Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaNaftno trziste Srbije,...

Naftno trziste Srbije, borba protiv monopola?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Osnivanje Udruženja naftnih kompanija Srbije proisteklo je iz potrebe da se te firme na domaćem tržištu organizovano i jedinstveno uključe u stvaranje poslovnog ambijenta na način na koji je to uređeno u gotovo svim zemljama Evrope.

Udruženje od svog osnivanja, oktobra 2010, radi na unapređenju ugleda naftne privrede i jačanju profesionalizma i etičkih principa poslovanja – kaže u razgovoru za Danas Zoran Obradović, doskorašnji predsednik Upravnog odbora Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Kako ocenjujete tržišta derivata nafte u Srbiji danas i da li možete reći da je to perspektivna delatnost u našoj zemlji?

– Ako posmatramo tržište motornih goriva u Srbiji 2011. godine, najzastupljenija su bila dizel goriva, sa 61,7 odsto ukupne potrošnje. U strukturi potrošnje dizel goriva sa dve trećine je zastupljen evrodizel, a jednom trećinom dizel D2. Osamdeset procenata evrodizela je stizalo iz uvoza, što bi nakon pokretanja novog rafinerijskog postrojenja u Pančevu, trebalo da se promeni, tj. da se ukupne domaće potrebe zadovolje iz domaće prerade. Od januara naredne godine D2, zajedno sa benzinom Premijum BMB 95 odlazi u istoriju, tako da će na tržištu Srbije moći da se nađu isključivo goriva Evro 5 kvaliteta. Inače Srbija se još ranije opredelila za ovaj kvalitet goriva, tako da je godinama u nazad dozvoljen samo uvoz goriva sa prefiksom evro, dok je NIS-u, privremeno, do okončanja modernizacije postrojenja, omogućeno da proizvodi i prodaje benzin, dizel i TNG koji ne zadovoljavaju evropske standarde. Ne možemo reći da je danas u Srbiji uspostavljena ravnopravna konkurencija u bazičnoj ponudi derivata. NIS kao jedini uvoznik i prerađivač sirove nafte u zemlji će posle rekonstrukcije u Pančevu još više učvrstiti dominantan položaj u odnosu na druge ponuđače derivata. Možemo očekivati da će od 2013. godine gro derivata na domaćem tržištu biti proizvedeno u rafinerijama NIS-a, pa su neophodne mere kojima bi se predupredila zloupotreba dominantnog položaja bilo kog učesnika na tržištu.

Kako ocenjujete pravni okvir kojim se uređuje tržište derivata nafte u Srbiji, da li predstavlja prepreku razvoja ili podsticaj?

– Suviše često se menjaju uslovi poslovanja. Svaka promena propisanih minimalnih tehničkih uslova za tu delatnost zahteva izuzetno velika ulaganja, a trenutno su na snazi nerazumni i neusaglašeni propisi da bi tržište, kada bi se dosledno primenjivali, bilo ozbiljno poremećeno. Pokušaćemo da se izborimo za uslove koji neće nepotrebno opterećivati cenu goriva. Pravni okvir bi morao da obezbedi maksimalnu zaštitu potrošača, kontrolu države pre svega radi praćenja fiskalnih prihoda, ali i da obezbedi ravnopravni položaj za sve učesnike na tržištu.

U kojoj će meri i na koji način je dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uticalo na otvaranje tržišta derivata nafte u Srbiji?

– Usaglašavanje standarda i propisa sa regulativom EU ostvariće efekte za koje se zalaže i UNKS. I ono što nam je posebno važno, to će voditi stvaranju poslovno efikasnog ambijenta i jačanju profesionalizma i etičkih principa poslovanja.

Kako ocenjujete kvalitet derivata nafte u Srbiji? Na koji način se sprovodi njegov monitoring i kontrola? Mogu li potrošači da budu spokojni?

– Članice UNKS veoma vode računa o kontroli kvaliteta goriva. U skladu sa propisima, sve kompanije uvoze isključivo gorivo evropskog kvaliteta, a dodatnu kontrolu prilikom uvoza rade akreditovane laboratorije, na osnovu čega se izdaje potvrda o usaglašenosti kvaliteta koja kasnije prati svaku cisternu do maloprodajnog objekta. Poverenje koje potrošači imaju u brendove članica UNKS-a je takođe svojevrsna potvrda vrhunskog kvaliteta. Nažalost, činjenica je da ne postoji sistemska kontrola i da su sankcije nedovoljno oštre, pa ima i onih koji zloupotrebljavaju to stanje na tržištu. To je naročito bilo izraženo u periodu intenzivnog uvoza lož-ulja koje je kasnije, ili direktno, ili kroz tankove za dizel gorivo, završavalo u rezervoarima automobila, kamiona, građevinskih i poljoprivrednih mašina. Dok se ne uspostavi nacionalni sistem monitoringa kvaliteta goriva, što je jedna od obaveza Srbije u okviru usklađivanja propisa sa propisima EU, jedina način na koju potrošači mogu da se obezbede je da gorivo sipaju na benzinskim stanicama relevantnih kompanija, koje imaju sopstveni sistem kontrole kvaliteta goriva, kao što su to kompanije UNKS-a.

U odnosu na nivo zarada, potrošačima u Srbiji je trošak goriva velika stavka. Može li to da se promeni?

– Nažalost to je posledica niskih zarada, a ne visokih cena goriva. Godinama unazad su cene goriva u našoj zemlji bile među najnižima u regionu. Nakon podizanja akciza na dizel i povećanja stope PDV-a prosečne maloprodajne cene goriva u Srbiji su nešto iznad proseka regiona. To ujedno pokazuje u kojoj meri država može da utiče na nivo cena. Kada pogledate listu cena koju objavljujemo na našem sajtu, možete tačno utvrditi da Grčka i Mađarska koje su u samom vrhu imaju i najveća državna zahvatanja, odnosno da Makedonija i BiH koje su tradicionalno pri dnu liste, imaju najmanja zahvatanja. Na kompanijski deo cene u najvećoj meri utiču cena sirove nafte i odnos kursa valuta, a to su parametri na koje mi ne možemo da utičemo. U skladu sa tržišnim principima, naftne kompanije reaguju pre svega pod uticajem konkurencije. Zato je veoma važno da država svojim merama unapređuje konkurenciju.

Srbija deo svojih potreba za gorivom zadovoljava naftom iz domaćih izvora. Možete li nam reći na osnovu vaših saznanja kako države u Evropi rešavaju pitanje naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina?

– Gaspomnjeftu je data identična pozicija koju je imao NIS kao državna firma i u delu rudne rente bez obzira na nivo proizvodnje i da li su nalazišta stara ili nova. Mi smatramo da bi određena revizija u tom delu bila potrebna, uzimajući u obzir praksu u drugim zemljama, pa i u samoj Rusiji. U Rusiji, kao i u mnogim drugim zemljama je rudna renta višestruko veća nego što je kod nas. Tamo naime zahvatanja države kroz rudnu rentu prate kretanja na svetskom tržištu nafte, tj. kada cena nafte raste, povećava se renta i obrnuto.

U Srbiji ima ukupno oko 1.400 benzinskih stanica. Kakva je vaša procena, hoće li se povećavati ili smanjivati taj broj?

– Ukupan broj benzinskih stanica je još uvek između 1.250 do 1.400, nažalost to niko ne zna pouzdano, mada se gotovo stalno menja struktura. Pojedine kompanije smanjuju broj benzinskih stanica rešavajući se nerentabilnih pojedine povećavaju uglavnom gradeći savremene objekte, ali je udeo nebrendiranih, još uvek oko 50 odsto. Nedopustivo je da prilikom izrade analize tržišta ne možemo da se oslonimo na podatak Agencije za energetiku o izdatim licencama za maloprodaju, s obzirom na to da ti podaci ne odgovaraju realnom stanju. Ne samo zbog toga što pojedine licence nisu aktivirane, već i zbog toga što mnoge benzinske stanice rade bez izdate licence za obavljanje te delatnosti. U svakom slučaju, u Srbiji ima previše benzinskih stanica za ovaj nivo potrošnje.

Procena je da je trenutno oko 40 odsto kapaciteta za preradu nafte u regionu višak. Očekuju li se promene odnosa snaga u prerađivačkom i maloprodajnom sektoru?

– Tržište Jugoistočne Evrope je veoma živo. Aktuelna je borba i u oblasti eksploatacije sirove nafte i u oblasti prerade i maloprodaje. Mnogi raspoloživi rafinerijski kapaciteti u regionu su modernizovani pri čemu su im i povećani kapacitet prerade, izuzimajući Albaniju. Poslednji novoizgrađeni rafinerijski kapaciteti u regionu su u Pančevu i s obzirom na to da će se od nove godine proizvoditi samo gorivo evropskog kvaliteta, za očekivati je da će NIS imati i najpovoljniju ponudu derivata na srpskom tržištu. Ali to znaju i svi ostali u okruženju i verovatno imaju spreman odgovor. Zdrava ravnopravna konkurencija može samo da unapredi tržište.

Kako vidite srpsko tržište derivata nafte u 2013. godini? Očekujete li da bi zbog ekonomske krize, potrošnja goriva mogla značajno da opadne?

– Analize UNKS-a potvrđuju blagi pad tržišta Srbije i očekujem da će i naredne godine biti zadržan taj trend. Zbog povećane ponude apgrejdovanih rafinerija u regionu, naredne godine će znatno ojačati konkurencija prerađivača, što će nakon pokretanja novih postrojenja u Pančevu naročito biti izraženo na tržištu Srbije. U toku je ugovaranje isporuka za narednu godinu i prometnici u Srbiji očekuju da će biti u prilici da gorivo kupuju po približno jednakim cenama kao recimo u rafinerijama u Mađarskoj, Rumuniji, ili Bugarskoj. Deo novca koji je do sada odlazio na troškove transporta do Srbije sigurno bi pod uticajem domaće konkurencije doprineo sniženju cene goriva. Time bi bio ublažen udar na cenu koji nas čekaju nakon uvođenja obaveznih zaliha, biokomponenti i sistema monitoringa goriva, u periodu usklađivanja tržišta sa direktivama EU. Analiza UNKS-a potvrđuje da je iz godine u godinu sve veća potrošnje dizel goriva u odnosu na benzine, tako da će posebno biti velika konkurencija prerađivača u benzinima, jer ga sve rafinerije imaju u višku.

Cilj osnivanja je ostvaren

Iz dana u dan se sve više uključujemo se pripremu regulative kojom se uređuje tržište derivata nafte, a planiramo da ostvarimo i saradnju sa srodnim organizacijama zemalja u regionu. Ključni cilj osnivanja UNKS-a je ostvaren. Udruženje čine respektabilne kompanije sa značajnim tržišnim učešćem u Srbiji i velikim iskustvom poslovanja na tržištima razvijenih zemalja Evrope. To su EKO Serbia, OMV Srbija, InterMOL, Lukoil Srbija, Petrobart-AVIA, Transnafta, INA, Naftachem, Standard gas i Speed. Nadamo se da će uskoro i Naftna industrija Srbije koja je sada u statusu posmatrača, zauzeti svoje mesto punopravnog člana, čime bi država u Udruženju dobila partnera u rešavanju ključnih pitanja unapređenja tržišta, i što je veoma važno, oslobođenog pojedinačnih kompanijskih interesa – kaže Zoran Obradović.

Izazov otvorenog tržišta

– UNKS je osnovan po ugledu na asocijacije najrazvijenijih tržišta Evrope. Našem udruženju nedavno su se pridružile i kompanije Lukoil Srbija i Speed. Kompanije UNKS-a sada imaju još značajniji udeo u ukupnom prometu goriva i što je još važnije ukazano poverenje potrošača, očekuju da će im se u borbi za sistemsko uređenje tržišta derivate nafte u Srbiji uskoro pridružiti i Naftna industrija Srbije. To bi dodatno ojačalo poziciju asocijacije koja će, kako je najavio novi predsednik Upravnog odbora Božidar Rajić iz kompanije OMV Srbija, u narednom periodu, nastaviti intenzivno da radi na odbrani interesa na samo svojih članica, već čitave delatnosti. Stvaranje otvorenog tržišta i slobodne konkurencije uz jasno distanciranje od sive zone poslovanja, doprineće stvaranju bolje poslovne klime, uz veću zaštitu interesa potrošača i države – kaže Zoran Obradović.

Izvor Danas

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...

Srbija: Koliko je bezbedna nuklearna energija?

Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav...

Srbija: Rafinerija u Smederevu ispuniće najviše evropske standarde

Kada je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, prošle nedelje potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grupa” o izgradnji postrojenja za preradu nafte u Smederevu, gde bi trebalo da se proizvode derivati u skladu sa najvišim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!