebojša Ćeran povodom aplikacije „Kolubare” za prvi „zeleni” evropski kredit.
Izvor rbkolubara.rs
